OČEKUJEMO PORAST POTROŠNJE DOMAĆIH VINA!

Iako za krizu niko nije bio spreman, vinari iz Srbije brzo su se prilagodili novim okolnostima na tržištu i usmerili poslovanje ka novim kanalima prodaje. Uprkos višemesečnim gubicima, uglavnom optimistično gledaju na drugi deo godine. Neki očekuju intervenciju države, ali uglavnom se oslanjaju na sopstvene snage. Problem su i puni podrumi, a stiže nova berba...

Pandemija bolesti Covid 19, vanredno stanje i zaustavljanje poslovanja, snažno su se odrazili i na srpske vinare. Restorani, hoteli i drugi ugostiteljski objekti, glavni kanal prodaje kvalitetnih vina, bili su zatvoreni dva meseca, ali ni nakon popuštanja mera ne uspevaju da dostignu raniji obim posla i željene pazare. Po svemu sudeći, ni narednih meseci situacija se neće značajno poboljšati...

I pored svih akumuliranih nevolja – viškova vina koja se što pre moraju prodati, a naročito roze i belih, problema sa naplatom, pada tražnje na celom tržištu, logističkih nevolja sa prijemom grožđa i vina iz nove berbe - naši vinari zadržali su duh koji ih je vodio i kroz poslednjih petnaestak, uglavnom berićetnih vinskih godina. Puni su planova za ovu sezonu, ne odustaju od borbe, i daju sasvim konkretne predloge o tome kako se iskobeljati iz krize koja je došla „iz vedra neba” i bacila na kolena ugostiteljstvo gotovo cele planete.

Goran Todić iz topličke vinarije Doja kaže da je njegova kuća veoma zavisna od HoReCa sektora i da više od pola prometa Doje stiže iz restorana i barova. I druge vinarije su u velikom problemu zbog pada prodaje, govori Todić koji veruje da će se na tržištu pojaviti veliki viškovi:

– Treba imati u vidu da je vino luksuzna roba pa samim tim i jedan od poslednjih proizvoda za kojim prosečni srpski potrošač poseže sa police. Neminovna posledica ovakvog stanja biće veće zalihe iz prethodnih berbi i problem sa smeštajem vina iz ovogodišnje berbe. To će primorati vinare da preispitaju cene i rabate, što će stvoriti veliku tenziju na tržištu – govori Todić.

U prilog njegovim rečima ide činjenica da je prošlogodišnja berba bila veoma dobra i da su vinari pripremili velike količine svežih belih vina i rozea za sezonu, a ta vina loše trpe dugo stajanje i neminovno će izgubiti svežinu i kvalitet.

Nikola Mladenović, vinarjia Matalj

Za Nikolu Mladenovića Matalja iz negotinske vinarije Matalj nema dileme da vinari moraju da prilagode svoje poslovne modele situaciji u kojoj HoReCa sektor radi sa smanjenim kapacitetom, ali i u kojoj bi moglo doći do pojačanog turističkog pritiska na domaće vinske kuće:

– Očigledno je da će doći do pada tražnje, što će sve vinare naterati da potraže nove kanale za prodaju i distribuciju. Pre svega mislim na pojačanu onlajn prodaju i prodaju na pragu, u vinarijama. Očekujem da će zbog otežanih uslova putovanja, većina ljudi odmor provesti u zemlji, pa to može da pomogne prodaji donekle.

U vinariji Temet rekli su nam da su tokom vanrednog stanja bili obustavljeni i isporuke i naplata vina u ugostiteljskim objektima koji su, kako kažu, glavno tržište malim vinarijama.

– Tokom krize u vinariji radili smo redovno, na flaširanju prethodnih berbi, ali tu je bilo problema sa repromaterijalom, jer fabrike boca i čepova u Italiji i Francuskoj privremeno nisu radile, niti je bilo raspoloživih kamiona za uvoz – kažu u Temetu.

