Iskrena vina sa naše zemlje

Posmatrajući deceniju unazad, čini se kao da je vinarija Temet, smeštena u vinogorju kraj sela Lozovika u rejonu Tri Morave, pravi model da na njemu pokažete koliko je tačna ona poslovica koja kaže da "tiha voda breg roni". Uvek nenametljivo, sa pravom merom u nastupu na tržištu, ali sa jasnom filozofijom i uvek uzbudljivim i inovativnim vizuelnim identitetom, Temet je korak po korak po prodaji dospeo u sam vrh malih vinarija u Srbiji. Promišljeno i pametno šireći portfolio, osvajajući nove stilove vina i bivajući pioniri u mnogim disciplinama, svojim pristupom zaslužili su i zvanje vinarije godine 2018. u izboru našeg magazina.

Pored toga, Temet je danas nosilac niza priznanja, što za kvalitet vina, što za poslovnost ili prepoznatljivost svojih brendova poput Tri Morave. Ovogodišnje izdanje londonskog takmičenja Decanter WWA donelo im je još jedno, za sada najveće priznanje za kvalitet vina. Inovativna kupaža prokupca i kaberne frana Tri Morave Rezerva 2016 osvojila je zlatnu medalju i 95 poena, što je ujedno i prvo zlato za vino od prokupca na Dekanteru, kao i prvo zlato za jedno vino iz rejona Tri Morave. Temet postupno širi svoje vinograde, sve bolje tumači svoj teroar i grožđe i trudi se da ih interpretira u svojim vinima.

Naša poseta počela je upravo šetnjom kroz vinograde, postojeće, ali i kroz parcele koje će tek biti posađene. Krečnjak i kamen na jednoj strani, crvenica na drugoj, glinovito tlo na trećoj, svedoče o raznovrsnosti zemljišta na pitomim brdima ovog kraja.

- Ovde su svuda nekada bili vinogradi – ističe Nebojša Aleksić, vlasnik Temeta. Čak i samo ime mesta, Lozovik, svedoči o glavnom kultivaru na ovim brdima. Zahvaljujući Temetu, izgleda kao da stvari ponovo dolaze na svoje mesto. Poslednjih godina raste popularnost vina proizvedenih sa manje intervencije, a čini se da u Temetu slede taj princip ne samo u enologiji, već u kompletnom pristupu poslu. Recimo, samo im pogledajte etikete. Minimalno, ali nikada banalno i veoma funkcionalno i efektno.

- Da, mi sledimo „less intervention“ filozofiju i to u svakom smislu, čak i na tržištu. To je suština našeg pristupa. Ne biramo mi da se zovemo prirodnim vinarima ili da koristimo ekstremne postupke, već se samo trudimo da karakteristike naše zemlje i našeg grožđa što više preslikamo u vino i sve oko vina – kaže energični i iskreni Aleksić, čija zarazna strast i vera u ono što radi razgovor na terasi vinarije u rano julsko veče čine zaista živim i zanimljivim.

- Da bismo to postigli, trudimo se da sve uradimo u vinogradu kako treba, kako ne bismo morali u vinariji da ispravljamo greške i popravljamo ono što je loše. To je pozicija koju je naš enolog Fransoa zauzeo od prvog dana, a uz njega, naša Milica, takođe enolog, kao i ceo tim, to prate. Inače, kada kažem tim, zaista to i mislim. Kod nas nekako nema soliranja i niko nije zvezda, svi smo Temet i radimo zajednički, naravno, svako ono za šta je specijalizovan. Ljudima je čudno kad ja kažem da mi nemamo komercijaliste, već imamo naše članove tima zadužene za prodaju, koji grade prijateljske i partnerske, poštene odnose na tržištu. Ne dozvoljavamo da se stvari rade na silu, ne guramo se, ne plaćamo da neko voli naše vino. Mi imamo svoj proizvod i svi do kraja verujemo u njega i našu priču. To je dovoljno – zaključuje Aleksić.

Sam objekat vinarije Temet jedan je od sasvim sigurno najlepših u Srbiji. Moderan, prostran, udoban, sa sjajnom terasom i „pogledom od milion dolara”. Ipak, ovde nikada nije gužva, nema turista iz autobusa ili usputnih putnika.

