09.10.2024.Piše: Predrag Kucoš
Pino noar: savršenstvo ili propast
Priča o zahtevnoj i elegantnoj sorti od koje se prave neka od najvrednijih vina na svetu
Za vrhunske poznavaoce vina, pino noar (Pinot Noir) je zapravo piće bogova. Za globalnog, a pogotovo srpskog konzumenta to je „ono vince što podseća na naš prokupac samo je skupo“. Tek porastom vinske kulture u Srbiji gde se vino naziva crni burgundac, iako je u Francuskoj i širom sveta burgundac zapravo crveni (a ponegde i blau), ova stanovišta se možda približe dajući kralju crvenog vina nešto veći značaj.
Izuzetna elegancija tanina, kompleksnost, uz savršenu lakoću postojanja i starenja te zavidna dužina završnice, su ono što čini da to bude jedno od najzagonetnijih vina na svetu čiji uzgoj i oplemenjivanje u podrumu pritom prate brojne kletve i sočne psovke onih koji se njime bave. Zašto? Zato što nije lako naći tako zahtevnu lozu i grožđe da nektarom zadovolji sledbenike Bahusa.
A kad se to konačno dogodi onda ni tridesetak hiljada dolara nije dovoljno za bocu pinoa iz berbe 2015 sa Grand Cru pozicije vinarije Domaine Leroy Musigny ili legendarne Domaine de la Romanee-Conti (Romanee-Conti Grand Cru 2016). Zanimljivo zvuči, ali prvu vodi a u drugoj popriličan udeo ima gospođa Lalou Bize-Leroj (Lalou Bize-Lery) poznata pod nadimkom Kraljica vina Burgundije, ali i kao veliki poklonik biodinamike.
Pino noar je uz šardone i sortu pino menije obavezan kompanjon u blendu šampanjca Taste of Diamonds 2013, Goût de Diamants, ali i velikom broju drugih. Uostalom čak 38% Šampanje ispunjava njegova loza, a ovaj konkretni pomenuti šampanjac poznat je kao najskuplji na svetu. Cena se kreće od 1,2 do 2,4 milona evra. Naravno zahvaljujući i Svarovski boci, masivnoj zlatnoj personalizovanoj etiketi, dijamantu od 19 karata i radu čuvenog dizajnera Aleksandra Amosia.
Ime je pino noar dobio po obliku grozda koji podseća na šišarku (pine) a jedna je od najstarijih poznatih kultivisanih sorti u Francuskoj sredinom 14. veka, potencijalno starija od kaberne sovinjona barem 1.000 godina! Njen nastanak i širenje se vezuje uz rad vrednih monaha u severnom delu zemlje Burgundiji, gde u predelu Côte d'Or nastaju neka od najfinijih vina ove sorte praktično nepoznatog porekla i starosti pri čemu se spekuliše da su je u doba Rimskog carstva na sever preneli Rimljani.
A preneli su je na sever upravo iz razloga zbog kojih loza sa oko 1.000 poznatih klonova nije popularna među vinogradarima, njene nestabilnosti i potrebe za hladnijom klimom i posnim zemljištem kako bi dala presudni kvalitet. I ne bi bila „vince“.
Klimatski uslovi, uz danas sve uočljivije globalne promene, samo su jedan od razloga zbog kojih je crni pino tako teško uzgajati. Njegova tanka pokožica slabo sprečava gubitak vlage i prodor infekcija, mraz mu smeta podjednako kao vrelina, zbijeni grozdovi nejednako sazrevaju dok sama loza preferira siromašno zemljište. Rod zna da bude i minoran što se logično odrazi na cenu pa u širim krugovima vinoljubaca egzistira mišljenje da su vina od pino noara često precenjena. I pored toga on je prema rasprostranjenosti na petom mestu svetske liste crnih sorti pokrivajući ukupno oko 112.000 hektara danas, a tri vodeća uzgajivača su Francuska, SAD i Nemačka.
