12.12.2023.Piše: Paqito
Čuvaj nam je, Jovane!
Pakitove avanture u Borči, u pečenjari u kojoj se rezerviše meso, a ne mesto!
Možda je sasvim prirodno da svoju prvu kolumnu za Vino & Fino, i prvu uopšte u životu, posvetim prasećem pečenju. Eventualno bi samo priča o bureku bila više logična u mom slučaju. No, biće prilike i za burek – trenutno je samo preskočen, nikako zaboravljen.
Prvi put sam za BSK saznao preko random komentara na pokojnom Tviteru, sada Iksu. Tviteraš koji je prethodno pomenuo repove kod Dragana (i tako stekao moje poverenje), između redova je pomenuo BSK kao mesto gde se jede najbolje praseće pečenje, i to u rangu onog u Aranđelovcu, svojevrsnom svetom gralu domaće scene prasećeg pečenja. Dakle, tvrdnje su bile veoma ozbiljne, toliko koliko je bila ozbiljna i preporuka, a za dobro pečenje ide se i na kraj sveta, pa i do Borče.
Ulazim u BSK, sedam, a na sto stiže prvi, predivni oval, sa dva kilograma idealno isečenog prasećeg pečenja bez kostiju. Od tada, počinje moja misija - konvertovati što više ljubitelja prasetine u sledbenike borčanskog pečenja. Vremenom, ona je dovela i do nekih neželjenih efekata poput onog da zovu mene kada žele da rezervišu mesto ili meso, ali šta je tu je.
Nakon nekoliko godina idiličnog odnosa između BSK-a i mene, kao i mojih vrlo redovnih poseta, pre neki dan navratih ponovo. Ovog puta sa prijateljima među kojima su i dva velika kuvara, Vanja Puškar i Deni Srdoč, njegov kolega, cenjeni šef iz Hrvatske. Idealna kombinacija za testiranje sopstvenog uverenja i razmena mišljenja sa njima dvojicom. Na listu mesta!
BSK je zaista jedan nesvakidašnji restoran. Pre svega, ogroman je i sa velikim stolovima i veoma važno, velikim razmacima između istih. Enterijer vas neće raspametiti, eventualno možda raznežiti budući da podseća na neke stare društvene lokale iz nekog prošlog vremena. Zapravo, sve standarde koje od dobre pečenjare prosečan gost može da očekuje, BSK prevazilazi. Sasvim je jasno da se najpre vodilo računa da bude funkcionalno, što je skroz okej. Iako važi za najbolje pečenje u gradu i dnevno ima veliki obrt retko kad je BSK krcat - što ipak to ne znači i da je dovoljno samo sesti i poručiti pečenje. Ovde se rezerviše meso, a ne mesto! Ako nemate rezervisano pečenje, možete probati nešto drugo sa menija. To drugo, na Instagramu isto izgleda odlično, ali ga nikada nisam probao, jer u Borču se ide samo zbog jedne konkretne stvari – a ja svoju rezervišem blagovremeno. Elem, rezervisao sam kilo i po prasećeg i kilo i po jagnjećeg pečenja. U BSK jagnjetina stiže iz Arilja i miriše na maline - kako mi je to jednom opisao vlasnik Jovan.
Ručak je u jedan sat, a ja sam sat vremena ranije završio sa gibanicama i sarmama. Sat vremena je valjda dovoljno da ponovo ogladnim, mislim se u sebi, dok zbog gužve u saobraćaju već u startu na ručak kasnim pola sata. Krećemo sa kiselim kupusom, dve porcije za nas petoro. Sezona kupusa tek je počela, pa je ovaj na velikom ispitu - da li je stajao pod kamenom dovoljno? Serviran je u slajsovima. Da bih se sačuvao za pečenje, uzimam samo jedan list i… Odličan je! Ni prekisao ni nekiseo, taman kako volim. Deni uzima list, pa onda i ceo komad, pa poručuje još jednu porciju...
Mislim da je lepota pečenjara to što u njima nema viška jela da te odvrate sa onog glavnog, zbog čega si došao. Zagreješ se sa malo salate, i čekaš da stigne meso. I stiže. Mali oval jagnjetine sa prečnjakom u sredini i velika daska prasetine, pod savršeno pravim uglom sečena. Probamo našim sistemom – prase, pa jagnje, pa poređenje. Zaključak: jagnjetina je odlična, prasetina vanvremenska! Svaki komad je bez kostiju i sa hrskavom koricom, a na celoj dasci nisam primetio nijedno debelo i suvo parče za izbegavanje. Ovde je svaki komad isti – perfektan! I svi su prezadovoljni. Vanja primećuje nešto čega sam i sam ranije bio svestan, ali nisam umeo da definišem - da ispod hrskave kožice postoji još jedan sočni mikro sloj koji je razdvaja od mesa i tako daje poseban efekat kada se zagrize parče. Pitanje je da li je to možda neka posebna kulinarska tehnika ili ne?
Vlasnik Jovan razrešava dilemu: misterije nema! Caka je, osim u kvalitenim prasićima, i u peći koja se koristi za pripremu pečenja. Kaže da je u lokalu još od davnina jedna stara peć koja je zaslužna za savršen ukus pečenja u BSK -u i da nijedna druga ne može tako dobro da ispeče prase. I to je to!
