08.05.2018.
Najstarije vino na svetu bilo je crveno i suvo!
Arheolozi su na lokalitetu Areni-1 u Jermeniji pronašli ostatke prese za grožđe, fermentatore, čaše za vino i osušene tragove grožđa
Prvo vino na svetu definitivno je nastalo u Jermeniji, a naučnici smatraju da je posredi bilo suvo crveno vino kakvo bi se i danas pilo sa uživanjem!
Na već čuvenom lokalitetu Areni-1 u Jermeniji, koji već desetak godina važi za mesto na kome su pronađeni najstariji dokazi o proizvodnji vina, napravljeno je ogromno otkriće: pronađeni su dobro očuvani ostaci vinarije velikog kapaciteta! Arheolozi su pronašli ostatke prese za grožđe, fermentatore, čaše za vino i osušene tragove grožđa, navodi magazin National Geographic. Do sada pronađeni ostaci predstavljali su jasnu indiciju da je posredi lokalitet sa dugom vinarskom tradicijom, a najnovija otkrića u potpunosti su potvrdila dosadašnje navode stručnjaka da je na ovom mestu pre 6.100 godina cvetalo vinogradarstvo.
U novoj studiji, objavljenoj pre samo nedelju dana, jedan od arheologa koji sprovode istraživanja na lokalitetu Areni-1 izneo je konture celog procesa stvaranja vina u drevnoj Jermeniji. On je za National Geographic rekao da novi dokazi ukazuju na to da su drevni vinari imali veoma jasnu sliku o celokupnom procesu pravljena vina, što nam govori da je ovaj lokalitet, iako najstariji koga nauka poznaje, deo tradicije koja je mnogo drevnija i od šest milenijuma stare vinarije u Jermeniji.
- Morali su da poznaju cikluse rasta biljaka. Morali su da znaju koliko vode je potrebno vinovoj lozi, kako da zaštite lozu od gljivica, kako da se izbore sa insektima - rekao je arheolog Gregori Arešijan.
Gregori Arešijan kaže da je vino gnječeno nogama, da je sok ceđen u rezervoare i da je u njemu vino fermentiralo. Nakon fermentacije, vino je pretakano u krčage i pohranjivano u kamenu pećinu čiji je suv i hladan vazduh pogodovao zrenju vina, navodi se u studiji koja je objavljena u magazinu Journal Of Archaeological Science.
Veoma je zanimljivo i to da ovo otkriće koincidira sa skorašnjim genetskim istraživanjima koja upućuju na to da je vinogradarstvo, po svemu što je do sada otkriveno, nastalo u planinama Jermenije i Gruzije. Patrik E. Mekgovern, biomolekularni arheolog i autor referentne knjige Uncorking the Past: The Quest for Wine, Beer, and Other Alcoholic Beverages, smatra da se na lokalitetu Areni-1 pravilo vino sličnog ukusa kao ono koje se i danas dobija od drevnih gruzijskih sorti grožđa od kojih je nastala sorta pino noar, i da je posredi bilo suvo crveno vino, kakvo bi i danas prijalo ljubiteljima drevnog napitka.
Na već čuvenom lokalitetu Areni-1 u Jermeniji, koji već desetak godina važi za mesto na kome su pronađeni najstariji dokazi o proizvodnji vina, napravljeno je ogromno otkriće: pronađeni su dobro očuvani ostaci vinarije velikog kapaciteta! Arheolozi su pronašli ostatke prese za grožđe, fermentatore, čaše za vino i osušene tragove grožđa, navodi magazin National Geographic. Do sada pronađeni ostaci predstavljali su jasnu indiciju da je posredi lokalitet sa dugom vinarskom tradicijom, a najnovija otkrića u potpunosti su potvrdila dosadašnje navode stručnjaka da je na ovom mestu pre 6.100 godina cvetalo vinogradarstvo.
U novoj studiji, objavljenoj pre samo nedelju dana, jedan od arheologa koji sprovode istraživanja na lokalitetu Areni-1 izneo je konture celog procesa stvaranja vina u drevnoj Jermeniji. On je za National Geographic rekao da novi dokazi ukazuju na to da su drevni vinari imali veoma jasnu sliku o celokupnom procesu pravljena vina, što nam govori da je ovaj lokalitet, iako najstariji koga nauka poznaje, deo tradicije koja je mnogo drevnija i od šest milenijuma stare vinarije u Jermeniji.
- Morali su da poznaju cikluse rasta biljaka. Morali su da znaju koliko vode je potrebno vinovoj lozi, kako da zaštite lozu od gljivica, kako da se izbore sa insektima - rekao je arheolog Gregori Arešijan.
Gregori Arešijan kaže da je vino gnječeno nogama, da je sok ceđen u rezervoare i da je u njemu vino fermentiralo. Nakon fermentacije, vino je pretakano u krčage i pohranjivano u kamenu pećinu čiji je suv i hladan vazduh pogodovao zrenju vina, navodi se u studiji koja je objavljena u magazinu Journal Of Archaeological Science.
Veoma je zanimljivo i to da ovo otkriće koincidira sa skorašnjim genetskim istraživanjima koja upućuju na to da je vinogradarstvo, po svemu što je do sada otkriveno, nastalo u planinama Jermenije i Gruzije. Patrik E. Mekgovern, biomolekularni arheolog i autor referentne knjige Uncorking the Past: The Quest for Wine, Beer, and Other Alcoholic Beverages, smatra da se na lokalitetu Areni-1 pravilo vino sličnog ukusa kao ono koje se i danas dobija od drevnih gruzijskih sorti grožđa od kojih je nastala sorta pino noar, i da je posredi bilo suvo crveno vino, kakvo bi i danas prijalo ljubiteljima drevnog napitka.
Povezani unosi