Igrači preferansa inače tvrde da su neophodne godine „kibicovanja“ pre nego što novi zaljubljenik u ovu kartarošku igru počne da uči pravila i taktike, a kamoli da igra. Slično je sa vinima od sorte pino noar. Morate savladati sve kaberne & šardone nivoe, ozbiljno ovladati terminologijom autohtonih sorti i na kraju proniknuti u srce rizlinga kako bi se konačno s pravom upustili u istraživanja brojnih aromatskih i teksturnih slojeva pinoa. Baš zato smo i napravili sav ovaj uvod, da vas odmah obeshrabrimo ako je ikako moguće.
Ako nismo, polazimo od činjenice da sorte pino noar, pino griđo i pino blan dele istu genetsku osnovu iako je jedno belo, drugo rozikasto a treće crno grožđe. Barem tako tvrdi DNK analiza a pojedinci da su griđo i pino blan samo mutacije u boji pino noara, dok je Pinot Meunier njegova prava genetska mutacija.
Vinograd pino noara na Novom Zelandu
Kako bilo, pino noar se daleko više vezuje uz pojam šardonea nego uz sopstvenu pino porodicu. Možda zato što mu je šardone ozbiljan burgundijski teritorijalni saveznik u odbrani pozicija na svetskim top listama u odnosu na merlo, kaberne sovinjon i syrah, opasnu konkurenciju iz komšijskog Bordoa. Uostalom rođaci su, pino je jedan od roditelja šardonea a imaju i zajedničkog imenitelja u belom grožđu gue blan (Gouais Blanc) uzgajanom širom Francuske u srednjem veku na položajima „nedostojnim“ pino noara.
Pino odgajan u hladnijoj klimi daje intenzivnije boje i više voćnih aroma dok je u toplijim krajevima boja slabijeg intenziteta. Značaj teritorije za vina od ove sorte, teroara konkretno, lako je uočljiv na primeru Srbije. Odličan beli pino (blan) uspeva na severnijim granicama države, pino griđo je vrhunski na severnoj strani Fruške gore ili u Žabarima jugoistočno od Beograda. Ali pino noar kao da traži posebne ljude, zaljubljenike bilo gde, i onda se uz njih uhvati rešen da pokaže svoje najbolje ja kroz brojnu paletu varijeteta i stilova.
Tako je u Župi (Botunjac), tako u Levaču (Lastar), u Topoli (Vinarija Aleksandrović) bilo da je reč o mirnom vinu ili penušavom, tako na južnoj strani Fruške gore (Vinarija Deurić) ili severnoj (Vinarija Dumo). Pino noar MMXXI Dumo zvanično je najbolje crveno vino Balkana za 2024. godinu (BIWC) a radi se o maloj vinariji gde je do skoro bio jedina sorta u vinogradu.
Da pino traži posebne ljude (i obratno) primer je i Tilia Estate Winery Matjaža Lemuta u Vipavskoj dolini u Sloveniji. Porodica Lemut izdanke ove sorte drži na pijedestalu u Kući Pinoa gde se od 2018. godine održava regionalni festival ovih vina Modri Les Noirs.
Naravno da je svetska priča pino noara daleko šira od ove regionalne. Iako je sorta iskazala vrhunske rezultate u Argentini, Južnoj Americi, Australiji i na Novom Zelandu, američka varijanta je, čini se, glavni svetionik svakog pino noar interpretatora.