- Nama to nikada nije ni bio cilj – odgovara Aleksić. -U jednom trenutku pre četiri godine pričao sam sa Filipom iz Home i još nekih ljudima da u vinariji pravimo dešavanja vikendom, sa dvadesetak stolica... Aleksa, moj prijatelj i arhitekta koji je crtao kuću, u jednom trenutku je pitao: "Je li bre, hoćeš da ti pravim još jednu kuću na onom tamo brdu?" Ćutim, gledam ga, ne komentarišem ništa, probudim se ujutru i kažem mu: "Hvala." Otkazao sam ideju o dešavanjima. Ja sam ovde sa njim od starta pravio objekat koji je i za uživanje i za posao. Ja hoću ovde da uživam i da radim, a uz gužvu to nije moguće.Da, novac od turizma može da bude važan, ali mi smo odabrali drugačiji način. Dete sam sa kaldrme i emocije i snovi su kod mene mnogo jači od potrebe za novcem. Možda i grešim, ali se ovako lepo osećam - kaže Aleksić. Nakon perioda od približno jedne decenije, u kome je Temet postupno podizao kvalitet vina, broj prizvedenih i prodatih boca i zaokružio se vizuleno, sada se čini da fokus odlazi na vinograde i što verniju interpretaciju teroara u vinima, pa i na prelazak na organsku proizvodnju.

- Tokom godina, promenila se naša filozofija, sazreli smo – ističe Aleksić. - Sada definitivno krećemo u pravcu organske priče. Zasadili smo nove vinograde, u potpunosti organske. Prokupac je na skoro četiri hektara, moravu spremamo za sledeću godinu, merlo i kaberne fran takođe idu u organsku proizvodnju. Suočavamo se sa rizikom da možda izgubimo 20-30 procenata prinosa. Kada uđeš u organsku proizvodnju, onda imaš pet godina da prevedeš ceo proces. Mi ćemo ići ka tome da Ergo belo i Ergo crveno u budućnosti budu organska vina. Naručili smo nove tankove, prese, pumpe...Imaćemo sve duplo, bukvalno pravimo još jednu vinariju. Pravimo adekvatan magacin, da odležavanje bude bolje, premeštamo proizvodnju crvenih vina.Tako ćemo imati više prostora za igranje i eksperimente. Uzećemo betonska jaja za prokupac. Inače mislim da prokupcu najviše odgovaraju velika bačva i beton.


Fransoa Zavier Geborio, Nebojša Aleksić i Milica Ćućuz, deo tima vinarije Temet

Zašto ste se odlučili baš za taj dalji pravac razvoja? Zašto organska proizvodnja?

- Ne želim samo da pričam priču. Ja hoću i vino i priču. Posle pet godina osluškivanja i probanja jasno mi je u kom pravcu hoću da idem, i svakako neću da budem onaj koji priča kako je njegovo vino najprirodnije. Međutim, ne želim ni da Temet vina budu samo ispravna, da neko za njh kaže eto, da su OK, i da to bude dosta, da na tome ostanemo. Želim više, želim da vino bude zaista dobro, autentično i da ima svoju priču. Za organsku proizvodnju sam se odlučio jer osećam da je to za nas sada prava mera stvari. Biodinamiku i sve oko nje naprosto ne osećam. Za sada je tako, i organska proizvodnja je naš budući pravac. Takođe, mislim da prirodno vino možda i nije dobar izraz i mi ga nećemo koristiti.

Imate sreće da raspolažete zemljom koja je kao stvorena za organsku proizvodnju...

- Danas smo bili na brdu uz vinariju. Na primer, tamo stalno duva neki vetar. Sa stalnim strujanjem vazduha, minimalizuje se rizik od bolesti u vinogradu. Takođe, tamo niko ništa ne obrađuje, sve je bilo zaparloženo, odnosno, zemlja i bilje nisu tretirani nikakvim sredstvima. Takvo mesto je rođeno za organsku proizvodnju. Mislim da ceo naš mikrolokalitet ima veliki potencijal kada dođe vreme da se zaista prepoznaju razlike između teroara.

Odakle ideja za Tri Morave Rezervu, odnosno za kupažu prokupca i kaberne frana?

- To konkretno vino je posledica definisanja naših želja sa budućnost i naše filozofije. Želeli smo da ovu kupažu napravimo malo drugačije, a kaberne fran savršeno odgovara prokupcu u kupaži. Inače, ubuduće će naša crvena vina biti većinom vezana za prokupac. Tri Morave će u osnovi biti prokupac, Ergo će biti merlo i prokupac, Tri Morave Rezerva će biti kaberne fran i prokupac, a Dobra godina kaberne sovinjon i prokupac. Nećemo imati nijedan klasični bordo blend. Želimo da pravimo što više različitih kupaža sa autohtonim sortama. Verujem da će doći vreme kada će naše tržište shvatiti kvalitet autohtonosti, da će razumeti ono što stranci već znaju. Možda zvuči paradoksalno, ali ponekad osećam nelagodu kada nekome iz inostranstva počnem da pričam o našem šardoneu. Volimo to vino, mislim da je dobro, dobija medalje, ali hajde da napravimo to od morave, tamjanike, neoplante... Hajde da napravimo ubedljivo vino od lokalnih sorti. Hajde da iz njih izvučemo nešto što je zanimljivo. Mislim da je budućnost u tome.

