Narodne istine su uglavnom ispravne

I četrnaesti, aktuelni broj magazina Outstanding Serbia donosi priče o svemu onome što predstavlja Srbiju, njenu baštinu, dostignuća i prirodna blaga. Vinarija Matalj iz Negotina objedinjuje sve ovo, postavši za petnaestak godina etalon za vrhunsko vinarstvo istoka Srbije, a u rubrici Portret ovog puta je magazin Outstanding Serbia by Vino & Fino predstavio njenog prvog čoveka i sjajnog vinara, Nikolu Mladenovića Matalja.

U Negotinskoj Krajini, rame uz rame, rastu internacionalne sorte vinove loze koje u ovom sunčanom kraju daju vina sasvim posebne regionalne ekspresije, i drevne autohtone i regionalne sorte koje nose u sebi sećanje na vreme kada je Krajina imala sudbonosan značaj za naše vinarstvo. Vinarija Matalj ujedno je i čuvar sećanja na ove dane, i izuzetno moderna, ambiciozna vinska kuća u kojoj se sa sortama i vinom radi bez žurbe, uvek sa jasno definisanim ciljem. Rezultat je plejada vina za ponos, od kabernea Kremen, Kremen Kamen i Zemna, do vina od bagrine, važne i umalo zaboravljene bele sorte, i sada već nadaleko poznate crvene kupaže Bukovski Cuvee.

U obrazloženju dodele nagrade kući Matalj za vinariju godine 2024, magazin Vino & Fino naveo je više argumenata za ovu odluku, od uspešnog rada sa lokalnim sortama sa posebnim akcentom na bagrinu koja, spašena od nestanka, u ovoj vinariji živi novi život, preko razvoja vinarstva Negotinske Krajine u celini, do promišljenog i ambicioznog rada sa kaberne sovinjonom.

Na početku razgovora pitamo generalnog menadžera vinarije, Nikolu Mladenovića – na koja je od navedenih postignuća najviše ponosan?

- Na bagrinu! Ona je jedna od naših najperspektivnijih sorti. Lokalna sorta koja nosi u sebi pečat podneblja, koja daje karakteristična vina i dugo je bila prepoznata kao odlična sorta za bela vina. Tokom jednog perioda potpuno je zanemarena. Ovo što mi radimo nije nastalo iz neke fluidne, magijske želje da pošto-poto imamo neku lokalnu sortu. Narodne istine su uglavnom ispravne. Ona je vekovima bila proverena na ovom terenu i mi se nadovezujemo na nešto što je bilo provereno u prošlosti. Bagrina može biti sorta koja će se nalaziti na vinskim kartama u restoranima, nositi na slavu i kupovati u hipermarketima, koja će se raditi u nekoliko različitih stilova, od laganog inoksnog stila do duže maceriranog oranžnog vina.

Pitali smo Mladenovića dokle se stiglo sa definisanjem sortnih karakteristika bagrine i znamo li kakva vina treba da očekujemo od nje.

- Mislim da smo sa našom poslednjom bagrinom uradili dosta toga na tu temu. Ona je definitivno sorta koja voli drvo i odležavanje, i tako dobija svoju ekspresiju. Ima ona ekspresiju i kad je mlada i ona ume da bude prijatna. U našoj bagrini prepoznajem šta bi jedna bagrina mogla da bude. Bagrina je zahtevna u vinogradu i traži više rada nego druge sorte. Uz to, bagrina je, uz smederevku i prokupac, adaptirana na klimatske promene. Jako je pogodna za buduće periode sa manje padavina i više sunca. Pokazuje se da nešto što imamo iz prošlosti može da bude odlično adaptirano.

Na pitanje kako je Nikola Mladenović našao svoje životno zanimanje, dobijamo odgovor sličan kao kod mnogih drugih uspešnih vinara – više je poziv pronašao njega nego što je on sam stremio ka njemu.

- U vinsku priču uveo me je otac koji sam nije bio vinar, ali je strahovito voleo vino. Potičemo iz porodice koja je u jednom trenutku imala prekid u bavljenju vinarstvom, ali je moj otac bio veoma inspirisan ovim podnebljem i porodičnom tradicijom, i stalno me je nagovarao da nešto radimo u vezi sa time. To mi je bilo strano i nisam se pronalazio u tome. Međutim, kako to ide u životu, nastao je sasvim drugi splet okolnosti. Završio sam Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, i te 2004. godine nije bilo posla. Nudili su mi se poslovi koji me nisu zanimali, i rekao sam ocu „hajde da vidimo šta ćemo sa tvojim idejama“. Ušli smo u priču sa ciljem da u Negotinu pravimo dobra vina, i tako smo postali vinari i vinogradari u pokušaju.


