20.02.2025.piše: Nenad Kostić
Nebojša Aleksić: I dalje osluškujemo prirodu
Pet pitanja za vlasnika vinarije Temet
Vinarija iz Lozovika kod Jagodine prevalila je, za šesnaest godina od sadnje prvog vinograda, dug razvojni put koji ju je usmerio ka dubinskom istraživanju potencijala pomoravskog tla i teroara, kao i tradicionalnih i novostvorenih domaćih sorti. One u radu Temeta sada uživaju vrlo veliki značaj, i u sortnim vinima i u kupažama sa plemenitim francuskim sortama. Povod za razgovor sa vlasnikom Nebojšom Aleksićem je najava lansiranja dva nova, vrlo zanimljiva sortna vina baš od domaćih sorti – jedne autohtone a druge novostvorene.
Ove godine na tržište stižu dva nova vina, oba iz amfore – prokupac i morava koji će deliti ime Ključ. Recite nam nešto više o tome.
Prateći filozofiju Temeta da se priroda osluškuje i prati, doneli smo odluku da, slično kao kod Belog kamena, vina budu nazvana po vinogradu koji se narodski zove Ključ. Kada sam razgovarao sa ljudima iz sela o tome zašto se taj mikrolokalitet zove Ključ, rekli su mi da je brdo u okolini vinarije nosilo to ime jer je ono bilo ključ za dobro grožđe, i odluka o imenu doneta je bez mnogo mudrovanja. Na tom teroaru zemlja nije klasična gajnjača već je poroznija, sa sitnim kamenčićima i oblucima, i odlučili smo da sa tog poteza napravimo dva vina koja će oslikavati taj malo drugačiji karakter. Vinifikacija je urađena na drugačiji način, odležavanje je u amforama, i ta vina će biti drugačija i autentična.
Na koji način će amfora doprineti karakteru tih vina?
Zaključak je da prokupac, od koga očekujemo da bude voćno vino a ima tanine koji su ponekad teško ukrotivi, u amfori brže sazreva, ima drugačiju mikrooksigenaciju, bude zaokruženije vino jer nema agresivne tanine iz drveta, i uz to voćnije vino. Drugačija je i zapremina same amfore – imaju 750 litara – i drugačija je voćnost.
Sve je više zahtevnih godina za vinare – od poznog mraza do razornih oluja i previsokih temperatura. Na koji način se borite sa tim izazovima i šta su dobre prakse za budućnost?
Imali su ljudi u Srbiji, nažalost, potrebu da sade vinograde gde god im je dedovina ili gde god im je blizu kuća ili put. Po meni je prava stvar – dobar odabir mikrolokaliteta. Neću da kažem da klimatske promene ne postoje, ali nisu one baš tako izražene. Mi imamo meteostanicu i godišnje promene su u promilima ako se govori o temperaturi i u litrima ako se govori o kiši. Treba znati koje sorte želite da posadite, a onda se u skladu sa sortom traži mikrolokacija - da li je to više severna ekspozicija, južna ili zapadna, koja je nadmorska visina...Postoji i ono pisano pravilo da se vinogradi sade od 220-350 metara nadmorske visine, odnosno od 36. do 51. podeljka geografske širine i ne može se očekivati da, ako se vinograd posadi u dolini neke reke, ili u ravničarskom delu, u hladnim zimama ta loza ne izrmzne. Naravno da je važan odabir loze i podloge, ali je po meni najvažniji odabir mikrolokaliteta gde će se to posaditi.
Nedavno ste govorili da biste želeli da radite sa novostvorenom sortom jagodinka. Zašto baš ona, kakva su njena svojstva i kakva su očekivanja od nje?