Vinar, u zaključku razgovora, kaže da je balans najvažnija stvar u vinskom poslu:

- U vinu dva i dva ne daju četiri. Preciznost je važna, ali važni su i filozofija, priča, energija... Jedna dobra vinarija mora da ima sve to u balansu. Neki ljudi veruju da je samo tehnologija bitna, ali ja to ne razumem. U mnogm tehnološki savršenim vinima ja ne mogu da istinski da uživam, jer u njima osim tehnologije nema ničega. Da ponovim, mi želimo više od toga, iskrena i istinska vina sa naše zemlje.

---

TRI MORAVE REZERVA 2016

Vino o kome se priča i koje se traži iako još nije izašlo u slobodnu prodaju i to pre svega zahvaljujući činjenici da se za njega čulo nakon objave rezultata sa ovogodišnjeg Dekantera. Kupaža prokupca i kaberne frana osvojila je zlatnu medalju. Tri Morave Rezerva 2016 pokazuje impresivnu kompleksnost na nosu, a čini se kao da prokupac igra glavnu ulogu u aromatskom profilu. Na mirisu je puno finog crnog voća, zrelih šumskih kupina, šljive, crne trešnje i borovnice. Tu je i potpuno integrisano drvo, malo vanilinskih nota i dodir začina, poput bibera. Izuzetno koncentrisano, jako voćno u ustima, gipkih kiselina, postojano i dugo. Tanini poptuno ispolirani, puno, ostaje i dugo na nepcima i otvara se u slojevima. Pokazuje izuzetan potencijal za odležavanje.

---

Fransoa Zavier Geborio, enolog

OD PROKUPCA SE PRAVE SVE BOLJA VINA

Fransoa Zavier Geborio, francuski enolog sa korenima u Bordou, član je Temetovog tima bezmalo od početka. Njegovi principi, Nebojšine ideje i zajednički rad celog tima doveli su to rezultata koji Temet kontinuirano beleži na tržištu. Pre nekoliko godina, u jednom razgovoru, Fransoa je istakao da mu pomalo smeta što u vinima iz Srbije vidi „manjak teroara“ i preveliku količinu tehnologije. Ipak, danas misli da se to promenilo:

- Korak po korak i stvari vidljivo postaju drugačije. Menja se i vaš potrošač, a globalni je trend da se piju vina sa manje intervencija.

Ipak, mnoga vina koja dolaze iz tog, ne do kraja definisanog, korpusa „prirodnih vina“ često nisu savršena ili čak imaju ozbiljne mane....

- Ne volim izraz prirodna vina, smatram ga netačnim. Za mane i kvarove ne postoji opravdanje. Kada vino ima mehuriće, to je zato što ga bakterije napadaju iznutra. To znači da je vino u nevolji. Isto je i kada ima isparljive kiseline. Nije dovoljno reći: „U njemu, znate, nema sumpora, ono je prirodno". Ako je rezultat loše, pokvareno vino, onda je bolje u njega staviti malo sumpora. Naći balans, to je ključ. A ako neko insistira da napravi potpuno „prirodno vino“, onda to znači da bereš grožđe u septembru, flaširaš u decembru i piješ to vino do jula. Nakon toga, boca će verovatno eksplodirati od procesa u njoj. Sa prokupcem ste se prvi put sreli u Temetu, radite sa njime više godina, probali ste i vina iz drugih vinarija.

Šta mislite o toj sorti?

- Prokupac kod vas postaje sve bolji i bolji, to je definitivno sorta koja ima potencijal. Treba da prođe još neko vreme da potpuno spoznate šta on sve može, kako se ponaša na različtim teroarima, kakve mu tehnike prijaju u vinogradu... Odnosno, da utvrdite kako da od prokupca dobijete maksimum. Na primer, kada sam stigao u Austriju pre dve decenije ljudi su najčešće sadili cvajgelt od koga se dobija vino koje je veoma lako piti. Razlog je bio to što je vinarima lako sa cvajgeltom u vinogradu. Malo ko je sadio frankovku, koja je davala gorko, kiselo, "zeleno" vino sa jakim začinskim notama... Međutim, to se promenilo, tokom vremena vinari su naučili kako da tretiraju frankovku, kako da od nje dobiju dobro i kompleksno vino. Sada su Austrijanci najbolji u tome, njihove frankovke su cenjene i postižu dobre cene. Slično se dešava sa prokupcem i ljudi od njega prave sve bolja i bolja vina.