Ljubičasti snovi

Volite Deep Purple? Možda, a i tada verovatno gazite bar petu deceniju. Ipak, dobar, duboki i ljubičasti probus volite zasigurno. Baš zbog te dve ključne karakteristike - aromatske dubine, naglašeno tamne, ljubičaste boje, teško je odoleti da se ime benda Deep Purple ne iskoristi u kontekstu probusa, iako sa time dolazimo u opasnost da se ponavljamo, jer smo to već koristili u jednom tekstu izašlom iz naše redakcije.

Ipak, ako nastavimo da vučemo muzičke paralele i biramo pesmu od Deep Purple koju bismo najlakše povezali sa probusom, to bi najpre bila kompozicija Burn. Mastan, energičan i pretenciozan rif kojim Riči Blekmur otvara pesmu pretvara se u veličanstvenu, teatralnu i skoro neobaroknu kompoziciju koja ne gubi brzi tempo do kraja. Takav je probus: teatralan, flambojantan i pun tenzije - do samog kraja.

Čini se da je probus probio onu nevidljivu granicu koja retke, male i opskurne sorte odvaja od onih koje su ušle u mejnstrim. Uprkos izazovima, ali da krenemo redom…

„Dete“ kadarke i kaberne sovinjona

Sorta probus nije nastala spontano u vinogradima, već je rezultat planskog oplemenjivačkog programa jugoslovenske nauke o vinovoj lozi iz druge polovine 20. veka. Da bi se razumela njena priča, važno je staviti je u kontekst rada tadašnjeg Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, jedne od ključnih naučnih institucija jugoistočne Evrope u toj oblasti. Decenije u drugoj polovini prošlog veka u celoj Jugoslaviji bile su posvećene pokušajima da se na institutima ukrštanjima stvore sorte koje će kombinovati kvalitet vina sa otpornošću loze i većim prinosima, a da se istovremeno sačuva regionalni karakter sorti. Zato su tokom 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih pokrenuti veliki programi ukrštanja lokalnih balkanskih sorti sa vrhunskim zapadnoevropskim sortama, a Institut u Sremskim Karlovcima je u okviru tog programa stvorio više od dvadeset novih sorti vinove loze.

Sremski Karlovci - rodno mesto probusa

U svemu tome, nastao je i probus u kom je kombinovana genetika kadarke kao tradicionalne srpske i srednjoevropske sorte i kaberne sovinjona kao globalnog standarda kvaliteta. Drugim rečima, cilj je bio da se stvori sorta koja bi bila „balkanski odgovor“ na strukturalna crvena vina bordovskog tipa, ali prilagođena Fruškoj gori i panonskom klimatskom prostoru.

Rezultat oplemenjivačkog rada bila je sorta sa veoma visokim sadržajem antocijana i više pigmenta nego što ima sam kaberne sovinjon. Sazreva kasnije, ali dobro podnosi kontinentalnu klimu i zato je pogodna za Frušku goru. Za stvaranje probusa zaslužan je tim istraživača koji su predvodili dr Dragoslav (Dragi) Milisavljević, dr Sima Lazić i dr Vladimir Kovač. Milisavljević je bio vodeći oplemenjivač u projektu i autor osnovnog ukrštanja i sorta je zvanično priznata 1983. godine.

Ozbiljna struktura i dug vek trajanja

Probus se od samog nastanka smatra sortom sa potencijalom za velika vina. Međutim, prošlo je gotovo pola veka, a probus nije do kraja zaživeo. Istina, danas stvari izgledaju drugačije, povećano interesovanje za lokalne sorte na domaćem, ali i svetskom tržištu, kao i želja fruškogorskih vinara da na pravom mestu nađu crveni pandan grašcu, sortu su učinili vidljivijom i ona se sve više širi.
Sa druge strane, probus pored svojih prednosti ima i niz izazova, sa kojima će morati da se izbori kako bi zauzeo mesto koje mu je namenjeno. Prvi problemi pojavili su se odmah na početku: probus nije bio mnogo voljen, jer su veliki državni kombinati preferirali međunarodne sorte, a „novorođenče“ nije imalo nikakav tržišni identitet koji pomenuti kombinati nisu ni bili u stanju da izgrade. Zato su prve ozbiljne etikete probusa počele da se pojavljuju tek početkom 21. veka.


