20.12.2022.Promo
Knjiga dobrih vina
Vinarija Štampar - dragulj pitomog Međimurja
Preuzevši porodični biznis, David Štampar danas proizvodi vina koja osvajaju najbolje ocene na svetskim takmičenjima, a tradicija, podneblje, osećaj za poslovanje i pre svega ljubav prema vinima glavne su asocijacije na vina iz njegove vinarije
Na krajnjem severozapadu Hrvatske, u Međimurju, nalazi se Mađerkin breg sa kog pogled dopire do četiri države – Austrije, Slovenije, Mađarske i Slovačke. Na tom bregu nalaze se vinogradi vinarije Štampar čija tradicija datira od 1913. godine i koja danas proizvodi svetski poznata i nagrađivana vina. Dok smo se vozili vijugavim i uskim putevima na ovu gotovo najvišu međimursku tačku, slušamo priču o mađarskoj balerini Emiliji Krauthaker koja je ovde iz Budimpešte došla 1940. godine kao supruga Alberta Krauthakera. Ostavši ubrzo udovica, bez potomaka, ostala je da živi sama, kao dama među seljacima, i ostavila tako upečatljiv trag da je celo brdo nazvano po njoj – Mađerkin breg. Zamišljajući ženu koja domaću decu uči da plešu i nosi pantalone, stižemo u bajkoviti „salon vina na otvorenom“, prostor u bagremaru, svojevrsni vinski bar na otvorenom, smešten iznad vinograda posađenih u savršenim i gotovo hipnotišućim vijugavim redovima na obroncima ovog čudnovatog brega.
Kako dobar običaj nalaže, za dobrodošlicu smo posluženi penušavcem i osmehom Davida Štampara, koji se od 2014. godine nalazi na čelu porodičnog vinskog biznisa. Zatim je usledila degustacija vina uz gastronomsku pratnju i nadahnutu priču vinskog kritičara Saše Špiraneca.
Ulaznica za bogati svet Štampar vina bila je lekcija za izgovor njihove najpoznatije sorte pušipel - dakle pravilno akcentovanje naglas dok svi nismo bili sigurni i dobili potvrdu domaćina da smo taj korak savladali. Inicijacija je prošla, a priča postajala sve zanimljivija. Pušipel je naime stara sorta, ranije u Međimurju poznata kao šipon – kako se i danas zove u Sloveniji, dok ga ceo svet zna pod daleko najpoznatijim mađarskim imenom furmint. Birokratskim odlukama (o kako to zvuči poznato!), ova sorta u Hrvatskoj preimenovana je devedesetih u moslavac, kako bi se valjda dobilo na autentičnosti. Ali, na etiketama moslavac niko nije prepoznavao i odjednom prodaja vina je gotovo zaustavljena. Kako je izmišljeno, tako je i zaboravljeno, pa je sorti vraćeno drevno ime pušipel, a ovo vino dobilo je nedavno i svoju jedinstvenu, specijalno dizajniranu bocu, elegantnog izduženog vrata i tretman koji i te kako zaslužuje.
Vinarska porodica Štampar
Sa drvenog vidikovca impresivne arhitekture puca pogled na vinograde zasađene u savršenom redu koji prati serpentine uskog asfaltnog puta do vrha Mađerkinog brega. Na ovom, za vinograd visokom podneblju sazrevaju vina visokog kvaliteta uglavnom belih sorti grožđa. Nigde tako dobro ne važi pravilo „družba je družba, a služba je služba“, kao na degustacijama vina. Onima kojima je to posao ne treba zavideti ni malo, jer se nalaze u situaciji da kušaju najbolja vina, koja ne smeju da piju. Srećom, mi se ovim pravilom nismo rukovodili, pa smo gutljaj po gutljaj ulazili u čaroban vinski svet vinarije Štampar.
Kao vodeća autohtona sorta, pušipel je postao prava zvezda Međimurja, koja popularnost duguje decentnom aromatskom profilu koji priziva note breskve, citrusa, malo suve trave i nežnih zrelih cvetnih nota. Vina su gipka i elegantna, sa mineralnim karakterom i dugim, ozbiljnim ukusom, što nam je Štamparov pušipel 2021 odmah i dokazao. Sličan sortni karakter, uz kompleksnost koju donosi odležavanje na kvascu, lako se prepoznaje i u penušavcu Urban White 2020, vinu ovenčanom Dekanterovim zlatom i 95 poena.
U geografskom smislu, Međimurje je prirodni deo celine koju čini još i Štajerska sa slovenačke, odnosno, Štajermark sa austrijske strane granice, takoreći, jedinstven teroar vrlo sličnog reljefa i klime. Logično je onda i Međimurje izuzetno podneblje za sovinjon blan, koji ovde daje aromatična i sveža, ali izuzetno kompleksna i karakterna vina. Beli sovinjon 2021 vinarije Štampar donosi limun, limetu, fine zelene note, kredu i grejpfrut, pa nije čudo što je i ovo vino osvojilo 95 poena na Dekanteru, kao jedan od najbolje ocenjenih sovinjona sa ovih prostora.
