11.01.2023.Piše: Petar Ristović
DOBRA RIBA I DEČIJE BOLESTI
Tunaholic, beogradska verzija poznatog rovinjskog restorana brze hrane, ima odlične burgere, ali pati od početničkih grešaka
S nestrpljenjem smo čekali da se otvori Tunaholic, beogradska verzija poznatog rovinjskog restorana brze hrane, pa smo požurili da proverimo koliko je zaista dobar. Hrana koju smo pojeli bila je pristojna do odlična, ali Tunaholic najviše pati od loše organizacije - što u budućnosti ipak može da se ispravi. Kao problem videli smo i to što mali lokal sa spoljne strane Kalenić pijace ne nudi baš nikakav komfor za goste, jer tu je tek skučeni pult sa par neudobnih stolica, što je značajno ispod standarda postavljenog u Rovinju ili u njihovoj zagrebačkoj ispostavi. Naravno, može njihova hrana i da se naruči ili ponese do kuće, ali ko želi hladne pržene lignje, ili odstojali burger? Baš šteta. Ipak, uz malo sreće, možete da se smestite u ugao i obedujete s nogu.
Tunaholic za sada istinski pati od loše organizacije, a rečenica „Pa, tek smo počeli“ i nije neko opravdanje. Uhodavanje je svakako proces, ali nije dovoljno da objasni zašto nema srdela ni u jednoj varijanti (zbog kojih smo i potegli preko pola grada), kao ni girica, pa je tako nemoguće naruči ni fritura miks ribica, račića i lignji. Uz sve to, ljubazna osoba koja nas je uslužila nije umela da napravi gotovinski račun, jednostavnu osnovnu operaciju koju zna baš svako ko barata sa kasom. Bilo bi bolje, ako već nisu bili spremni, da su otvaranje odložili dok stvari ne postavite na noge. Pošto ribica nije bilo, od prženih stvari uzeli smo lignje, koje jesu bile dobro pripremljene i veoma hrskave. Ipak, same lignje bi mogle da budu kvalietetnije, jer su ove bile sitne, tankog mesa i prilično konfekcijskog ukusa. Pomfrit je iz kese, ali kvalitetan, propisno ispržen i veoma ukusan.
Najbolje što smo pojeli bila su dva burgera sa odrescima tune i to je definitvno stvar zbog koje ćemo se vraćati u Tunaholic i zbog čega se nadamo da će lokal preživeti „dečije bolesti“ i proraditi punom parom.
Oba burgera, i Tunaholic i Tunistra, imala su poštene, debele i savršeno ispečene odreske tune, ukusne i pune sokova. Takođe, obe zemičke su meke, sveže i kvalitetne. Tunaholic dolazi u crnom pecivu, sa brižljivo složenim i dobro odmerenim dodacima. Tu su vasabi, aćeto, ajsberg salata, malo rukole, paradajz, grilovane tikvice i hrskave, sveže klice. Sve deluje veoma skladno, sve se oseća u pravoj meri i ništa ne nadvladava. Isto tako je i sa Tunistra burgerom, gde smo bili malo skeptični zbog sosa sa tartufima, ali se ispostavilo da se on sasvim dobro uklapa, baš kao i decentni preliv sa cveklom.
Nismo imali mesta za presne slatkiše, koji su vrlo zamamno izgledali u vitrini. To ostaje za sledeći put, kao i dalje istraživanje jelovnika, i provera kakve su im srdele, za koje se nadamo da će biti sveže, a ne smrzavane.
Tunaholic pati i od vrlo slabe ponude pića: istih takvih par gaziranih sokova i generičkih piva imate u svakoj trafici na ćošku. Kako nikome nije palo na pamet da uvrsti bar neku svežu malvaziju (pričamo o istarskom fast fudu!) ili ekvivalentno vino iz Srbije, bar u malim pakovanjima ako ne i na čašu? Takođe, od svih izvrsnih zanatskih piva koja se odlično uklapaju u koncept ovakve brze hrane, nema baš ni jednog. Istina, pitanje je i gde bi sve to moglo da se služi i toči? Tunaholic koncept i njihovi burgeri ipak zaslužuju više komfora za goste.
Tunaholic za sada istinski pati od loše organizacije, a rečenica „Pa, tek smo počeli“ i nije neko opravdanje. Uhodavanje je svakako proces, ali nije dovoljno da objasni zašto nema srdela ni u jednoj varijanti (zbog kojih smo i potegli preko pola grada), kao ni girica, pa je tako nemoguće naruči ni fritura miks ribica, račića i lignji. Uz sve to, ljubazna osoba koja nas je uslužila nije umela da napravi gotovinski račun, jednostavnu osnovnu operaciju koju zna baš svako ko barata sa kasom. Bilo bi bolje, ako već nisu bili spremni, da su otvaranje odložili dok stvari ne postavite na noge. Pošto ribica nije bilo, od prženih stvari uzeli smo lignje, koje jesu bile dobro pripremljene i veoma hrskave. Ipak, same lignje bi mogle da budu kvalietetnije, jer su ove bile sitne, tankog mesa i prilično konfekcijskog ukusa. Pomfrit je iz kese, ali kvalitetan, propisno ispržen i veoma ukusan.
Najbolje što smo pojeli bila su dva burgera sa odrescima tune i to je definitvno stvar zbog koje ćemo se vraćati u Tunaholic i zbog čega se nadamo da će lokal preživeti „dečije bolesti“ i proraditi punom parom.
Oba burgera, i Tunaholic i Tunistra, imala su poštene, debele i savršeno ispečene odreske tune, ukusne i pune sokova. Takođe, obe zemičke su meke, sveže i kvalitetne. Tunaholic dolazi u crnom pecivu, sa brižljivo složenim i dobro odmerenim dodacima. Tu su vasabi, aćeto, ajsberg salata, malo rukole, paradajz, grilovane tikvice i hrskave, sveže klice. Sve deluje veoma skladno, sve se oseća u pravoj meri i ništa ne nadvladava. Isto tako je i sa Tunistra burgerom, gde smo bili malo skeptični zbog sosa sa tartufima, ali se ispostavilo da se on sasvim dobro uklapa, baš kao i decentni preliv sa cveklom.
Nismo imali mesta za presne slatkiše, koji su vrlo zamamno izgledali u vitrini. To ostaje za sledeći put, kao i dalje istraživanje jelovnika, i provera kakve su im srdele, za koje se nadamo da će biti sveže, a ne smrzavane.
Tunaholic pati i od vrlo slabe ponude pića: istih takvih par gaziranih sokova i generičkih piva imate u svakoj trafici na ćošku. Kako nikome nije palo na pamet da uvrsti bar neku svežu malvaziju (pričamo o istarskom fast fudu!) ili ekvivalentno vino iz Srbije, bar u malim pakovanjima ako ne i na čašu? Takođe, od svih izvrsnih zanatskih piva koja se odlično uklapaju u koncept ovakve brze hrane, nema baš ni jednog. Istina, pitanje je i gde bi sve to moglo da se služi i toči? Tunaholic koncept i njihovi burgeri ipak zaslužuju više komfora za goste.
