27.12.2024.Promo
Ključevi tajni bagrine
Mataljeva Bukovska bagrina 2023: novo vino od stare sorte i nova otkrića o njenom imenu
Bagrina raste na tlu sastavljenom od sedimentnih stena, krečnjaka i kamena
Miriše na cveće, donedavno je bila na ivici potpunog nestanka, jedina je sorta kod nas koja se u savremeno doba proslavila zahvaljujući televiziji: bagrina ima neobičnu sudbinu i karakter, i ime čije je poreklo doskora bila misterija
Bagrina je stara sorta belog grožđa karakteristična za Negotinsku Krajinu, a njeno zaštitno lice je vinarija Matalj koja od 2017. godine proizvodi vino od ove sorte, doslovno je spasivši od potpunog nestanka. Danas u Matalju rade sasvim nova vina od bagrine, a ova sorta vraća se u vinograde Istočne Srbije.
Do nedavno, ljubitelji vina sa lakoćom bi vas uveravali da ime bagrina dolazi od bagrema, jer, kako su neki objašnjavali - njen pomalo cvetni miris podseća na cvet bagrema, pa otuda i ime. Ipak, u toj teoriji nema istine, a priča je mnogo zanimljivija!
Kako nam je ispričao Nikola Mladenović Matalj, vinar sa početka teksta, najzaslužniji za spašavanje sorte, ključ za poreklo imena bagrine verovatno se krije u njenoj neobičnoj boji. Grozdove karakterišu crvenkaste bobice koje liče na pino griđo. U Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika u izdanju Instituta za srpskohrvatski jezik, navodi se da reč bagren označava purpurnu, odnosno grimiznu boju. Koren prideva je u reči „bakar“. Jasne je etimološka veza između izraza „bagren“ i „bakren“, odnosno: crvenkast. Iz istog korena izvučen je glagol obagremiti što znači rumeniti, odnosno bojiti u crvenkasto, a tako ie i bagrina dobila ime.
Nikola Mladenović Matalj, vinar
Osim priče o imenu, mnogo je toga zanimljivog vezano za bagrinu: otkrili smo, na primer, da se delikatan ukus bagrine može obogatiti pažljivim korišćenjem drveta. Na ovogodišnjem sajmu Wine Vision by Open Balkan, premijerno je predstavljena nova berba Bagrine Bukovske 2023. Iza nove, elegantne etikete, krije se vino kojim su u vinariji Matalj posebno zadovoljni:
- Za to je nekoliko razloga. Vinograd je sada u punoj snazi, grožđe je drugačije i kompleksnije, a mi smo naučili puno o sorti. Nova bagrina je odležala osam meseci u korišćenom francuskom hrastu, što se ispostavilo kao dobitna kombinacija. Dobili smo karakterno, aromatično i jedinstveno vino - ponosan je Mladenović.
Položaj bagrine nalazi se u delu Srbije od velikog značaja za naše vinarstvo: ovde je, na imanju manastira Bukovo, 1887. nastala prva vinogradarska škola u Srbiji, a godinu dana pre toga formiran je rasadnik loze otporne na filokseru. Vinograd Bukovo, u kom raste Mataljeva bagrina, nalazi se nedaleko od manastira, na maloj visoravni sastavljenoj od sedimentnih stena, krečnjaka i kamena. Na sorti koja je vraćena iz zaborava radilo se godinama na selekciji čokota, koji danas daju aromatična, autentična i raskošna bela vina, baš kakvo je ono iz nove berbe vinarije Matalj.
Mlado i potentno vino očaravajućeg mirisa koji se polako otvara. Počinje notama tropike i zrele brekve, a nastavlja zavodljvim floralnim tonovima i završava sa plemenitim drvenim notama. Sočno vino izvrsne svežine, u ustima eksplodira voćnost podržana raskošnom strukturom. Veoma postojano, kompleksnog ukusa u kom se stapaju marakuja, breskva, jasmin i intenzivna mineralnost.
Bagrina je stara sorta belog grožđa karakteristična za Negotinsku Krajinu, a njeno zaštitno lice je vinarija Matalj koja od 2017. godine proizvodi vino od ove sorte, doslovno je spasivši od potpunog nestanka. Danas u Matalju rade sasvim nova vina od bagrine, a ova sorta vraća se u vinograde Istočne Srbije.
Do nedavno, ljubitelji vina sa lakoćom bi vas uveravali da ime bagrina dolazi od bagrema, jer, kako su neki objašnjavali - njen pomalo cvetni miris podseća na cvet bagrema, pa otuda i ime. Ipak, u toj teoriji nema istine, a priča je mnogo zanimljivija!
Kako nam je ispričao Nikola Mladenović Matalj, vinar sa početka teksta, najzaslužniji za spašavanje sorte, ključ za poreklo imena bagrine verovatno se krije u njenoj neobičnoj boji. Grozdove karakterišu crvenkaste bobice koje liče na pino griđo. U Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika u izdanju Instituta za srpskohrvatski jezik, navodi se da reč bagren označava purpurnu, odnosno grimiznu boju. Koren prideva je u reči „bakar“. Jasne je etimološka veza između izraza „bagren“ i „bakren“, odnosno: crvenkast. Iz istog korena izvučen je glagol obagremiti što znači rumeniti, odnosno bojiti u crvenkasto, a tako ie i bagrina dobila ime.
Nikola Mladenović Matalj, vinar
Osim priče o imenu, mnogo je toga zanimljivog vezano za bagrinu: otkrili smo, na primer, da se delikatan ukus bagrine može obogatiti pažljivim korišćenjem drveta. Na ovogodišnjem sajmu Wine Vision by Open Balkan, premijerno je predstavljena nova berba Bagrine Bukovske 2023. Iza nove, elegantne etikete, krije se vino kojim su u vinariji Matalj posebno zadovoljni:
- Za to je nekoliko razloga. Vinograd je sada u punoj snazi, grožđe je drugačije i kompleksnije, a mi smo naučili puno o sorti. Nova bagrina je odležala osam meseci u korišćenom francuskom hrastu, što se ispostavilo kao dobitna kombinacija. Dobili smo karakterno, aromatično i jedinstveno vino - ponosan je Mladenović.
Položaj bagrine nalazi se u delu Srbije od velikog značaja za naše vinarstvo: ovde je, na imanju manastira Bukovo, 1887. nastala prva vinogradarska škola u Srbiji, a godinu dana pre toga formiran je rasadnik loze otporne na filokseru. Vinograd Bukovo, u kom raste Mataljeva bagrina, nalazi se nedaleko od manastira, na maloj visoravni sastavljenoj od sedimentnih stena, krečnjaka i kamena. Na sorti koja je vraćena iz zaborava radilo se godinama na selekciji čokota, koji danas daju aromatična, autentična i raskošna bela vina, baš kakvo je ono iz nove berbe vinarije Matalj.
BUKOVSKA BAGRINA 2023
Mlado i potentno vino očaravajućeg mirisa koji se polako otvara. Počinje notama tropike i zrele brekve, a nastavlja zavodljvim floralnim tonovima i završava sa plemenitim drvenim notama. Sočno vino izvrsne svežine, u ustima eksplodira voćnost podržana raskošnom strukturom. Veoma postojano, kompleksnog ukusa u kom se stapaju marakuja, breskva, jasmin i intenzivna mineralnost.