Na Mađerkinom bregu uzgajaju se crne sorte, iz čega je nastala kupaža gamea i kabernea Urban red 2018, koja po sastavu, ali i karakteru, podseća na fina vina, lepršava, voćna i začinska vina centralnog dela francuske Loare. Opšti konsenzus među publikom bio je da se u čašama nalazi savršeno vino da isprati jela sa roštilja, pačetinu, jela poput sarme i sve mesnate zimske radosti kojima upravo počinje sezona.
David Štampar u vinogradu na Mađerkinom bregu
Pola priče o vinima, je zapravo priča o ljudima koji ga prave, a ovde je to još više izraženo jer je reč o porodičnoj tradiciji i nastojanju Davida Štampara da ljubav i osećaj za biznis spoji u ono što je Vinarija Štampar danas. Radne dane provodi u vinogradu, na traktoru, demistifikujući elitizam koji prati vinski svet. Uz ponekad umorni osmeh pregaoca, vidi se rešenost da preuzme odgovornost za upravljanje vinarijom i posvećenost da u večitoj borbi sa klimom i prirodom proizvede vina svetskog renomea koja dobijaju najviše ocene. A tamo gde se magija dešava, svega ima, osim glamura. Podrum je podignut 2000. godine, proizvodnja je bila u punom jeku, a u bačvama različite veličine i starosti sazrevalo je vino, dok je David Štampar pričao o planovima za budućnost i postepenom okretanju ekološkom uzgoju vinove loze.
Međimurje nema samo vina kojima može da se pohvali već i gastronomiju vrednu svake posete. I kako i dolikuje, vina svoj najlepši potencijal pokazuju kada su znalački uparena sa ukusnim zalogajima. A gde ćete lepše od spoja međimurskih vina i specijaliteta domaće kuhinje, spremljene znalačkom rukom šefa restorana Mala Hiža.
Vina porodične vinarije uz jela iz porodičnog restorana, spoj tradicije i modernih tendencija, pružili su ugođaj zbog kog Međimurje može biti destinacija za lep predah od svakodnevice i izuzetno proveden vikend. Ovde smo, uz već poznate favorite, uživali i u šardoneu Pro Et Contra 2018, kremastom i elegantnom vinu oplemenjenom odležavanjem na talogu kvasca i u plemenitim hrastovim buradima. A pušipel, možda zbog toga što ga izgovaram bez greške, možda zbog osećaja sa kojim smo ga probali, od sad obavezno stoji na polici i čeka da bude otvoren u dobrom društvu. A kad ta boca bude popijena, po zalihe idemo u neku od boljih beogradskih vinoteka u kojima je dostupan odabrani deo Štamparovog portfolija.
Na krajnjem severozapadu Hrvatske, u Međimurju, nalazi se Mađerkin breg sa kog pogled dopire do četiri države – Austrije, Slovenije, Mađarske i Slovačke. Na tom bregu nalaze se vinogradi vinarije Štampar čija tradicija datira od 1913. godine i koja danas proizvodi svetski poznata i nagrađivana vina. Dok smo se vozili vijugavim i uskim putevima na ovu gotovo najvišu međimursku tačku, slušamo priču o mađarskoj balerini Emiliji Krauthaker koja je ovde iz Budimpešte došla 1940. godine kao supruga Alberta Krauthakera. Ostavši ubrzo udovica, bez potomaka, ostala je da živi sama, kao dama među seljacima, i ostavila tako upečatljiv trag da je celo brdo nazvano po njoj – Mađerkin breg. Zamišljajući ženu koja domaću decu uči da plešu i nosi pantalone, stižemo u bajkoviti „salon vina na otvorenom“, prostor u bagremaru, svojevrsni vinski bar na otvorenom, smešten iznad vinograda posađenih u savršenim i gotovo hipnotišućim vijugavim redovima na obroncima ovog čudnovatog brega.
Kako dobar običaj nalaže, za dobrodošlicu smo posluženi penušavcem i osmehom Davida Štampara, koji se od 2014. godine nalazi na čelu porodičnog vinskog biznisa. Zatim je usledila degustacija vina uz gastronomsku pratnju i nadahnutu priču vinskog kritičara Saše Špiraneca.
Ulaznica za bogati svet Štampar vina bila je lekcija za izgovor njihove najpoznatije sorte pušipel - dakle pravilno akcentovanje naglas dok svi nismo bili sigurni i dobili potvrdu domaćina da smo taj korak savladali. Inicijacija je prošla, a priča postajala sve zanimljivija. Pušipel je naime stara sorta, ranije u Međimurju poznata kao šipon – kako se i danas zove u Sloveniji, dok ga ceo svet zna pod daleko najpoznatijim mađarskim imenom furmint. Birokratskim odlukama (o kako to zvuči poznato!), ova sorta u Hrvatskoj preimenovana je devedesetih u moslavac, kako bi se valjda dobilo na autentičnosti. Ali, na etiketama moslavac niko nije prepoznavao i odjednom prodaja vina je gotovo zaustavljena. Kako je izmišljeno, tako je i zaboravljeno, pa je sorti vraćeno drevno ime pušipel, a ovo vino dobilo je nedavno i svoju jedinstvenu, specijalno dizajniranu bocu, elegantnog izduženog vrata i tretman koji i te kako zaslužuje.
