Otkrivanje Sardinije

Ovo živopisno ostrvo bogate i burne istorije koja je ostavila dubok trag u kulturi, ali i u kuhinji i vinskom nasleđu, pravi je skriveni dragulj Mediterana. Sardinija ima više od 150 lokalnih sorti vinove loze, pravo bogatstvo različitih teroara i tradicija, kao i spektakularni spoj kontinentalne i mediteranske kuhinje sa snažnim uticajima Orijenta.

Krajem jula u Kaljariju, glavnom gradu Sardnije smeštenom na samom jugu ostrva, po treći put održan je International Wine & Food Festival u organizaciji agilnog Marija Bonamičija. Taj bivši profesionalni odbojkaš vratio se na rodno ostrvo pun strasti prema autentičnim vinima i zalogajima, postajući pokretačka snaga nekoliko inicijativa i manifestacija koje aktivno promovišu vinsko i gastronomsko bogatstvo Sardinije. Festival je na jednom od centralnih trgova okupio desetine malih vinarija i konzorcijuma, pokazujući svu raskoš atraktivne lokalne scene. U okviru manifestacije održano je i lokalno takmičenje vina, koje pretenduje da narednih godina postane internacionalno, okrenuto autohtonim sortama. Pred publikom su se nadmetali i kuvari, a narednog dana, uz podršku Banke Sardinije i organizacije Coldiretti Nord Sardegna, održana je međunarodna konferencija o potencijalima vinskog turizma na Sardiniji.



Tri dana puna intenzivnog programa bila su dovoljna da vinski bloger, novinar i globtroter Metju Horki i ja, u društvu Marija Bonamičija, prođemo tek južnim delom ostrva i upoznamo se sa vinarijama i kooperativama Santadi, Dolianova, Argiolas, Sardus Pater, Audarya i AgriPunica. Tom prilikom, imali smo sreću da obiđemo regiju Sulčes, sa njenim starim vinogradima karinjana na peščanom tlu.

Pored posvećenih i strastvenih vinara iz malih porodičnih vinarija, izuzetan utisak ostavila su vina i čitav pristup poslu u kooperativama koje okupljaju po nekoliko stotina vinogradara. Ti veliki konzorcijumi na Sardiniji nisu tek puki konglomerati namenjeni prozvodnji jeftinih ili prosečnih masovnih vina u kojima su lokalni vinogradari silom prilika, već aktivno vođene moderne vinarije u čijim portfolijima se nalaze neka od najboljih vina ovog ostrva.

Sardinija je dom velikom broju lokalnih sorti i one imaju apsolutni primat u vinogradima. Među njima se izdvajaju vermentino i kanoanu, zahvaljujući kojima su sardinijska vina poznata širom sveta.

Vermentino po pravilu povezujemo sa Sardinijom, iako se gaji i na nekim drugim mestima u Italiji i Francuskoj. Ta bela sorta gaji se na različitim teroarima, ali najbolja vina dolaze sa severa, sa granitnog zemljišta iz oblasti Galura, a Vermentino di Gallura jedini je DOCG na celom ostrvu. Postoji i oznaka Vermentino di Sardegna DOC, koja pokriva ostatak Sardinije. Vermentino daje izvrsna vina čija aromatika ide od citrusa, grejpfruta, breskve i tropike, do herbalnih nota mediteranskog bilja, badema i snažne mineralnosti. Vina su sočna, dobre svežine, a odlični rezultati dobijaju se i odležavanjem u drvetu.

Kanoanu (Cannonau) je sorta genetski identična crvenom grenašu, kog znamo iz Španije i sa juga Francuske. Traju polemike oko toga kako se kanonau našao na ostrvu: dok jedni tvrde da je stigao sa Aragoncima koji su osvojili Sardiniju u 14. veku, neke nove genetske analize ukazuju na to da se sorta zapravo sa Sardinije širila ka kopnu. Činjenica je da kanonau pokazuje čvrstu vezu sa teroarom Sardinije. Raširen je po celom ostrvu i teško ga je vezati za jedan određen stil. Dok je kanonau koji dolazi sa određenih položaja izvanredan, kompleksan i plemenit u svojoj punoći, lako je pronaći mnogo prosečnih vina, sa notama prezrelog voća, ukuvanih i tupih. Neka od najboljih vina dolaze sa vinograda iz okoline Nuora, mada i na jugu ima izvrsnog kanonaua.