Oregon, pozicioniran nešto severnije, možda u foto finišu vodi ispred Kalifornije kad je pino noar u pitanju. Posebno oblast doline Viljamet (Willamette) gde su stacionirane dve trećine ili oko 700 vinarija države Oregon i uzgaja se vodeći pino noar po mišljenju mnogih Amerikanaca. Ali ostaje zabeleženo da je sorta iz Evrope stigla u Kaliforniju sredinom 19. veka i zadržala se u oblastima Sonoma, Monterej, Santa Barbara i Finger Lejks. No, što da vam pričamo, odgledajte Stranputice (Sideways, 2004. god.), jedan od najboljih filmova veka i biće vam jasno kako se pino noar uspeo na pijedestal vinske SAD scene. A nedoumice čiji je pino „bolji“, onaj iz Oregona ili Kalifornije neće se ubrzo razrešiti. Dok je kalifornijski bogatiji i gušći, oregonski je sofisticiraniji mada ume i da omane u pojedinim godinama. Pa ako jednom krenete nekim svojim stranputicama, eto vam vodiča kako da prepoznate poreklo američkog pinoa i ispadnete znalac.
Ono po čemu je zanimljiv pino noar Novog Zelanda je brzina kojom se primio i postigao rezultate jer je prvo komercijalno punjenje zabeleženo tek 1987. godine. Vairarapa, Marlboro, Nelson su regije koje daju intenzivan i voćan pino sa dosta drveta dok su oni iz vetrovitog, hladnijeg i suvljeg regiona Vairarape možda i ponajbolji. Ukupno se na Novom Zelandu pino noar prostire na oko 5.600 hektara za razliku od Francuske gde zauzima gotovo 30.000.
Južna Afrika uzgaja pino na oko 1.200 hektara, Argentina na 1.100, Nemačka na punih 11.500, SAD na 11.000. Samo je film Stranputice bio zaslužan za novoposađenih 3.000 hektara vinograda ove sorte.
Ali dok francuski pino najvišeg ranga poput Leroy Musigny staje preko 30.000 evra, tek nešto nižeg ranga Domaine Trepet Pere et Fils Chambertin Grand Cru košta oko 500, a novozelandski Ata Rangi Martinborough oko 60, dotle se na svetskoj vinskoj polici 2024. godine mogu kupiti i best buy vina ove sorte od tri dolara za kalifornijski (Almaden Vineyards Mountain Burgundy) pa do 45 za Hartford Court Land’s Edge Vineyards iz Sonome.
I koji god pino da pazarite i pijete, svima je jedno isto specifično što ne smete zaboraviti a što je rečima najbolje opisao čuveni vinar Andre Čeličev: „Ako nam je bog podario kaberne sovinjon, onda je pino noar svakako đavoljih ruku delo“.
Izuzetna elegancija tanina, kompleksnost, uz savršenu lakoću postojanja i starenja te zavidna dužina završnice, su ono što čini da to bude jedno od najzagonetnijih vina na svetu čiji uzgoj i oplemenjivanje u podrumu pritom prate brojne kletve i sočne psovke onih koji se njime bave. Zašto? Zato što nije lako naći tako zahtevnu lozu i grožđe da nektarom zadovolji sledbenike Bahusa.
A kad se to konačno dogodi onda ni tridesetak hiljada dolara nije dovoljno za bocu pinoa iz berbe 2015 sa Grand Cru pozicije vinarije Domaine Leroy Musigny ili legendarne Domaine de la Romanee-Conti (Romanee-Conti Grand Cru 2016). Zanimljivo zvuči, ali prvu vodi a u drugoj popriličan udeo ima gospođa Lalou Bize-Leroj (Lalou Bize-Lery) poznata pod nadimkom Kraljica vina Burgundije, ali i kao veliki poklonik biodinamike.
Pino noar je uz šardone i sortu pino menije obavezan kompanjon u blendu šampanjca Taste of Diamonds 2013, Goût de Diamants, ali i velikom broju drugih. Uostalom čak 38% Šampanje ispunjava njegova loza, a ovaj konkretni pomenuti šampanjac poznat je kao najskuplji na svetu. Cena se kreće od 1,2 do 2,4 milona evra. Naravno zahvaljujući i Svarovski boci, masivnoj zlatnoj personalizovanoj etiketi, dijamantu od 19 karata i radu čuvenog dizajnera Aleksandra Amosia.
