22.08.2022.
Novi život drevnih loza
Grupa Francs de Pied, na čelu sa Loikom Paskeom, traži od UNESCO-a da uvrsti nekalemljenu vinovu lozu na listu svetske baštine
Stari vinograd u Čileu
Grupa uglednih vinogradara i vinara iz Evrope, na čelu sa Loikom Paskeom, vlasnikom poznate bordovske kuće Liber Pater, ujedinila se u nameri da promoviše nekalemljenu vinovu lozu i da traži od UNESCO-a da je uvrsti na listu svetske baštine.
Grupa Francs de Pied sastoji se od rastućeg kruga vinara i vinogradara iz Francuske, Italije, Nemačke, Mađarske, Španije, Grčke, Gruzije i drugih zemalja koje obiluju drevnim, autohtonim sortama vinove loze koje su krajem XIX veka preživele kataklizmičku pojavu insekta filoksere. Nakon što je filoksera uništila veći deo evropskih vinograda, šezdesetih godina XIX veka pronađeno je spasonosno rešenje – evropske sorte počele su se kalemiti na američke podloge otporne na filokseru. Rad sa kalemljenom vinovom lozom postao je standard, ali su se na mnogim, često izolovanim lokalitetima zadržale stare loze koje je filoksera poštedela. Ideja iza grupe Francs de Pied jeste da se nekalemljena vinova loza zaštiti kao deo neprekinute baštine čovečanstva koja seže sve do neolita.
Andrea Polidoro, sekretar grupe Francs de Pied, u martu je rekao za Dekanter da bi bez ovakve vinove loze kontinent ostao bez važnog dela svoje istorije:
- Nekalemljena loza je jedinstvena baština, stara kao i samo vino, i moramo je sačuvati. Vino nije samo vino – svaka boca sadrži u sebi duh i kulturu stare 8.000 godima. Zato želimo priznanje od strane UNESCO-a – kaže Polidoro za Decanter.
Čuvanje nekalemljenih loza, tvrde u grupi Francs de Pied, ne samo da doprinosi očuvanju drevne tradicije, nasilno prekinute nakon širenja filoksere, već i vina daju konzistentniji kvalitet iz godine u godinu. Polidoro navodi da koren biljke ima veliki uticaj na njene godišnje cikluse.
- Primetio sam da nekalemljene loze iz godine u godinu daju vina ujednačenog kvaliteta. Dan početka berbe gotovo se nikada me menja, budući da je metabolizam ovih biljaka pod manjim uticajem vremenskih prilika, i stoga se one bolje prilagođavaju klimatski promenama – izneo je Polidoro argument koji će u Bordou, teško pogođenom ekstremnim vremenskim pojavama u poslednjih nekoliko godina, saslušati mnogi vinogradari.
U septembru ove godine očekuju se da budu izdati prvi sertifikati vinogradarima koji rade sa nekalemljenom vinovom lozom, što će biti prvi važan korak ka dugom putu ka priznanju od strane UNESCO-a.
Grupa Francs de Pied sastoji se od rastućeg kruga vinara i vinogradara iz Francuske, Italije, Nemačke, Mađarske, Španije, Grčke, Gruzije i drugih zemalja koje obiluju drevnim, autohtonim sortama vinove loze koje su krajem XIX veka preživele kataklizmičku pojavu insekta filoksere. Nakon što je filoksera uništila veći deo evropskih vinograda, šezdesetih godina XIX veka pronađeno je spasonosno rešenje – evropske sorte počele su se kalemiti na američke podloge otporne na filokseru. Rad sa kalemljenom vinovom lozom postao je standard, ali su se na mnogim, često izolovanim lokalitetima zadržale stare loze koje je filoksera poštedela. Ideja iza grupe Francs de Pied jeste da se nekalemljena vinova loza zaštiti kao deo neprekinute baštine čovečanstva koja seže sve do neolita.
Andrea Polidoro, sekretar grupe Francs de Pied, u martu je rekao za Dekanter da bi bez ovakve vinove loze kontinent ostao bez važnog dela svoje istorije:
- Nekalemljena loza je jedinstvena baština, stara kao i samo vino, i moramo je sačuvati. Vino nije samo vino – svaka boca sadrži u sebi duh i kulturu stare 8.000 godima. Zato želimo priznanje od strane UNESCO-a – kaže Polidoro za Decanter.
Čuvanje nekalemljenih loza, tvrde u grupi Francs de Pied, ne samo da doprinosi očuvanju drevne tradicije, nasilno prekinute nakon širenja filoksere, već i vina daju konzistentniji kvalitet iz godine u godinu. Polidoro navodi da koren biljke ima veliki uticaj na njene godišnje cikluse.
- Primetio sam da nekalemljene loze iz godine u godinu daju vina ujednačenog kvaliteta. Dan početka berbe gotovo se nikada me menja, budući da je metabolizam ovih biljaka pod manjim uticajem vremenskih prilika, i stoga se one bolje prilagođavaju klimatski promenama – izneo je Polidoro argument koji će u Bordou, teško pogođenom ekstremnim vremenskim pojavama u poslednjih nekoliko godina, saslušati mnogi vinogradari.
U septembru ove godine očekuju se da budu izdati prvi sertifikati vinogradarima koji rade sa nekalemljenom vinovom lozom, što će biti prvi važan korak ka dugom putu ka priznanju od strane UNESCO-a.