Ona je nastala ukrštanjem pino noara i prokupca i imao sam priliku da je probam samo nekoliko puta, iz nekog mikro-mikro-mikro vinograda tu u okolini naše vinarije. Želeli smo da to iskalemimo i spremimo za sadnju, mahom zato što je nalazimo u jagodinskom vinogorju a sorta se zove jagodinka i to bi bilo nešto vrlo lokalno. Nismo sigurni da bismo mogli da dobijemo nešto više ili mnogo drugačije od prokupca, ali ta želja još uvek postoji. Nažalost ili na sreću, u vinarstvu je potrebno da prođe minimalno pet, pa i deset godina od želje da se nešto napravi pa do realizacije. Ne odustajem, ali neće ići brzo.
Šta možemo očekivati od Temeta u ovoj godini?
Nastavljamo da osluškujemo prirodu i da, koliko god možemo, izvlačimo najbolje iz ovog podneblja. Od novih vina – to je taj Ključ. Možda s proleća, možda s jeseni, samo da vidimo kada će biti spremno za tržište jer je Temetova odluka da iznosimo na tržište vina koja su zrela i spremna za konzumaciju. Da ne bude ono - izneli smo mlado vino i kažemo „biće spremno za dve godine“. Možda ćemo izneti Ergo i Beli kamen u više berbi, pa da razgovaramo o tim berbama i razlikama među godinama. Beli kamen merlo, sira i prokupac pravili smo iz 2017, a možda pustimo ove godine i 2019. na tržište. U prodaji je Ergo iz 2017, biće na tržištu 2018. a možda i 2019. Ne može vino da bude isto svake godine, a meni je veoma značajno da pričamo o berbama, jer, kada govorimo o tome šta čini autentičnost jednog vina, na prvom mestu je zemlja, na drugom su vetrovi, podneblje - dakle teroar, na trećem mestu je sorta, na četvrtom berba a na petom ljudi koji stvaraju vino. Biće naravno novih berbi, izlazi Ergo roze penušavi 2019 koji će biti zanimljivo predstaviti jer više nije pino noar i šardone već pino noar i morava, čekamo Ergo burgundac sivi iz 2022...Najviše ćemo se, zapravo, najviše baviti pričom o našem srednjem opsegu u kome ćemo imati dva sortna prokupca, Beli kamen i Ključ, dve sortne morave – isto Beli kamen i Ključ, potom Ergo gde smo sljubili prokupac sa kaberneom i moravu sa šardoneom. U velikoj meri ćemo se baviti tim etiketama, pričaćemo priču o teroaru, domaćim sortama i njihovom braku sa francuskim sortama.
Ove godine na tržište stižu dva nova vina, oba iz amfore – prokupac i morava koji će deliti ime Ključ. Recite nam nešto više o tome.
Prateći filozofiju Temeta da se priroda osluškuje i prati, doneli smo odluku da, slično kao kod Belog kamena, vina budu nazvana po vinogradu koji se narodski zove Ključ. Kada sam razgovarao sa ljudima iz sela o tome zašto se taj mikrolokalitet zove Ključ, rekli su mi da je brdo u okolini vinarije nosilo to ime jer je ono bilo ključ za dobro grožđe, i odluka o imenu doneta je bez mnogo mudrovanja. Na tom teroaru zemlja nije klasična gajnjača već je poroznija, sa sitnim kamenčićima i oblucima, i odlučili smo da sa tog poteza napravimo dva vina koja će oslikavati taj malo drugačiji karakter. Vinifikacija je urađena na drugačiji način, odležavanje je u amforama, i ta vina će biti drugačija i autentična.
Na koji način će amfora doprineti karakteru tih vina?
Zaključak je da prokupac, od koga očekujemo da bude voćno vino a ima tanine koji su ponekad teško ukrotivi, u amfori brže sazreva, ima drugačiju mikrooksigenaciju, bude zaokruženije vino jer nema agresivne tanine iz drveta, i uz to voćnije vino. Drugačija je i zapremina same amfore – imaju 750 litara – i drugačija je voćnost.
Sve je više zahtevnih godina za vinare – od poznog mraza do razornih oluja i previsokih temperatura. Na koji način se borite sa tim izazovima i šta su dobre prakse za budućnost?