Vinarska porodica ŠtamparSa drvenog vidikovca impresivne arhitekture puca pogled na vinograde zasađene u savršenom redu koji prati serpentine uskog asfaltnog puta do vrha Mađerkinog brega. Na ovom, za vinograd visokom podneblju sazrevaju vina visokog kvaliteta uglavnom belih sorti grožđa. Nigde tako dobro ne važi pravilo „družba je družba, a služba je služba“, kao na degustacijama vina. Onima kojima je to posao ne treba zavideti ni malo, jer se nalaze u situaciji da kušaju najbolja vina, koja ne smeju da piju. Srećom, mi se ovim pravilom nismo rukovodili, pa smo gutljaj po gutljaj ulazili u čaroban vinski svet vinarije Štampar.
Kao vodeća autohtona sorta, pušipel je postao prava zvezda Međimurja, koja popularnost duguje decentnom aromatskom profilu koji priziva note breskve, citrusa, malo suve trave i nežnih zrelih cvetnih nota. Vina su gipka i elegantna, sa mineralnim karakterom i dugim, ozbiljnim ukusom, što nam je Štamparov pušipel 2021 odmah i dokazao. Sličan sortni karakter, uz kompleksnost koju donosi odležavanje na kvascu, lako se prepoznaje i u penušavcu Urban White 2020, vinu ovenčanom Dekanterovim zlatom i 95 poena.
U geografskom smislu, Međimurje je prirodni deo celine koju čini još i Štajerska sa slovenačke, odnosno, Štajermark sa austrijske strane granice, takoreći, jedinstven teroar vrlo sličnog reljefa i klime. Logično je onda i Međimurje izuzetno podneblje za sovinjon blan, koji ovde daje aromatična i sveža, ali izuzetno kompleksna i karakterna vina. Beli sovinjon 2021 vinarije Štampar donosi limun, limetu, fine zelene note, kredu i grejpfrut, pa nije čudo što je i ovo vino osvojilo 95 poena na Dekanteru, kao jedan od najbolje ocenjenih sovinjona sa ovih prostora.
Na Mađerkinom bregu uzgajaju se crne sorte, iz čega je nastala kupaža gamea i kabernea Urban red 2018, koja po sastavu, ali i karakteru, podseća na fina vina, lepršava, voćna i začinska vina centralnog dela francuske Loare. Opšti konsenzus među publikom bio je da se u čašama nalazi savršeno vino da isprati jela sa roštilja, pačetinu, jela poput sarme i sve mesnate zimske radosti kojima upravo počinje sezona.
David Štampar u vinogradu na Mađerkinom breguPola priče o vinima, je zapravo priča o ljudima koji ga prave, a ovde je to još više izraženo jer je reč o porodičnoj tradiciji i nastojanju Davida Štampara da ljubav i osećaj za biznis spoji u ono što je Vinarija Štampar danas. Radne dane provodi u vinogradu, na traktoru, demistifikujući elitizam koji prati vinski svet. Uz ponekad umorni osmeh pregaoca, vidi se rešenost da preuzme odgovornost za upravljanje vinarijom i posvećenost da u večitoj borbi sa klimom i prirodom proizvede vina svetskog renomea koja dobijaju najviše ocene. A tamo gde se magija dešava, svega ima, osim glamura. Podrum je podignut 2000. godine, proizvodnja je bila u punom jeku, a u bačvama različite veličine i starosti sazrevalo je vino, dok je David Štampar pričao o planovima za budućnost i postepenom okretanju ekološkom uzgoju vinove loze.
Međimurje nema samo vina kojima može da se pohvali već i gastronomiju vrednu svake posete. I kako i dolikuje, vina svoj najlepši potencijal pokazuju kada su znalački uparena sa ukusnim zalogajima. A gde ćete lepše od spoja međimurskih vina i specijaliteta domaće kuhinje, spremljene znalačkom rukom šefa restorana Mala Hiža.
Vina porodične vinarije uz jela iz porodičnog restorana, spoj tradicije i modernih tendencija, pružili su ugođaj zbog kog Međimurje može biti destinacija za lep predah od svakodnevice i izuzetno proveden vikend. Ovde smo, uz već poznate favorite, uživali i u šardoneu Pro Et Contra 2018, kremastom i elegantnom vinu oplemenjenom odležavanjem na talogu kvasca i u plemenitim hrastovim buradima. A pušipel, možda zbog toga što ga izgovaram bez greške, možda zbog osećaja sa kojim smo ga probali, od sad obavezno stoji na polici i čeka da bude otvoren u dobrom društvu. A kad ta boca bude popijena, po zalihe idemo u neku od boljih beogradskih vinoteka u kojima je dostupan odabrani deo Štamparovog portfolija.
