06.03.2021.Piše: Jelena Stojčić
Gastro pregled:Težak vikend za ugostitelje
Odluka o radu lokala do 12 sati u subotu, i ponovnog otvaranja tek u ponedeljak, po mišljenju srpskih ugostitelja potpuno je neprihvatljiva i vodi u dublju propast
Totalno zatvaranje ili rad do podneva? Za domaće ugostitelje i nema baš neke preterane razlike da li će danas otvoriti svoje lokale ili ne. Većina se i odlučila da uopšte ne radi, kažu da nema smisla otvarati. Jedino kafeterije mogu nešto da zarade do 12 sati i eventualno lokalni kafići koji imaju stalne goste na prvoj jutarnjoj kafi.
Odluka o radu lokala do 12 sati u subotu, i ponovnog otvaranja tek u ponedeljak, po mišljenju srpskih ugostitelja potpuno je neprihvatljiva, i polako ali sigurno vodi u dublju propast. Naročito jer je onemogućena i šalterska prodaja, što kafedžijama, na primer, dosta znači. Okej, dostava i dalje radi, ali samo od nje, pa makar bila i najprometnija na svetu, nijedan restoran ne može da preživi.
Kada sam pitala jednog poznatog beogradskog restoratera kako izdržava da bude ugostitelj u Srbiji, rekao mi je da bi mu bilo bolje da skroz zatvori restoran, nego da radi na način na koji radi do sada. I to misli dosta njih, iako se većina ipak odlučila na rad, uz poštovanje svih epidemioloških mera (naravno i nažalost, izuzetaka ima) čekajući Godoa da ugostiteljima otpiše dug po uzoru na komšije u Hrvatskoj i Crnoj Gori kojima će u naredne dve godine biti smanjen PDV. A kod nas, što su dobili minimalce, dobili su, još im je ostalo da inkasiraju onih obećanih šezdeset evrića, i Bog da ih vidi, a i nas ostale, zajedno sa ugostiteljima. Eto, sad mi možemo u Hrvatsku na vikend u provod, kao što su ranije Hrvati dolazili u Beograd da izađu.
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.
Odluka o radu lokala do 12 sati u subotu, i ponovnog otvaranja tek u ponedeljak, po mišljenju srpskih ugostitelja potpuno je neprihvatljiva, i polako ali sigurno vodi u dublju propast. Naročito jer je onemogućena i šalterska prodaja, što kafedžijama, na primer, dosta znači. Okej, dostava i dalje radi, ali samo od nje, pa makar bila i najprometnija na svetu, nijedan restoran ne može da preživi.
Kada sam pitala jednog poznatog beogradskog restoratera kako izdržava da bude ugostitelj u Srbiji, rekao mi je da bi mu bilo bolje da skroz zatvori restoran, nego da radi na način na koji radi do sada. I to misli dosta njih, iako se većina ipak odlučila na rad, uz poštovanje svih epidemioloških mera (naravno i nažalost, izuzetaka ima) čekajući Godoa da ugostiteljima otpiše dug po uzoru na komšije u Hrvatskoj i Crnoj Gori kojima će u naredne dve godine biti smanjen PDV. A kod nas, što su dobili minimalce, dobili su, još im je ostalo da inkasiraju onih obećanih šezdeset evrića, i Bog da ih vidi, a i nas ostale, zajedno sa ugostiteljima. Eto, sad mi možemo u Hrvatsku na vikend u provod, kao što su ranije Hrvati dolazili u Beograd da izađu.
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.
