29.03.2025.Piše: Jelena Stojčić
Gastro pregled: Njegovo visočanstvo servis
Kiksevi se, i dalje, najčešće dešavaju kada vlasnik, šef ili menadžeri nisu tu, a gosti greške u servisu najčešće ne opraštaju
Servis. Naizgled možda i ne tako važan deo jednog ugostiteljskog objekta, a zapravo – jedan od najvažnijih! To kaže i slavni italijanski šef Masimo Botura koji smatra da je za uspešnost jednog restorana servis važan podjednako kao i hrana. Taj je odnos kod Boture 50/50 posto, i tako i treba da bude, naročito u restoranima visoke gastronomije gde bi servis trebalo da počne još kada „pokucate“ na vrata.
Kod nas, u takvim restoranima poprilično često servis nije na odgovarajućem nivou, a kiksevi se, i dalje, najčešće dešavaju kada vlasnik, šef ili menadžeri nisu tu. Kult gazde u Srba, za koji sam se nadala da će izumreti još kada su lokalni ugostitelji shvatili da za ugostiteljstvo nije najvažnije da vlasnik ima najbolji sto u lokalu, ipak se vraća na velika vrata domaćeg ugostiteljstva, samo u malo drugačijem obliku. Da li vam se desilo da odete u restoran, i kada vas znaju, da vas usluže kao Boga, a kada je u smeni ekipa koja vas ne zna kao gosta, zažalite što ste uopšte došli?
Gost koji izdvaja od 100 do 200 evra po osobi za iskustvo u fine dining restoranu, ne bi trebalo da razmišlja pre dolaska ko će biti u smeni ili da li će vlasnik biti tu, zar ne?
Usluga bi trebalo da bude ista prema svakom gostu, svakog radnog dana restorana, a još više nikako ne bi smelo da se oseti da je kolektiv raspušten kada nadređeni nisu tu.
Sa druge strane, da li servis u restoranima visoke gastronomije treba da bude uštogljen i na granici neprijatnog kada je vlasnik tu? Ne treba, ali ne treba da bude ni preterano drugarski, bez obzira ko je u restoranu, i što vas možda znaju kao gosta. Balans je ključan.
Gosti uglavnom ne opraštaju greške poput navedenih, naročito ako su nastale dva, tri puta zaredom, a u poslednje vreme greške se najlakše prave u servisu jer se o njemu ni ne misli preterano. Ako pitate domaće ugostitelje, većina će vam reći da trenutno razmišlja samo kako da preživi, a ponajmanje o servisu - jer čemu servis ako restorani zvrje prazni već mesecima.
Borba za opstanak i za gosta više je u punom jeku, tako da je veoma važno biti dosledan konceptu, pronaći način za izlazak iz krize, a da to gost ne oseti na svojoj koži, pošto je udar na novčanik odavno osetio i realno morao da ga prihvati ako želi da ikada večera u restoranu.
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.
Kod nas, u takvim restoranima poprilično često servis nije na odgovarajućem nivou, a kiksevi se, i dalje, najčešće dešavaju kada vlasnik, šef ili menadžeri nisu tu. Kult gazde u Srba, za koji sam se nadala da će izumreti još kada su lokalni ugostitelji shvatili da za ugostiteljstvo nije najvažnije da vlasnik ima najbolji sto u lokalu, ipak se vraća na velika vrata domaćeg ugostiteljstva, samo u malo drugačijem obliku. Da li vam se desilo da odete u restoran, i kada vas znaju, da vas usluže kao Boga, a kada je u smeni ekipa koja vas ne zna kao gosta, zažalite što ste uopšte došli?
Gost koji izdvaja od 100 do 200 evra po osobi za iskustvo u fine dining restoranu, ne bi trebalo da razmišlja pre dolaska ko će biti u smeni ili da li će vlasnik biti tu, zar ne?
Usluga bi trebalo da bude ista prema svakom gostu, svakog radnog dana restorana, a još više nikako ne bi smelo da se oseti da je kolektiv raspušten kada nadređeni nisu tu.
Sa druge strane, da li servis u restoranima visoke gastronomije treba da bude uštogljen i na granici neprijatnog kada je vlasnik tu? Ne treba, ali ne treba da bude ni preterano drugarski, bez obzira ko je u restoranu, i što vas možda znaju kao gosta. Balans je ključan.
Gosti uglavnom ne opraštaju greške poput navedenih, naročito ako su nastale dva, tri puta zaredom, a u poslednje vreme greške se najlakše prave u servisu jer se o njemu ni ne misli preterano. Ako pitate domaće ugostitelje, većina će vam reći da trenutno razmišlja samo kako da preživi, a ponajmanje o servisu - jer čemu servis ako restorani zvrje prazni već mesecima.
Borba za opstanak i za gosta više je u punom jeku, tako da je veoma važno biti dosledan konceptu, pronaći način za izlazak iz krize, a da to gost ne oseti na svojoj koži, pošto je udar na novčanik odavno osetio i realno morao da ga prihvati ako želi da ikada večera u restoranu.
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.