Da li je do rasporeda grejača u peći ili do nečeg trećeg, ne zanima me sve dok iz nje izlazi najbolje praseće pečenje koje možete pojesti u Beogradu. Čuvaj nam je, Jovane!
Prvi put sam za BSK saznao preko random komentara na pokojnom Tviteru, sada Iksu. Tviteraš koji je prethodno pomenuo repove kod Dragana (i tako stekao moje poverenje), između redova je pomenuo BSK kao mesto gde se jede najbolje praseće pečenje, i to u rangu onog u Aranđelovcu, svojevrsnom svetom gralu domaće scene prasećeg pečenja. Dakle, tvrdnje su bile veoma ozbiljne, toliko koliko je bila ozbiljna i preporuka, a za dobro pečenje ide se i na kraj sveta, pa i do Borče.
Ulazim u BSK, sedam, a na sto stiže prvi, predivni oval, sa dva kilograma idealno isečenog prasećeg pečenja bez kostiju. Od tada, počinje moja misija - konvertovati što više ljubitelja prasetine u sledbenike borčanskog pečenja. Vremenom, ona je dovela i do nekih neželjenih efekata poput onog da zovu mene kada žele da rezervišu mesto ili meso, ali šta je tu je.
Nakon nekoliko godina idiličnog odnosa između BSK-a i mene, kao i mojih vrlo redovnih poseta, pre neki dan navratih ponovo. Ovog puta sa prijateljima među kojima su i dva velika kuvara, Vanja Puškar i Deni Srdoč, njegov kolega, cenjeni šef iz Hrvatske. Idealna kombinacija za testiranje sopstvenog uverenja i razmena mišljenja sa njima dvojicom. Na listu mesta!
BSK je zaista jedan nesvakidašnji restoran. Pre svega, ogroman je i sa velikim stolovima i veoma važno, velikim razmacima između istih. Enterijer vas neće raspametiti, eventualno možda raznežiti budući da podseća na neke stare društvene lokale iz nekog prošlog vremena. Zapravo, sve standarde koje od dobre pečenjare prosečan gost može da očekuje, BSK prevazilazi. Sasvim je jasno da se najpre vodilo računa da bude funkcionalno, što je skroz okej. Iako važi za najbolje pečenje u gradu i dnevno ima veliki obrt retko kad je BSK krcat - što ipak to ne znači i da je dovoljno samo sesti i poručiti pečenje. Ovde se rezerviše meso, a ne mesto! Ako nemate rezervisano pečenje, možete probati nešto drugo sa menija. To drugo, na Instagramu isto izgleda odlično, ali ga nikada nisam probao, jer u Borču se ide samo zbog jedne konkretne stvari – a ja svoju rezervišem blagovremeno. Elem, rezervisao sam kilo i po prasećeg i kilo i po jagnjećeg pečenja. U BSK jagnjetina stiže iz Arilja i miriše na maline - kako mi je to jednom opisao vlasnik Jovan.
Ručak je u jedan sat, a ja sam sat vremena ranije završio sa gibanicama i sarmama. Sat vremena je valjda dovoljno da ponovo ogladnim, mislim se u sebi, dok zbog gužve u saobraćaju već u startu na ručak kasnim pola sata. Krećemo sa kiselim kupusom, dve porcije za nas petoro. Sezona kupusa tek je počela, pa je ovaj na velikom ispitu - da li je stajao pod kamenom dovoljno? Serviran je u slajsovima. Da bih se sačuvao za pečenje, uzimam samo jedan list i… Odličan je! Ni prekisao ni nekiseo, taman kako volim. Deni uzima list, pa onda i ceo komad, pa poručuje još jednu porciju...
Mislim da je lepota pečenjara to što u njima nema viška jela da te odvrate sa onog glavnog, zbog čega si došao. Zagreješ se sa malo salate, i čekaš da stigne meso. I stiže. Mali oval jagnjetine sa prečnjakom u sredini i velika daska prasetine, pod savršeno pravim uglom sečena. Probamo našim sistemom – prase, pa jagnje, pa poređenje. Zaključak: jagnjetina je odlična, prasetina vanvremenska! Svaki komad je bez kostiju i sa hrskavom koricom, a na celoj dasci nisam primetio nijedno debelo i suvo parče za izbegavanje. Ovde je svaki komad isti – perfektan! I svi su prezadovoljni. Vanja primećuje nešto čega sam i sam ranije bio svestan, ali nisam umeo da definišem - da ispod hrskave kožice postoji još jedan sočni mikro sloj koji je razdvaja od mesa i tako daje poseban efekat kada se zagrize parče. Pitanje je da li je to možda neka posebna kulinarska tehnika ili ne?
Vlasnik Jovan razrešava dilemu: misterije nema! Caka je, osim u kvalitenim prasićima, i u peći koja se koristi za pripremu pečenja. Kaže da je u lokalu još od davnina jedna stara peć koja je zaslužna za savršen ukus pečenja u BSK -u i da nijedna druga ne može tako dobro da ispeče prase. I to je to!
Da li je do rasporeda grejača u peći ili do nečeg trećeg, ne zanima me sve dok iz nje izlazi najbolje praseće pečenje koje možete pojesti u Beogradu. Čuvaj nam je, Jovane!