Ime je pino noar dobio po obliku grozda koji podseća na šišarku (pine) a jedna je od najstarijih poznatih kultivisanih sorti u Francuskoj sredinom 14. veka, potencijalno starija od kaberne sovinjona barem 1.000 godina! Njen nastanak i širenje se vezuje uz rad vrednih monaha u severnom delu zemlje Burgundiji, gde u predelu Côte d'Or nastaju neka od najfinijih vina ove sorte praktično nepoznatog porekla i starosti pri čemu se spekuliše da su je u doba Rimskog carstva na sever preneli Rimljani.
A preneli su je na sever upravo iz razloga zbog kojih loza sa oko 1.000 poznatih klonova nije popularna među vinogradarima, njene nestabilnosti i potrebe za hladnijom klimom i posnim zemljištem kako bi dala presudni kvalitet. I ne bi bila „vince“.
Klimatski uslovi, uz danas sve uočljivije globalne promene, samo su jedan od razloga zbog kojih je crni pino tako teško uzgajati. Njegova tanka pokožica slabo sprečava gubitak vlage i prodor infekcija, mraz mu smeta podjednako kao vrelina, zbijeni grozdovi nejednako sazrevaju dok sama loza preferira siromašno zemljište. Rod zna da bude i minoran što se logično odrazi na cenu pa u širim krugovima vinoljubaca egzistira mišljenje da su vina od pino noara često precenjena. I pored toga on je prema rasprostranjenosti na petom mestu svetske liste crnih sorti pokrivajući ukupno oko 112.000 hektara danas, a tri vodeća uzgajivača su Francuska, SAD i Nemačka.
Igrači preferansa inače tvrde da su neophodne godine „kibicovanja“ pre nego što novi zaljubljenik u ovu kartarošku igru počne da uči pravila i taktike, a kamoli da igra. Slično je sa vinima od sorte pino noar. Morate savladati sve kaberne & šardone nivoe, ozbiljno ovladati terminologijom autohtonih sorti i na kraju proniknuti u srce rizlinga kako bi se konačno s pravom upustili u istraživanja brojnih aromatskih i teksturnih slojeva pinoa. Baš zato smo i napravili sav ovaj uvod, da vas odmah obeshrabrimo ako je ikako moguće.
Ako nismo, polazimo od činjenice da sorte pino noar, pino griđo i pino blan dele istu genetsku osnovu iako je jedno belo, drugo rozikasto a treće crno grožđe. Barem tako tvrdi DNK analiza a pojedinci da su griđo i pino blan samo mutacije u boji pino noara, dok je Pinot Meunier njegova prava genetska mutacija.
Vinograd pino noara na Novom Zelandu
Kako bilo, pino noar se daleko više vezuje uz pojam šardonea nego uz sopstvenu pino porodicu. Možda zato što mu je šardone ozbiljan burgundijski teritorijalni saveznik u odbrani pozicija na svetskim top listama u odnosu na merlo, kaberne sovinjon i syrah, opasnu konkurenciju iz komšijskog Bordoa. Uostalom rođaci su, pino je jedan od roditelja šardonea a imaju i zajedničkog imenitelja u belom grožđu gue blan (Gouais Blanc) uzgajanom širom Francuske u srednjem veku na položajima „nedostojnim“ pino noara.
Pino odgajan u hladnijoj klimi daje intenzivnije boje i više voćnih aroma dok je u toplijim krajevima boja slabijeg intenziteta. Značaj teritorije za vina od ove sorte, teroara konkretno, lako je uočljiv na primeru Srbije. Odličan beli pino (blan) uspeva na severnijim granicama države, pino griđo je vrhunski na severnoj strani Fruške gore ili u Žabarima jugoistočno od Beograda. Ali pino noar kao da traži posebne ljude, zaljubljenike bilo gde, i onda se uz njih uhvati rešen da pokaže svoje najbolje ja kroz brojnu paletu varijeteta i stilova.