Ipak, najveća zvezda Sardinije mogao bi da bude njihov karinjano. Da, isti onaj kog ima u Francuskoj i Španiji pod sličnim imenom, a za kog se ovde veruje da su ga sa sobom još u antičko doba doneli feničanski trgovci. Centar ove sorte je regija Sulčis (Sulcis) na jugu ostrva, čije je tle toliko peščano da filoksera nikada nije uspela da naškodi vinogradima, pa loza ovde i dan danas raste na sopstvenom korenu. Na oko 2.000 hektara, jedni kraj drugih, prostiru se i novi i ekstremno stari vinogradi sađeni bez žice i špalira. Da bi vino moglo da ponese geografsku oznaku Carignano del Sulcis, mora da sadrži najmanje 85 odsto karinjana, dok ostalo mogu biti druge crne sorte.

Na Sardiniji karinjano daje raskošna, moćna, ponekad i pomalo divlja vina. Duboko su obojena, puna, sa karakterom crnog voća, šljive i trešnje, uz puno začina, sladića i mediteranskog bilja. Po pravilu, tu su i moćni tanini, kao i dobre, čvrste kiseline. Najbolji primerci su koncentrisana vina odležala u drvetu, sa potencijalom za dugo čuvanje.

Na Sardiniji ćete se sresti i sa sortama kao što su monica, vernnaccia, semidano, nasco, bovale i čitav niz drugih, koje će vam dati nagoveštaj jednog sasvim novog vinskog sveta. Pored autohtonih sorti, tu je i obilje različitih vinskih stilova, među kojima su čak i botritizovani slatkiši, pa i vina proizvedena u solera sistemu, poput onih sa oznakom Vernaccia di Oristano.

Kuhinja Sardinije: istorija na tanjiru



Pored vina, dani na Sardiniji bili su obilato nafilovani i zalogajima iz bogate palete autentične lokalne kuhinje. Očekivano, sardinijska ishrana sadrži puno ribe i plodova mora, međutim, tu je i onaj deo koji se oslanja na nasleđe iz brdskih krajeva u kojima je ovčarstvo glavna poljoprivredna grana. Sardinija je zato dom desetinama vrsta sira, a samo pekorino se proizvodi u nebrojeno različitih varijanti. Odležali, mirišljavi, mladi, slani, sa korom ili bez, kao i oni kremasti kojima karakter daju plemenite plesni. Najkontroverzniji sir na svetu takođe dolazi sa Sardinije, obožavani, ali formalno zabranjeni kasu marzu, intenzivni i jedinstveni delikates koji se jede zajedno sa sićušnim larvama koje u njemu žive. Bez obzira na zabranu, lako ćete ga pronaći u specijalizovanim radnjama.

Očekivano, testenine imaju posebno važno mesto na trpezi i prilično su drugačije nego u ostatku Italije. Recimo, fregola je sitna testenina, izgleda poput naše tarane, a priprema se u supi od plodova mora i paradajza. Pored culurgiones, velikih raviola punjenih sirom, mentom i kremom od krompira, tu su i prženi slatki seadas.

Meso je takođe veoma važno u lokalnoj kuhinji, pa tako, osim u jagnjetini, Sardinijci uživaju i u prasetini. Tamo se tradicionalno priprema porcheddu, mlado prase od samo nekoliko kilograma, hrskavo i posluženo sa listovima mirte. Poput ostatka Italije, tu su i odlične pršute, pančete i lokalna kobasica salsiccia sarda.

Veoma je cenjena i botarga, sušena i fermetisana ikra cipla koja se od antičkog doba pravila po celom Mediteranu. Nekada hrana siromašnih ribara i mornara, botarga je danas postala prefinjeni i ne baš jeftini zalogaj. Intenzivna, sa jakim i pomalo slatkastim ukusom metala, joda i ribe, najbolja je narendana preko dobre, dugačke paste, uz par kapi limuna i maslinovog ulja.