Imali su ljudi u Srbiji, nažalost, potrebu da sade vinograde gde god im je dedovina ili gde god im je blizu kuća ili put. Po meni je prava stvar – dobar odabir mikrolokaliteta. Neću da kažem da klimatske promene ne postoje, ali nisu one baš tako izražene. Mi imamo meteostanicu i godišnje promene su u promilima ako se govori o temperaturi i u litrima ako se govori o kiši. Treba znati koje sorte želite da posadite, a onda se u skladu sa sortom traži mikrolokacija - da li je to više severna ekspozicija, južna ili zapadna, koja je nadmorska visina...Postoji i ono pisano pravilo da se vinogradi sade od 220-350 metara nadmorske visine, odnosno od 36. do 51. podeljka geografske širine i ne može se očekivati da, ako se vinograd posadi u dolini neke reke, ili u ravničarskom delu, u hladnim zimama ta loza ne izrmzne. Naravno da je važan odabir loze i podloge, ali je po meni najvažniji odabir mikrolokaliteta gde će se to posaditi.
Nedavno ste govorili da biste želeli da radite sa novostvorenom sortom jagodinka. Zašto baš ona, kakva su njena svojstva i kakva su očekivanja od nje?
Ona je nastala ukrštanjem pino noara i prokupca i imao sam priliku da je probam samo nekoliko puta, iz nekog mikro-mikro-mikro vinograda tu u okolini naše vinarije. Želeli smo da to iskalemimo i spremimo za sadnju, mahom zato što je nalazimo u jagodinskom vinogorju a sorta se zove jagodinka i to bi bilo nešto vrlo lokalno. Nismo sigurni da bismo mogli da dobijemo nešto više ili mnogo drugačije od prokupca, ali ta želja još uvek postoji. Nažalost ili na sreću, u vinarstvu je potrebno da prođe minimalno pet, pa i deset godina od želje da se nešto napravi pa do realizacije. Ne odustajem, ali neće ići brzo.
Šta možemo očekivati od Temeta u ovoj godini?
Nastavljamo da osluškujemo prirodu i da, koliko god možemo, izvlačimo najbolje iz ovog podneblja. Od novih vina – to je taj Ključ. Možda s proleća, možda s jeseni, samo da vidimo kada će biti spremno za tržište jer je Temetova odluka da iznosimo na tržište vina koja su zrela i spremna za konzumaciju. Da ne bude ono - izneli smo mlado vino i kažemo „biće spremno za dve godine“. Možda ćemo izneti Ergo i Beli kamen u više berbi, pa da razgovaramo o tim berbama i razlikama među godinama. Beli kamen merlo, sira i prokupac pravili smo iz 2017, a možda pustimo ove godine i 2019. na tržište. U prodaji je Ergo iz 2017, biće na tržištu 2018. a možda i 2019. Ne može vino da bude isto svake godine, a meni je veoma značajno da pričamo o berbama, jer, kada govorimo o tome šta čini autentičnost jednog vina, na prvom mestu je zemlja, na drugom su vetrovi, podneblje - dakle teroar, na trećem mestu je sorta, na četvrtom berba a na petom ljudi koji stvaraju vino. Biće naravno novih berbi, izlazi Ergo roze penušavi 2019 koji će biti zanimljivo predstaviti jer više nije pino noar i šardone već pino noar i morava, čekamo Ergo burgundac sivi iz 2022...Najviše ćemo se, zapravo, najviše baviti pričom o našem srednjem opsegu u kome ćemo imati dva sortna prokupca, Beli kamen i Ključ, dve sortne morave – isto Beli kamen i Ključ, potom Ergo gde smo sljubili prokupac sa kaberneom i moravu sa šardoneom. U velikoj meri ćemo se baviti tim etiketama, pričaćemo priču o teroaru, domaćim sortama i njihovom braku sa francuskim sortama.