Probus - tema aktuelnog, šezdesetog broja magazina Vino & Fino

Među izazovima koji su opstali do danas i još uvek nisu rešeni, prvo se srećemo sa problemom njegovog imena. Ono je kod nas zaživelo, odomaćilo se, ali internacionalno bi ga veoma teško bilo povezati sa nečim što je premijum. Naučnici sa instituta sigurno su znali svoj posao u vinogradu i laboratoriji, ali poslovično su veoma loši u brendiranju i marketingu. Jednostavno, Probus je veoma banalna asocijacija na rimskog imperatora kog povezujemo sa vinom, a ime zvuči veštački, hibridno i neprirodno - nigde na svetu se tradicionalno sorte ne zovu po osobama, pa makar one bile i imperatori. Istovremeno, verovatno je kasno da se probusu menja ime, jer je na domaćem tržištu već prihvaćeno i pozicionirano. To će biti ozbiljan zadatak za budućnost, posebno ako vinari istraju u ambiciji da probus postave na mesto flagship crvene sorte Srbije i Fruške gore.

Ono što je prednost probusa je na prvom mestu njegov karakter - vino je intenzivno voćno, sočno, voli drvo i pre svega: duboko je obojeno, što kod dela domaće vinske publike i dalje proizvodi asocijacije na dobro i kvalitetno (iako to nema ama baš nikakve veze sa kvalitetom). Kiseline ima dovoljno, voće je sveže, a aromatika je često dopunjena začinskim notama.

E sad, tu dolazimo do drugog problema i to onog važnijeg. Ta začinska nota, koja je verovatno zaostavština kaberne sovinjona, vrlo lako postane neprijatan pirazinsko-herbalni ton, zeljast, nezreo i često na ivici nekih kuvanih zemljanih nota. Javlja se po pravilu kada probus u vinogradu previše rodi ili kada je godina nedovoljno topla i suva u sezoni berbe, pa grožđe ne bude idealno zrelo. Naravno da svaka sorta na svetu ne pokazuje najbolje od sebe kada grožđe nije zrelo koliko bi trebalo, ali kod probusa je ovo stvar koja se u malim vinarijama često događa i o njoj mora da se razmišlja kako bi se predupredila. Jer, ako se publika razočara sa dva loša probusa, treći neće poželeti da proba.

Ipak, u dobrim berbama probus može imati vrlo ozbiljnu strukturu i dug vek trajanja, iako nam je za takve zaključke potrebno više dobrih vina iz dobrih berbi nego što ih je do sada bilo, kao i malo više godina i iskustva da vidimo kako se ti dobri probusi zaista ponašaju u podrumima.

Car Prob po kome je probus dobio ime

Takođe, na vinarima je da se aktivno bave stilskim finesama i da dođu do zaključka kakvo drvo probusu najviše odgovara, koji stepen zrelosti, koje pozicije i kakav teroar, i tako dalje… Za sada, još nemamo konkretne zaključke na takve teme.

Naš adut u eri malih proizvođača

Probus voli kupaže, posebno sa kaberneom i merloom, a najbolje na tu temu što je do sada probao potpisnik ovog teksta, jeste kupaža Proburaz, odnosno Širobus (oba imena su u opticaju), vino nastalo kolaboracijom dve fruškogorske vinarije. U kupaži su širaz iz Erdevika i probus iz vinarije Deurić. Dva bureta tamo, dva ovamo i tako je nastalo isto vino u dve vinarije. To vino je tamno kao mastilo, mirisa crnog duda, kupine i srodnih bobica i one čokolade sa sedamdeset i više odsto kakaoa. Drvo donosi dobar rezani duvan i malo balzamika. Sočno i sa kičmom, a tanini zreli i zrnasti. Vino će na svetlost tržišta uskoro - obećavaju oba vinara, ali ta informacija kruži već godinama i još se ništa nije desilo. Što je šteta. Međutim, ako se po jutru dan poznaje, čini se da probus zaista voli širaz.

I, da se vratimo izazovima - ono što definitivno može da se zaključi iz dosadašnjeg iskustva jeste da u baš toplim godinama i kada vinarima promakne momenat berbe i grožđe postane prezrelo, vina na kraju završe sa previše alkohola i ukuvanim, džemastim notama.

I pored svih ovih izazova i prepreka, probus je jedna od retkih domaćih sorti koja zaista može da nosi premijum identitet srpskog crvenog vina, jer kombinuje međunarodno razumljiv stil, lokalni karakter i dobro je prilagođena Fruškoj gori, a ima potencijal da se proširi ozbiljnije i u drugim vinogorjima Srbije.

Proburaz ili širobus - dokaz da probus voli kupaže

Probus je nastao u eri kada se verovalo u naučno projektovanu vinsku budućnost velikih sistema, a svoju pravu šansu dobija tek danas - u eri malih proizvođača i terroir filozofije. Današnje male vinarije su otkrile da probus zapravo ima ono što se danas mnogo više ceni, na prvom mestu autentičnost i lokalni identitet, kao i snažan karakter samog vina koje je prepoznatljivo već na prvi gutljaj kao karakterna i jedinstvena ekspresija našeg vinskog podneblja.