Tako je u Župi (Botunjac), tako u Levaču (Lastar), u Topoli (Vinarija Aleksandrović) bilo da je reč o mirnom vinu ili penušavom, tako na južnoj strani Fruške gore (Vinarija Deurić) ili severnoj (Vinarija Dumo). Pino noar MMXXI Dumo zvanično je najbolje crveno vino Balkana za 2024. godinu (BIWC) a radi se o maloj vinariji gde je do skoro bio jedina sorta u vinogradu.
Da pino traži posebne ljude (i obratno) primer je i Tilia Estate Winery Matjaža Lemuta u Vipavskoj dolini u Sloveniji. Porodica Lemut izdanke ove sorte drži na pijedestalu u Kući Pinoa gde se od 2018. godine održava regionalni festival ovih vina Modri Les Noirs.
Naravno da je svetska priča pino noara daleko šira od ove regionalne. Iako je sorta iskazala vrhunske rezultate u Argentini, Južnoj Americi, Australiji i na Novom Zelandu, američka varijanta je, čini se, glavni svetionik svakog pino noar interpretatora.
Oregon, pozicioniran nešto severnije, možda u foto finišu vodi ispred Kalifornije kad je pino noar u pitanju. Posebno oblast doline Viljamet (Willamette) gde su stacionirane dve trećine ili oko 700 vinarija države Oregon i uzgaja se vodeći pino noar po mišljenju mnogih Amerikanaca. Ali ostaje zabeleženo da je sorta iz Evrope stigla u Kaliforniju sredinom 19. veka i zadržala se u oblastima Sonoma, Monterej, Santa Barbara i Finger Lejks. No, što da vam pričamo, odgledajte Stranputice (Sideways, 2004. god.), jedan od najboljih filmova veka i biće vam jasno kako se pino noar uspeo na pijedestal vinske SAD scene. A nedoumice čiji je pino „bolji“, onaj iz Oregona ili Kalifornije neće se ubrzo razrešiti. Dok je kalifornijski bogatiji i gušći, oregonski je sofisticiraniji mada ume i da omane u pojedinim godinama. Pa ako jednom krenete nekim svojim stranputicama, eto vam vodiča kako da prepoznate poreklo američkog pinoa i ispadnete znalac.
Ono po čemu je zanimljiv pino noar Novog Zelanda je brzina kojom se primio i postigao rezultate jer je prvo komercijalno punjenje zabeleženo tek 1987. godine. Vairarapa, Marlboro, Nelson su regije koje daju intenzivan i voćan pino sa dosta drveta dok su oni iz vetrovitog, hladnijeg i suvljeg regiona Vairarape možda i ponajbolji. Ukupno se na Novom Zelandu pino noar prostire na oko 5.600 hektara za razliku od Francuske gde zauzima gotovo 30.000.
Južna Afrika uzgaja pino na oko 1.200 hektara, Argentina na 1.100, Nemačka na punih 11.500, SAD na 11.000. Samo je film Stranputice bio zaslužan za novoposađenih 3.000 hektara vinograda ove sorte.
Ali dok francuski pino najvišeg ranga poput Leroy Musigny staje preko 30.000 evra, tek nešto nižeg ranga Domaine Trepet Pere et Fils Chambertin Grand Cru košta oko 500, a novozelandski Ata Rangi Martinborough oko 60, dotle se na svetskoj vinskoj polici 2024. godine mogu kupiti i best buy vina ove sorte od tri dolara za kalifornijski (Almaden Vineyards Mountain Burgundy) pa do 45 za Hartford Court Land’s Edge Vineyards iz Sonome.
I koji god pino da pazarite i pijete, svima je jedno isto specifično što ne smete zaboraviti a što je rečima najbolje opisao čuveni vinar Andre Čeličev: „Ako nam je bog podario kaberne sovinjon, onda je pino noar svakako đavoljih ruku delo“.
