18.10.2017.
Degustiranje vina je složenije od matematike!
Neurolog Gordon Šepeard sa Univerziteta Jejl je utvrdio da degustacija vina aktivira mozak više nego ijedna druga ljudska delatnost
Pomirišete, pogledate boju, "promuljate" vino po ustima, razmislite, identifikujete sortu i (eventualno) podrum i berbu, utvrdite arome, stavite sve to u kontekst tržišta, tehnologije, mode, vaših ličnih preferencija...degustacija vina je složen posao. No, do sada niko nije znao da je toliko složen da nadmašuje sve druge aktivnosti uma.
Neurolog Gordon Šepard sa Univerziteta Jejl je u svom novom istraživanju utvrdio da degustacija vina aktivira mozak više nego ijedna druga ljudska delatnost! Da budemo precizni - znalačko probanje vina više angažuje mozak od muzike i matematike.
U knjizi Neuroenologija: Kako mozak stvara ukus vina Šepard razrađuje tezu po kojoj ono što doživljavamo kao ukus vina nastaje u mozgu kao rezultat izvanredno složenog procesa. U ovaj proces ulazi i kontekst u kome je vino nastalo i prezentirano, pored jednako bitnih varijabli kao što su način na koji se kreće kroz usta, izgled i miris i, dabome, efekat na čulne receptore na jeziku.
Dve osobe, kaže Šepard, mogu potpuno drugačije doživeti vino, što zavisi od više faktora u koje ulaze količina raspoložive pljuvačke, doba dana...
- Ako govorimo o mirisu, svako od nas ima 350 vrsta olfaktornih receptora. Oni se razlikuju od osobe do osobe, a menjaju se i kod pojedinaca iz meseca u mesec i iz godine u godinu.
Šepard je objasnio da će 90 posto osobina vina biti isto za sve ljude koji ga probaju, ali da se misterija vina krije u onih 10 posto koje se razlikuju od pojedinca do pojedinca.
Neurolog Gordon Šepard sa Univerziteta Jejl je u svom novom istraživanju utvrdio da degustacija vina aktivira mozak više nego ijedna druga ljudska delatnost! Da budemo precizni - znalačko probanje vina više angažuje mozak od muzike i matematike.
U knjizi Neuroenologija: Kako mozak stvara ukus vina Šepard razrađuje tezu po kojoj ono što doživljavamo kao ukus vina nastaje u mozgu kao rezultat izvanredno složenog procesa. U ovaj proces ulazi i kontekst u kome je vino nastalo i prezentirano, pored jednako bitnih varijabli kao što su način na koji se kreće kroz usta, izgled i miris i, dabome, efekat na čulne receptore na jeziku.
Dve osobe, kaže Šepard, mogu potpuno drugačije doživeti vino, što zavisi od više faktora u koje ulaze količina raspoložive pljuvačke, doba dana...
- Ako govorimo o mirisu, svako od nas ima 350 vrsta olfaktornih receptora. Oni se razlikuju od osobe do osobe, a menjaju se i kod pojedinaca iz meseca u mesec i iz godine u godinu.
Šepard je objasnio da će 90 posto osobina vina biti isto za sve ljude koji ga probaju, ali da se misterija vina krije u onih 10 posto koje se razlikuju od pojedinca do pojedinca.