Na Sardiniji, uz gotovo svaki obrok poslužiće vam pane carasau, tanki, hrskavi hleb, samo jedan iz bogate tradicije lokalnih hlebova.

Uz sva ta jedinstvena vina i odličnu hranu, Sardiniju krase živopisna sela, tragovi ljudi od neolita od danas, primorski gradovi sa snažnim uticajem kultura koje su prolazile Mediteranom, krajolici od kojih zastaje dah, dugačke bele plaže i dramatične kamenite obale. Sardinija samo čeka da je otkrijete!

PREPORUKA: 11 VINA SA JUGA SARDINIJE



Nurragus 2018
Audarya
88/100
Nepretenciozno, ali prefinjeno i precizno belo vino. Cvetno i voćno, sa finim mineralnim i herbalnim tonovima. U ustima elegantno, čvrsto i sveže, umereno puno, sa obiljem voćne sočnosti u dugoj završnici.

Prendas Vermentino 2018
Dolianova
88/100
Sveži vermentino odličnog odnosa cene i kvaliteta. Miris dinje, grejpfruta, breskve i kantariona. Sočno, voćno, sa finim kiselinama koje golicaju jezik, intenzivnog ukusa i postojane, mineralne završnice sa malo bademaste gorčine.

Iselis Nasco 2017
Argiaolas
91/100
Tipično mediteransko, sveže vino, ali bogato, oplemenjeno elegantnim uticajem drveta. Miris kajsije, ananasa i marakuje, sa snažnim notama provansalskih začina. U ustima bogate strukture, slojevito i vibrantno.

Noras Cannonau 2016

Cantina Santadi
90/100
Zavodljivi miris crvenih šljiva, jagoda i trešanja, obogaćen začinima, duvanom i mineralnim tonovima mokrog kamena. Sočno, zrelih tanina, meko, duge voćne, pomalo tople završnice.

Blasio Cannonau Riserva 2013
Dolianova
89/100
Zreo, razvijen miris džema od tamnog voća, suvih smokava i kompota od trešanja, sa notama rogača, soja sosa i kakaoa. Puno, toplo, masivno i taninsko. Ostavlja dugotrajan džemasti ukus.

Turriga Isola dei Nuraghi IGT 2013
Argiaolas
93/100
Kanonau sa jedinstvenog teroara, kupažiran sa nekoliko autentičnih sorti. Snažnog, likerastog mirisa, sa notama crnog voća, bobica, likoriša, dima i slatkih začina. Masivno, ali istovremeno elegantno. Veoma koncentrisano, sa preciznim voćnim ukusom, puno savršeno zrelih tanina.


Barua 2015
Agricola Punica
91/100
Kupaža karinjana, začinjena sa malo kaberne i merloa. Kompleksan, bogat i moćan miris crnih bobica, sušenog mediteranskog bilja i rogača. Ne jeziku puno, moćno, raskošnih, oblih tanina, ali istovremeno sveže i mineralno.

Terre Brune Carignano
del Sulcis 2015
Cantina Santadi
93/100
Topao miris zrelih trešanja i crvenog voća sa tonovima smole četinara, ruzmarina i slatkog duvana. U ustima zrelost bez ukuvanosti, baršunasti tanini i raskošne arome. Vibrantno, mesnato i veoma postojano.

Nero Miniera Carignano
del Sulcis 2017
Enrico Esu
91/100
Čist karinjan iz Sulčesa, nastao spontanom fermentacijom, nefiltriran. Iako mlad, ima dubok, bogat miris trešnje, šljive, kože, čoklade i začina. Pun, sočan, impresivnog taninskog ugriza, odlične svežine, perzistentan i slojevit.

Terresicci Barbera Sarda 2013
Dolianova
92/100
Snažan miris kupina, šljive, likera od višnje, žalfije i malo slatkih začina. Puno, gipko, živahnih tanina, postojano, veoma voćno, sa notom mediteranskog bilja u završnici.

Nuracada Bovale 2017
Audarya
89/100
Mesnati, čak pomalo metalni miris, sa puno sveže višnje i maline i začinskim tonovima. Puno, vibrantno, sa taninima fine granulacije i voćnom završnicom.