04.09.2023.
Francuska plaća za krčenje vinograda u Bordou
Krizna mera usmerena je ka povećanju cene vina na tržištu u uslovima smanjene potrošnje crvenih vina, a vinari će dobiti 6.000 evra po raskrčenom hektaru vinograda
Vinogradi u Sen-Emilionu
Vinari u Bordou prinuđeni su da raskrče hiljade hektara vinograda, budući da promenjene potrošačke navike i globalno zagrevanje počinju da u velikoj meri menjaju lice francuske vinske industrije, prenosi portal Politico. U Francuskoj se pije sve manje crvenog vina poslednjih decenija, jer se mlađi potrošači okreću drugim napicima, pre svega pivu. Uz ovo, potražnja iz Kine, strateški važnog partnera francuskih vinara, poslednjih godina opada, a sve vrelija klima otežava i samu proizvodnju vina. Sve ovo dovodi do istovremenog rasta troškova proizvodnje vina i do pada cena, do tačke kada je vinarima često isplativije da raskrče vinograde nego da nastave proizvodnju.
Prepoznavši ovaj trend, Francuska je odlučila da potroši milione evra kako bi pomogla vinarima u krčenju vinograda. Ovaj proces, koji će početi predstojeće jeseni, usmeren je ka smanjenju proizvodnje i prenameni zemljišta, što bi trebalo da dovede do rasta cena vina. Viškovi već proizvedenog a neprodatog vina biće pretvoreni u industrijski alkohol.
Kompenzacija vinogradarima iznosiće 6.000 evra po hektaru, a u Bordou se već hiljadu njih prijavilo za ovaj program. Jedna trećina prijavljenih vinogradara namerava da u potpunosti napusti ovaj posao, dok će ostali, kako se navodi u zvaničnim podacima o dosadašnjem toku kampanje, težiti ka tome da na manjim površinama prave kvalitetnija i skuplja vina.
- Ovo je generacijsko pitanje u vezi sa milenijalcima i generacijom Z, a tu je i povećana konkurencija na tržištu – kaže Gabrijela M. Petrik, istoričarka hrane koja istražuje evoluciju u vinskom ukusu.
- Mladi ljudi jednostavno piju manje vina i to se vidi i u Francuskoj i drugde – navodi istoričarka, koja navodi da francuskim vinarima posao otežavaju i klimatske promene:
- Bordo, a naročito leva obala Žironde, imaju puno problema sa klimatskim promenama – kaže Petrik, koji dodaje da vinogradari moraju da se okreću inovativnim rešenjima kao što su smanjenje procenta alkohola u vinu i promena odnosa sorti u kupaži. Uz ovo, Francuska je veoma konzervativna kada su u pitanju dozvoljene sorte u apelacijama.
Vinari, kako prenosi Politico, neke promene žele bez odlaganja, a ponajviše uvođenje novih sorti, otpornih na ekstremne vremenske prilike. Bordovski vinar Reno Žan jedan je od ovih vinara:
- Morali smo da malo ranije liberalizujemo naše prakse kako bi mogli da eksperimentišemo i da stvaramo vina koja su bliža današnjem ukusu publike – kaže vinar koji će ove godine raskrčiti 15 od 35 hektara vinograda.
Stefan Gabar, koji poseduje 40 hektara vinograda u Bordou, uglavniom pravi crvena vina. On kaže da je smanjenje proizvodnje jedini način za odbranu od nemilosrdnog pada prodaje. Gabar kaže da se kvalitetna bordovska vina danas često mogu naći u supermarketima i za dva evra, što, po njegovoj oceni, donosi gubitak vrednosti i kvarenje imidža svih vinogradara i vinara u Bordou. Ovo se ponajviše odnosi na crvena vina, čija je cena prošle godine pala za jednu petinu u odnosu na petogodišnji prosek:
- Tokom vrelih, suvih leta ljudi danas više piju bela, roze i penušava vina – kaže Gabar, koji tvrdi da je krčenje odličan način da se revitalizuje ceo sektor:
- Ovo će pomoći ljudima koji žele da prestanu da se bave vinarstvom i održaće ih u tom poslu do penzije, a možda će privući i mlade, dinamičnije vinare, koji su orijentisani ka stvaranju dodate vrednosti u svojim vinima – govori Gabar.