04.10.2024.Piše: Kerolajn Gilbi MW
Biodinamika: pseudonauka i ritual?
Veliki deo vinskog sveta predao se obožavanju biodinamike kao organskog vinarstva na steroidima, piše Kerolajn Gilbi MW u autorskom tekstu za Vino & Fino
Biodinamički preparat 500 (kravlja balega u jelenskom rogu)
Volim svoje kompostne gomile - dodavanje mojoj bašti te bogate, mrvičaste, smeđe supstance, koja je nekada bila biljni i kuhinjski otpad, čini me zaista srećnom, i stoga razumem i vinare koji se zaljube u tu tvar. Ali, svom kompostu ne pridajem magične osobine niti ga vidim kao kanal koji provodi kosmičke sile. Za mene je to samo praktično i razborito baštovanstvo, ono u kome koristimo gliste i mikrobe kako bi reciklirali hranljive materije i vratili ih u zemlju. Zašto se onda početak mog članka bavi kompostom? Zato što je kompost snažno zastupljen u danas vrlo popularnoj pseudonauci koju poznajemo kao biodinamiku. A čini mi se da je veliki deo vinskog sveta odustao od kritičkog razmišljanja i predao se gotovo univerzalnom, bezuslovnom obožavanju biodinamike kao organskog vinarstva na steroidima, bez preispitivanja detalja i uz usvajanje tvrdnji kao što je „proizvođač X se bavi biodinamikom i pravi sjajna vina”. Priznajem da je taj deo sa sjajnim vinima često tačan, ali mnoga sjajna vina prave i vinari koji se ne bave biodinamikom.
Prvo, malo pozadine. Biodinamika je zasnovana na učenjima Rudolfa Štajnera. On je izumeo koncept antropozofije, koji je opisao kao spiritualnu nauku, i tokom 1924. godine u nizu lekcija predstavio svoje ideje o poljoprivredi i njenim vezama sa eteričnim, kosmičkim i astralnim silama (sve te lekcije dostupne su besplatno na internetu, za one koji su dovoljno radoznali da ih potraže). O njegovim, ponekad neprijatnim ličnim stavovima govorilo se mnogo puta, pa se neću vraćati na tu temu. Ono što je danas mnogo važnije jeste skup uslova za biodinamičku sertifikaciju. Demeter International je vodeće svetsko sertifikaciono telo, sa ogrankom u SAD gde je pojam biodinamike registrovan kao robna marka. Organska sertifikacija je minimalni uslov (i ovo se zakonski kontroliše i u SAD i u EU) ali poljoprivredni standardi Demetera dodaju na to mnogo strana detaljnih pravila. Glavno i obavezujuće pravilo je upotreba određenih biodinamičkih preparata. Da citiramo Demeter-USA, „Upotreba preparata je osnova standarda. Preparata ima devet i svi su napravljeni od bilja, mineralnih supstanci i životinjskog đubriva, koji se koriste u prskanju useva i kao inokulanti za kompost, primenjeni u malim dozama na isti način na koji se homeopatski lekovi primenjuju na ljudima”.
Neobična opsesija kravljim rogovima
Sve ovo zvuči pitomo i „zeleno”, a recepti za ove preparate nisu se menjali od Štajnerovog vremena. Međutim, marketinška laskanja biodinamici uglavnom beže od ulaženja u detalje, a čini mi se da bi se vegani koji su se tom načinu života odali iz etičkih razloga, kao i mnogi vegetarijanci, užasnuli nad načinom pripreme ovih sredstava. Štajner je, na primer, bio opsednut kravama. Kako je objašnjavao, „rogovi krave služe za prikupljanje astralno-eteričnih formativnih moći, koje, pod pritiskom ka unutra, prodiru u digestivni organizam. Na taj način, dobija se nešto što je po svojoj prirodi prilagođeno da životna i zvezdana svojstva zrači nazad u unutrašnji život. Rogovi zrače životom - ne, oni čak zrače astralnošću”.
