20.03.2025.
Novi život starih sorti - sremske zelenike i lipolista
U Irigu je održana tribina o drevnim fruškogorskim sortama, uz predstavljanje vina koja ih vraćaju na našu vinsku scenu
U rodnoj kući Borislava Mihajlovića Mihiza u Irigu je 20. marta, na prvi dan proleća, održana tribina posvećena starim fruškogorskim sortama vinove loze, sremskoj zelenici i lipolistu. Dve gotovo zaboravljene sorte polako se vraćaju u život, a na ovoj tribini predstavljena su dva vina napravljena od njih, oba iz vinarije Mačkov podrum.
Tribina je bila prilika za upoznavanje i sa delom istorije fruškogorskog vinogradarstva, i sa dve sorte koje su nezaobilazan deo vinskog identiteta regije.
Dr Dragoslav Ivanišević, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu govorio je o lokalnim i autohtonim sortama Fruške gore, naglasivši da je domaći sortiment pre pojave filoksere bio mnogo bogatiji nego danas. On je govorio i o prvom ampelografskom zapisu ove regije, a koji je objavio arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić u delu „Sovršeni vinodelac“ 1816. godine. Predstavio je i nemerljiv doprinos saznanjima o sortama, koji se nalazi u Volnijevom herbarijumu iz 1820.
- Program razvoja vinogradarstava i vinarstva Srbije predviđa udeo autohtonih sorti od 25%. Nismo još došli do te cifre ali smo na dobrom putu - rekao je dr Ivanišević.
Učesnici tribine u Irigu (foto: Vladimir Jovanović)
Tomislav Ivanović, vinski bloger i sudija je na prezentaciji pod nazivom Povratak otpisanih – Sremska zelenika i Lipolist rekao da ampelografija nema dovoljno pouzdane tragove o poreklu ovih sorti, i istakao da je ime sremske zelenike prvi put zabeleženo u knjizi Karla Lamba iz 1873. godine, a u kojoj su opisane sorte vinove loze iz Hrvatske, Slavonije i Vojne granice, to jest današnjeg fruškogorskog vinogorja. Po podacima iz 2019. godine, sremska zelenika je bilo u samo 6 vinograda na ukupnoj površini od 0.45 hektara, dok je lipolista bilo u jednom vinogradu, na površini od 0.32 hektara. Sada, kako je rečeno na tribini, obe sorte ima u jednom vinogradu više zahvaljujući vinariji Mačkov podrum.
Pavle Radanović, somelijer i osnivač „Vinskih puteva“, predstavio je vina od ovih sorti rečima da su to prava prolećna vina – sremska zelenika za rano proleće a lipolist baš za period cvetanja lipe i prve toplije dane. On je rekao i da za sada u Srbiji ne postoji vinarija koja ima u redovnoj ponudi sortna vina od obe ove sorte, i istakao značaj odluke vinara iz Mačkovog podruma da sačuvaju ove dve tradicionalne sorte.
Predstavljajući tehnologa vinarije Valentinu Damjanović, Sava Jojić, osnivač Mačkovog podruma, rekao je da je u vreme kada su svi sadili šardone doneo odluku da zasadi portugizer, a potom i sremsku zeleniku i lipolist, jer je putujući po svetu video kako u u manjim regijama kroz poštovanje lokalnih sorti čuvaju vinski identitet.
Na kraju dešavanja, prisutni su imali priliku i da degustiraju vina od sorti sremska zelenika i lipolist iz berbe 2024.
Tribina je bila prilika za upoznavanje i sa delom istorije fruškogorskog vinogradarstva, i sa dve sorte koje su nezaobilazan deo vinskog identiteta regije.
Dr Dragoslav Ivanišević, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu govorio je o lokalnim i autohtonim sortama Fruške gore, naglasivši da je domaći sortiment pre pojave filoksere bio mnogo bogatiji nego danas. On je govorio i o prvom ampelografskom zapisu ove regije, a koji je objavio arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić u delu „Sovršeni vinodelac“ 1816. godine. Predstavio je i nemerljiv doprinos saznanjima o sortama, koji se nalazi u Volnijevom herbarijumu iz 1820.
- Program razvoja vinogradarstava i vinarstva Srbije predviđa udeo autohtonih sorti od 25%. Nismo još došli do te cifre ali smo na dobrom putu - rekao je dr Ivanišević.
Učesnici tribine u Irigu (foto: Vladimir Jovanović)Tomislav Ivanović, vinski bloger i sudija je na prezentaciji pod nazivom Povratak otpisanih – Sremska zelenika i Lipolist rekao da ampelografija nema dovoljno pouzdane tragove o poreklu ovih sorti, i istakao da je ime sremske zelenike prvi put zabeleženo u knjizi Karla Lamba iz 1873. godine, a u kojoj su opisane sorte vinove loze iz Hrvatske, Slavonije i Vojne granice, to jest današnjeg fruškogorskog vinogorja. Po podacima iz 2019. godine, sremska zelenika je bilo u samo 6 vinograda na ukupnoj površini od 0.45 hektara, dok je lipolista bilo u jednom vinogradu, na površini od 0.32 hektara. Sada, kako je rečeno na tribini, obe sorte ima u jednom vinogradu više zahvaljujući vinariji Mačkov podrum.
Pavle Radanović, somelijer i osnivač „Vinskih puteva“, predstavio je vina od ovih sorti rečima da su to prava prolećna vina – sremska zelenika za rano proleće a lipolist baš za period cvetanja lipe i prve toplije dane. On je rekao i da za sada u Srbiji ne postoji vinarija koja ima u redovnoj ponudi sortna vina od obe ove sorte, i istakao značaj odluke vinara iz Mačkovog podruma da sačuvaju ove dve tradicionalne sorte.
Predstavljajući tehnologa vinarije Valentinu Damjanović, Sava Jojić, osnivač Mačkovog podruma, rekao je da je u vreme kada su svi sadili šardone doneo odluku da zasadi portugizer, a potom i sremsku zeleniku i lipolist, jer je putujući po svetu video kako u u manjim regijama kroz poštovanje lokalnih sorti čuvaju vinski identitet.
Na kraju dešavanja, prisutni su imali priliku i da degustiraju vina od sorti sremska zelenika i lipolist iz berbe 2024.