Zaljubljen u živu baštinu svog rodnog kraja: Nikola Mladenović Matalj

Iz razgovora sa vinarima koji su u posao ušli preko porodične linije, često čujemo da su se prvo zaljubili u tradiciju, u krajolik i priče koje su ga okruživale, pa tek onda u vino. To je bio, čujemo, slučaj i sa Nikolom Mladenovićem, koji priznaje da na početku rada nije imao razvijen ukus za vino ali je živeo u dodiru sa živom vinskom baštinom svog rodnog kraja.

- Svi mi u Negotinu živeli smo sa tom romantizovanom pričom o čuvenom negotinskom vinu iz XIX veka, o pivnicama, o uspesima... Te priče prenosile su se sa kolena na koleno i pričale u kafanama. Svi smo mi bili pomalo vinski snobovi na jedan vrlo skroman način. Taj kraj jako lepo izgleda i nesporno je da daje vrhunsko grožđe. Tamo se i vekovima govorilo o dobrom negotinskom crvenom vinu. Nije to bez razloga.

Prvi čovek najpoznatije vinarije u Negotinskoj Krajini ujedno je i predsednik Udruženja vinara Negotinske Krajine. Pitamo Mladenovića šta je urađeno na povratku stare slave krajinskih vinara, i šta je još potrebno da se uradi kako bi ovaj vinski kraj nastavio da se razvija u pravom smeru.

- Definisali smo šardone koji je drugačiji nego u Šumadiji i na Fruškoj gori. Imamo crnu tamjaniku koja je jedino prirodno crveno desertno vino u Srbiji. Nakon petnaestak godina rada, dobili smo standard kabernea Negotinske Krajine. Potom, uradili smo dosta na tome da se prepozna generalni stil negotinskih vina. Kada tražite malo punije vino, malo masnije, sa malo više alhohola – to je vino iz Negotinske Krajine. Bagrina uzima zamah, a sve više mojih kolega usvaja vinogradarske prakse koje ih vode do sve boljih vina. Da bi jedan vinski kraj bio uspešan, morate da imate stil vina, kao što se zna šta je Burgundija, šta je Kjanti... Usmeravanje identiteta je proces koji traje nekoliko desetina godina, možda i čitav vek. Stvari u Krajini su, ipak, nedovoljno dobre u odnosu na ostatak scene. Glavni problem je ujedno i bolno pitanje čitave Srbije, a to je površina zemlje pod vinogradima. Mora da se investira u zasade.

Negotinsko crno vino je mitsko piće Negotinske Krajine, moćna kupaža koja je nekada predstavljala sinonim za vina ovog kraja. Vinarija Matalj nekoliko godina je razvijala vino Bukovski Cuvee, nastalo kao kupaža prokupca i začinka, i u berbi 2021. dodala mu i četerešku (kadarku), čime je zaokružen proces obnove Negotinskog crnog vina koje je u prošlosti bilo pravljeno baš od ove tri sorte. Nikola Mladenović kaže da je to vino predodređeno za uspeh:

- Bukovski Cuvee je drugačiji od kaberne-merlo stila koji dominira kod današnjih kupaca. Mislim da je prokupac sorta koja može da daje jako autentična crvena vina u različitim stilovima, i on je u Negotinu bio oduvek prisutan i davao odlične rezultate. Dodatkom začinka i četereške nastala je sinergija koja ga je pomerila od ostalih prokupaca - govori Matalj, najavljujući i da će u bliskoj budućnosti lansirati, u malim, eksperimentalnim količinama, i vino od čistog začinka, jer, kako kaže, klimatske promene idu na ruku sortama kojima je potrebno malo više sunca za adekvatno sazrevanje.

Mladenović kaže da će u nastavku ove godine nastaviti predan rad i sa međunarodnim i sa autohtonim sortama, uz dalji razvoj vinskog turizma:

- Prošle godine proširili smo vinograd Zemne. Zemna je vino koje zovemo šljunkovitim kaberneom i od njega dosta očekujemo. Proširujemo i zasad bagrine za još jedan hektar, a vinograd za Kremen Kamen proširujemo za 30 ari. Radimo klonsku selekciju bagrine, možda i početak klonske selekcije začinka... Primaćemo goste u našem restoranu sa blago fokusiranom a la carte ponudom, nudićemo obilazak vinarije i vinograda, uparivanje vina i hrane, a imamo i dva apartmana - govori vinar koji je za petnaestak godina kuću Matalj uvrstio u sam vrh srpske vinske priče.