I meni i celoj Hrvatskoj traminac je jako važan

U susret šestom izdanju Festivala traminca u Iloku, zakazanog za 7 i 8. jun, razgovarali smo sa Željkom Garmazom, vinskim piscem, novinarom i osnivačem Festivala traminca, i čovekom koji do pre petnaest godina nikad nije ni probao vino.

Garmaz je gotovo tri decenije proveo u novinarstvu, a sasvim slučajno je zalutao u vinski svet radeći priču o otkupu grožđa. Tada je i prvi put probao vino. I to baš u Iloku, u vinariji Stipetić. Garmaz ima i blog u kome piše o fenomenalnim životnim pričama vinara u Hrvatskoj i u regionu koje je pretočio i u knjige - Njegove Vinske priče su životne priče vinara u kojima se vino maltene i ne spominje - ono kipi iz priča!

Sa Željkom Garmazom smo se sreli nedavno, na Festivalu grašca u Novom Sadu, koji je tada prvi put i posetio jer su se uvek do sada Festivali grašca i traminca, dve važne sorte Srbije i Hrvatske, odigravali istog dana.

Dolazim iz zemlje u kojoj je grašac sve samo ne zaboravljena sorta. U Hrvatskoj je to sorta koja je u vinogradima posađena na 25 posto ukupne površine pod vinogradima, a ukupna proizvodnja vina u Hrvatskoj je 42 posto. Dakle, graševina je vrlo popularna sorta. Dometi grašca ili graševine, od ultra suvog do penušavca su impresivni, i u svim varijetetima daju sjajna vina. Vinarija Vinčić je izvanredna, a Dekanterovih 97 poena dobila je za vino koje je do skora bilo zaboravljeno.

Vi ovde na Festivalu grašca imate fenomenalan ambijent. Pogledajte samo ovaj pogled na Dunav, pa ovde i da ne valja grašac, a valja, biće odličan. Izvrsna lokacija, probrani vinari i rapidno rastući kvalitet – sorta će se sama dignuti u nebesa! I fantastično je da ste grašcu vratili to ime, a samim kvalitetom festivala grašac je na mestu koje zaslužuje u Srbiji, a to je sami vrh. Pratim i šta ste napravili sa prokupcem, to je fantastično, a sa grašcem će to sve ići samo brže jer je veći broj vina od grašca, sorta je više zastupljenija od prokupca.

Šta je za vas traminac?

Traminac je bitan i meni i celoj hrvatskoj vinskoj priči. Neki od najznačajnijih uspeha vinske Hrvatske postignuti su upravo zahvaljujući tramincu. Današnji kralj, a nekadašnji princ Čarls, sin Elizabete II, svaki put po dolasku u Hrvatsku bio je darivan sa tramincima jer je Elizabeta II na svojoj krunidbi kao službeno vino imala traminac iz Iloka. Pre nekoliko godina, tačnije, na trećem izdanju Festivala traminca otvorili smo šest boca tog arhivskog vina iz berbe 1947. I to je samo jedna od posebnosti festivala - najbitnija je edukacija ljudi o sorti, koja je potpuno spektakularna u gastronomskom smislu. Zato je i uvek prvi dan festivala rezervisan za gala večeru na kojoj uz tramince uparujemo jela iz različitih svetskih kuhinja. Već smo dokazali da traminac fantastično ide uz azijsku kuhinju, bosansku hranu, mediteranska jela… Ove godine večeru kuva i pokazuje gastronomski potencijal traminca proslavljeni hrvatski šef Deni Srdoč. Drugi dan Festivala počinje ujutru, od 10 do 17 sati, sa mnogo radionica posvećenih tramincu.

Šta od hrane koju ste do sada probali najbolje ide uz traminac?

Prvo da razbijemo mit da je traminac sorta koja ide najbolje uz kolače, to možda i najmanje. Traminac ima širok spektar vina, od suvih do turbo slatkih vina, i zbog aromatičnosti, ružinih aroma, fine gorčine i slasnosti idealno ide uz dobro začinjenu hranu. Slaže se uz riblju čorbu, uz tunu, pa i uz kulen. Pre dve godine, uparivali smo u Esplanadi u Zagrebu kulene i vino i svi su me sa podsmehom gledali kada sam doneo traminac, a kasnije su, u anketi, svi glasali za traminac kao najbolji par kulenu. Cilj Festivala traminca upravo i jeste u tome da se dokaže gastronomski potencijal i sve njegove varijacije, a sa takvim pristupom tramincu želim da uverimo ljude koji su se ranije bavili tramincem i odustali, da se vrate u igru, jer je to veoma isplativo, iako je u Hrvatskoj, ma koliko mi o njemu pričali i promovisali, i dalje na jedan posto ukupne proizvodnje vina. Ista je situacija i u Sloveniji, i u Srbiji, vrlo malo ga ima.

Kako prolazi traminac na međunarodnim takmičenjima?

Apsolutno dobro. Svake godine se trudim da na Festival traminca dovedem top vinare iz Alzasa, gde je možda i najbolja scena traminaca na svetu, kako bi se na licu mesta uporedili dometi najboljih traminaca iz Hrvatske sa najboljima iz sveta.

Čija su bolja vina, srpska ili hrvatska?

Hrvatska, iako bežim od upoređivanja. U Srbiji ima dosta vina koje obožavam poput onih iz vinarije Tri oraha. Miki Perić ima jedan od najboljih merloa, bez konkurencije, Erdevik je brutalan… Matalj mi je pre nekoliko nedelja bio gost u Osijeku, ima odlična vina, Ivanovićevi prokupci su fantastični, vinarija Pusula u Valjevu je jako dobra... Do pre petnaest godina sam mogao da izbrojim na prste obe ruke vinarije u Srbiji, sada ih ima baš dosta. Vi ste puno ispred nas kada je reč o shvatanju vina. Oni koji imaju veliki novac su odlučili da ulažu u vinarije što je fenomenalno. U arhitektonskom smislu, srpske vinarije su čudo savremene vinske arhitekture i tom segmentu ste dosta bolji od nas. U Hrvatskoj su vina još uvek iznad, ali je to zbog načina na koji se i tretira vino u Hrvatskoj. Srbija je ipak rakijaška zemlja, i to je isto sjajno! Takođe, Mladen Dragojlović kao enolog je čudo. Koristi svoje privatne veze za osvajanje vinskog sveta, nešto što mi malo stvara zazubice. Kako jedan Džejms Sakling piše o srpskim vinima, a nikad do sada nisam video njegovu recenziju hrvatskih vina. Ovo što vi imate sa Đokovićem, to je bum. Ono što ste napravili sa međunarodnim Danom prokupca je sjajno.

Hoćete li i vi uskoro u biznis sa vinima?

Nikada. Kažu da je najlepša stvar imati prijatelja koji je vinar, a ja ih imam baš dosta.