20.10.2017.Aleksandar Grubeša
Lepo vinsko iznenađenje iz srca centralne Evrope
U Novom Sadu održana je degustacija probranih vina iz Slovačke koja je donela nekoliko vrlo prijatnih otkrića
Foto: Ambasada Slovačke
Ambasada Slovačke Republike je ponovo upriličila upoznavanje ovdašnje vinske publike sa probranim vinima njihove zemlje, odabravši za tu priliku čak 15 vinskih etiketa koje su, mahom, do sada naišle na najbolji prijem van slovačkih granica. Umesto kao ranije u Beogradu, ovoga puta druženje je održano na novosadskom Ribarskom ostrvu, u prijatnoj atmosferi restorana Piknik.
Slovačka puno radi na podizanju sopstvene vinske industrije i potrošnja vina im je u porastu, te tako, iako poput Čeha i Nemaca više važe za pivsku naciju, statistika pokazuje da se tamo danas konzumira više nego pristojnih 18 litara vina godišnje po glavi stanovnika. Ova zemlja ima šest vinogradarskih oblasti, podeljenih na 40 podreona i ukupno 18.183 hektara pod vinogradima.
Gostima su prezentovana vina iz slovačke najtoplije i najjužnije Malokarpartske oblasti. Međutim, čak je i to dosta severnije za naše prilike i ovaj nedostatak sunčanih dana se svakako oseti u finalnom proizvodu u boci, pogotovo kod crvenih vina kojima mahom nedostaje zrelosti da bi odabrane sorte pružile svoj puni potencijal. S druge strane, što je i logično, bela vina koja dolaze iz Slovačke su puno kvalitetnija i nesumnjivo predstavljaju najveći vinski potencijal ove zemlje.
To je u praksi pokazala i degustacija jer bi se nedorečeni, polusuvi slovački rozei teško snašli na sada već stilski razmaženom srpskom tržištu. Isto važi i za crvena vina, pogotovo za kaberne sovinjon kome nikakva tehnologija ne može pomoći da u tri godine odležaloj boci nadoknadi ono što je grožđe propustilo da dobije od sunca dok je bilo na čokotima, dok je frankovka solidna ali i nedovršena kada znate sa kojim sve sjajnim uzorima iz okruženja možete da je poredite. Ipak, bilo je i veoma prijatnih otkrića, poput nama malo poznate novostvorene slovačke sorte Dunaj (Dunav) sa zaštićenom oznakom porekla D.S.C. (Districtus Slovakia Controlatus) od koje nismo znali šta da očekujemo ali nas je nagradila izuzetno interesantnim vinom ljubičasto-crvene boje, punog tela i aromama zrelih kupina i višanja sa ugodnom primesom kedrovine.
Kako smo i očekivali, bela vina iz Slovačke pričaju mnogo raskošniju priču. Ako zanemarimo sovinjone i rajnske rizlinge koji su, nažalost, ipak bili nedovoljno ubedljivi da bi pokazali glasoviti sortni potencijal koji se od njih očekuje, upravo su dva bela vina bila najdominantniji segment ove prijatne degustacije. Prvi je bio gruner veltliner, još jedna kod nas nedovoljno shvaćena sorta ali zato karakteristična za Austriju, gde je njome zasađena trećina raspoloživih vinograda, kao i za Češku i, naravno, Slovačku. Ovaj koji smo probali nije ni po čemu zaostajao za austrijskim takmacima i bio je svež i kremast, sa prijatnim notama badema i fino zaokružene tropike na nosu, te jednako slojevit i na ukusu. Drugi je bio pino griđo iz kasne, ručne berbe, boje i tela dobrog šardonea, te ugodnim aromama jabuka i krušaka uz primesu kajsije, a na ukusu živahan i pun svežine, a opet fino kremast i savršenih kiselina...
Bilo bi teško odlučiti se za jedno od ova dva vina, te biramo oba kao etikete na koje prilikom posete Slovačkoj definitivno treba obratiti pažnju, uz dodatak polusuvog vina Devin, prve slovačke plemenite sorte iz ukrštanja traminca i veltlinera, koje je u čaši maštovito spojilo med, poljsko cveće, ratluk od ruže i južno voće. Doduše, iako je većina stručnijih gostiju degustacije prednost dala upravo ovim belim vinima, potpisnik ovih redova, na sopstveno iznenađenje, šampiona večeri pronašao je među crvenim vinima! Tako je najprijatniji utisak na ovom nepcu ostavio odležali slovački potrugizer iz 2013, koji i tamo smatraju svojom tradicionalnom sortom, suv, zreo i prepun finih zemljanih aroma u vrtlogu šumskog voća, kupina i malina. U popriličnoj meri na tragu onog iz Vinarije Kiš, ove godine i zvanično najboljeg na svetu, što više nego slikovito pokazuje da je neko tu na pravom putu...