Palićka vinarija Zvonko Bogdan uspela je da tokom vanrednog stanja zadrži određen nivo prodaje u trgovinskim sistemima, dok su svi ostali vidovi prodaje, kažu, bili potpuno obustavljeni, uz samo jedan mali izuzetak.

– Neznatan napredak se osetio jedino u sferi internet prodaje. Situacija sa granicama potpuno je zaustavila izvoz, a sa druge strane otežala uvoz repromaterijala. Direktan uticaj krize vinarija je osetila i u oblasti turizma koji čini značajan udeo u poslovanju vinarije.

U ovoj kući kažu i da je pad prodaje uslovio i otežanu naplatu potraživanja, a ovaj problem izvesno je pogodio i druge vinarije. Neke vinarije, kao što je Chichateau, morale su da pribegnu zaduživanju kako bi prebrodile nekoliko najtežih meseci. Đorđe Stojšić, vlasnik ove garažne kuće, ipak je optimista kada je u pitanju ovo leto:

– Očekujem da ljudi neće putovati preko leta tako da će biti dodatne potrošnje u zemlji i nisam pesimista – rekao je.

Župski vinar Milan Spasić kaže da je skladištenje berbe 2020. jedan od najvećih problema sa kojima će se suočiti srpske vinarije:

– Najveći izazov ce biti kako smestiti novu berbu iz svojih vinograda, a tako i od kooperanata. Ovo će više biti izraženo kod većih vinarija jer manje vinarije će se lakše prilagoditi trenutnoj situaciji.

Milan Spasić, vinarija Spasić

Srpski vinari imaju sasvim konkretne predloge o tome šta država treba da uradi kako bi se njihov sektor „restartovao” i spasle kompanije koje će ove godine biti izložene velikom pritisku. Većina tih predloga odnosi se na stimulativne, ali i zaštitne mere, pre svega one koje se odnose na uvoz vina iz inostranstva, budući da neki vinari veruju da će u narednom periodu doći do zasićenja našeg tržišta jeftinim evropskim vinom.

Nikola Mladenović Matalj kaže da su mere isplate minimalaca i odlaganja plaćanja poreza i doprinosa bile slamka spasa za vinarije, i sugeriše protekcionizam kao neophodnu meru zaštite našeg vinarstva od jeftinog i masovnog uvoza vina:

– Mi kao vinari i vinogradari posebno smo izloženi na domaćem tržištu velikoj konkurenciji vina iz uvoza. Postoji opravdan strah od opasnog snižavanja cena uvoznih vina, usled pada prodaje na svim ostalim tržištima. Možda bi trebalo razmatrati neka vancarinska ograničenja vezana za uvoz vina na naše tržište – predlaže Matalj.

Goran Todić takođe spada u vinare koji smatraju da je zaštita našeg vinarstva apsolutni prioritet u narednom periodu, i to kako kroz subvencije izvoza i nastupa na sajmovima, tako i kroz kampanje sa ciljem da se potrošači okrenu domaćim vinima:

– Ovo je trenutak kada to treba posebno potencirati. Kao prvo, pomaže se srpska privreda, a to je i jedan vid patriotizma. Na kraju, srpska vina su dobrog i odličnog kvaliteta, autentična. Intenzivna kampanja na nacionalnom nivou značajno bi podigla svest srpskog potrošača da pije domaća vina – govori Todić.

U vinarijama Temet i Zvonko Bogdan akcenat stavljaju na stimulativne mere države, pre svega kroz subvencije:

– Značajna podrška može da se ogleda i u subvencionisanju izvoza vina, kroz subvencionisanje troškova izrade izvozne dokumentacije, izvoznih analiza i izvoznih dažbina – predlažu u Zvonku Bogdanu, dok u Temetu sugerišu da treba obezbediti subvencionisana sredstva za likvidnost, jer su, kako kažu, prilivi potpuno obustavljeni.

Za Milana Spasića, jedan od glavnih problema sa zakonskim okvirom domaćeg vinarstva leži u činjenici da nove odredbe zakona o vinu još od 2016. godine čekaju na usvajanje.