Slovačka puno radi na podizanju sopstvene vinske industrije i potrošnja vina im je u porastu, te tako, iako poput Čeha i Nemaca više važe za pivsku naciju, statistika pokazuje da se tamo danas konzumira više nego pristojnih 18 litara vina godišnje po glavi stanovnika. Ova zemlja ima šest vinogradarskih oblasti, podeljenih na 40 podreona i ukupno 18.183 hektara pod vinogradima.
Gostima su prezentovana vina iz slovačke najtoplije i najjužnije Malokarpartske oblasti. Međutim, čak je i to dosta severnije za naše prilike i ovaj nedostatak sunčanih dana se svakako oseti u finalnom proizvodu u boci, pogotovo kod crvenih vina kojima mahom nedostaje zrelosti da bi odabrane sorte pružile svoj puni potencijal. S druge strane, što je i logično, bela vina koja dolaze iz Slovačke su puno kvalitetnija i nesumnjivo predstavljaju najveći vinski potencijal ove zemlje.
To je u praksi pokazala i degustacija jer bi se nedorečeni, polusuvi slovački rozei teško snašli na sada već stilski razmaženom srpskom tržištu. Isto važi i za crvena vina, pogotovo za kaberne sovinjon kome nikakva tehnologija ne može pomoći da u tri godine odležaloj boci nadoknadi ono što je grožđe propustilo da dobije od sunca dok je bilo na čokotima, dok je frankovka solidna ali i nedovršena kada znate sa kojim sve sjajnim uzorima iz okruženja možete da je poredite. Ipak, bilo je i veoma prijatnih otkrića, poput nama malo poznate novostvorene slovačke sorte Dunaj (Dunav) sa zaštićenom oznakom porekla D.S.C. (Districtus Slovakia Controlatus) od koje nismo znali šta da očekujemo ali nas je nagradila izuzetno interesantnim vinom ljubičasto-crvene boje, punog tela i aromama zrelih kupina i višanja sa ugodnom primesom kedrovine.
Kako smo i očekivali, bela vina iz Slovačke pričaju mnogo raskošniju priču. Ako zanemarimo sovinjone i rajnske rizlinge koji su, nažalost, ipak bili nedovoljno ubedljivi da bi pokazali glasoviti sortni potencijal koji se od njih očekuje, upravo su dva bela vina bila najdominantniji segment ove prijatne degustacije. Prvi je bio gruner veltliner, još jedna kod nas nedovoljno shvaćena sorta ali zato karakteristična za Austriju, gde je njome zasađena trećina raspoloživih vinograda, kao i za Češku i, naravno, Slovačku. Ovaj koji smo probali nije ni po čemu zaostajao za austrijskim takmacima i bio je svež i kremast, sa prijatnim notama badema i fino zaokružene tropike na nosu, te jednako slojevit i na ukusu. Drugi je bio pino griđo iz kasne, ručne berbe, boje i tela dobrog šardonea, te ugodnim aromama jabuka i krušaka uz primesu kajsije, a na ukusu živahan i pun svežine, a opet fino kremast i savršenih kiselina...
Bilo bi teško odlučiti se za jedno od ova dva vina, te biramo oba kao etikete na koje prilikom posete Slovačkoj definitivno treba obratiti pažnju, uz dodatak polusuvog vina Devin, prve slovačke plemenite sorte iz ukrštanja traminca i veltlinera, koje je u čaši maštovito spojilo med, poljsko cveće, ratluk od ruže i južno voće. Doduše, iako je većina stručnijih gostiju degustacije prednost dala upravo ovim belim vinima, potpisnik ovih redova, na sopstveno iznenađenje, šampiona večeri pronašao je među crvenim vinima! Tako je najprijatniji utisak na ovom nepcu ostavio odležali slovački potrugizer iz 2013, koji i tamo smatraju svojom tradicionalnom sortom, suv, zreo i prepun finih zemljanih aroma u vrtlogu šumskog voća, kupina i malina. U popriličnoj meri na tragu onog iz Vinarije Kiš, ove godine i zvanično najboljeg na svetu, što više nego slikovito pokazuje da je neko tu na pravom putu...