– Razlog za to treba traziti možda u tome sto se time zabranjuje uvoz grožđa za proizvodnju vina, kao i uvoz vina koja bi se kupažirala sa domaćim vinima radi prodaje na našem tržištu - govori Spasić, koji smatra da bi donošenje ovakvog zakona, uz veće subvencije za opremu u velikoj meri pospešilo rad vinarija u ovoj godini.

Đorđe Stojšić, vinarija Chichateau

Pandemija je, smatra Đorđe Stojšić, ogolila sistemske slabosti našeg vinarstva, a u narednom periodu naši vinari morali bi se organizovano posvetiti promociji našeg vina u svetu:

– Kampanje u medijima sa nacionalnom pokrivenošću da se podstakne konzumacija vina dale bi dobar rezultat. Ne samo domaćeg nego svog vina na našem tržištu, a potrošači će sami proceniti šta je bolje. Takođe, potreban je organizovan nastup na stranim tržištima. Za sada izvozimo simbolične količine flaširanih vina u višim cenovnim kategorijama, što se mora promeniti. Svet mora da sazna da se u Srbiji proizvode vina da bi potrošači na naša vina bilo gde obratili pažnju. Ako pogledate Decanter magazin ili Wine Spectator kao referentne, videćete da se Balkan od Grčke do Slovenije posmatra kao jedna vinska regija, tako da treba razmišljati o zajedničkom nastupu sa okolnim zemljama. Kriza je dovela do toga da samo dodatno pojača i učine vidljivim naše sistemske slabosti – govori Stojšić, koji je, ipak, optimista kada je u pitanju kratkoročna budućnost našeg vinarstva:

– Uskoro se niko neće ni sećati vanrednog stanja. Potrošnja će biti i veća nego ranijih godina na domaćem tržištu. Problem mogu imati vinarije koje izvoze po regionu jer letnja sezona na moru ne obećava. Dobra vina će malo duže odležati i boće još bolja. Najveći izazovi su uvek u vinogradu a pošto ovaj virus ne napada lozu, sve je za sada u redu. Neka se epidemija završi i neka se svi zaraženi što brže oporave pa će se nešto u to ime već popiti – zaključuje fruškogorski vinar.

Srpske vinarije pripremile su različite odgovore na krizu, svaka u skladu sa svojim mogućnostima, filozofijom i strategijom poslovanja. U Doji, tako, planiraju diversifikaciju poslovanja širenjem na onlajn sektor, a ujedno i podižu novih šest hektara vinograda, što je projekat koji je zacrtan još pre dve godine. Nove vinograde u aprilu podigli su i u Temetu, jer kako kažu: prirodu ne može ni Covid 19 zaustaviti!

I u vinariji Matalj nameravaju da se višem posvete onlajn prodaji i radu sa klijentima i direktnim kupcima, kako bi nadoknadili pad u HoReCa sektoru. Oni privode kraju opremanje degustacione sale u podrumu u Bukovu kraj Negotina, kako bi u što većoj meri iskoristili povećani broj domaćih turista u ovoj godini. U vinariji Zvonko Bogdan kažu da će se posvetiti promocijama i akcijama kojima će potrošačima približiti svoja vina, a ujedno i podići svest kod kupaca o prednosti domaćih vina u odnosu na uvozna.

U vinariji Temet samopouzdano kažu da će njihov dalji rad biti samo nastavak već uspostavljene dugogodišnje strategije. U toj vinariji nastavljaju istim tempom i ističu da je za njih vinarstvo i vinagradarstvo stvar evolucije, a ne revolucije. – U tom smislu, ne očekujemo ništa apokaliptično u narednom periodu, jer se kvalitet i posvećen pristup uvek prepoznaju – kažu u Temetu.

Slična je situacija i u Vinskoj kući Spasić u kojoj kažu da nema nikakvih problema sa kapacitetima za prijem nove berbe, a Đorđe Stojšić iz kuće Chichateau lakonski je rekao:

– Planiramo da višak vremena provedemo u vinogradu!