Da, ovaj mambo-džambo je osnova za dva najvažnija biodinamička preparata bazirana na goveđim rogovima. Preparat 500 je kravlja balega nabijena u goveđi rog, i potom, u jesen, zakopana na šest meseci, dok je preparat 501 mleveni kvarc kojim se pune goveđi rogovi, u proleće zakopani kako bi fermentirali pola godine (bez obzira na to što je kvarc inertni mineral, i kao takav nije podložan fermentaciji). Krave ne gube rogove spontano tokom života, pa sam se raspitala odakle svi ti rogovi dolaze. U idealnoj situaciji rogovi bi poreklom bili sa vinogradarevog sopstvenog imanja (Štajner je verovao da farma treba da bude samoodrživi super-organizam), ali, najčešće, rogovi su kupljeni u klanicama. Konkretno, rogovi treba da budu od krava, ne od bikova, i to od životinja koje su se najmanje dva puta otelile.
Kerolajn Gilbi MW (foto: Branislav Nenin)
Ako ovo veštičarenje i žrtvovanje životinja nije dovoljno, na red dolazi i misticizam faze pripreme. Preparati 500 i 501 moraju se razrediti u vodi (sto grama u dovoljno vode da se tretira jedan hektar zemlje) i „aktivirati” pomoću procesa „dinamiziranja”. Ovo podrazumeva snažno mešanje u jednom smeru, i menjanje smera nekoliko puta tokom tačno jednog sata. (Zanima me da li bi proces propao ako ga prekinete nakon 59 minuta). Svaki preparat mora se koristiti barem jednom godišnje: 500 se naprskava u zemlju uveče, a preparatom 501 prska se lišće tokom popodneva.
Biodinamički proizvođači moraju, takođe, da dodaju preparate 502 i 507 svojim kompostnim gomilama. „Na ovaj način kompostna gomila postaje senzitivna i prijemčiva. U tom smislu, tako se kompostnoj gomili pridodaje kosmička inteligencija”. A jezivi, šarlatanski recepti su: 502, stolisnik u bešici jelena; 503 je cvet kamilice fermentiran u kravljim crevima; 504 je prosto kopriva koja je bila zakopana godinu dana; 505 uključuje punjenje lobanje ubijene domaće životinje mlevenom korom hrasta; 506 je maslačak koji sazreva u kravljem mezenterijumu; a 507 i 508 su čajevi od valerijane i rastavića. Znam da ovi proizvodi ne završavaju u vinu, ali i dalje je posredi sablasna zloupotreba životinja.
Potraga za naučnom potvrdom
Moglo bi se oprostiti ponešto od ovoga, kada bi bilo podržano naukom, a ne tvrdnjama kao što je „video sam da radi i zato verujem”, kojima su skloni proizvođači prevedeni u biodinamiku. Ali, anegdote nisu podaci, i kada zađete u naučnu literaturu, pokazuje se da postoji vrlo malo postojanih, kontrolisanih i recenziranih dokaza objavljenih u kredibilnim medijima. U mnogo slučajeva, organski i bodinamički sistemi su obrađeni zajedno. Ne verujem da će iko biti iznenađen time da organsko vinogradarstvo povećava mikrobiološki biodiverzitet tla, broj glista, kapacitet za zadržavanje vode, da smanjuje bujnost i tako dalje, ali gotovo da nema podataka koji u kontinuitetu pokazuju da biodinamički preparati sami po sebi prave ikakvu razliku. Postoji, ipak, jedan noviji naučni rad iz Gajzenhajma u Nemačkoj gde je, kako se čini, ispravno sproveden opit na 0.8 hektara pod rizlingom, pri čemu je jedina razlika u dva tretmana roda bila u upotrebi biodinamičkih preparata. Istraživači su zaključili da „organski, a naročito biodinamički rad rezultira morfologijom koja dovodi do rasta plodova visokog kvaliteta”. Doduše, dodali su da su potrebna dodatna istraživanja.
Još jedan zanimljiv rad iz 2014. godine merio je razvoj mikrobioloških kolonija u kravljem stajskom đubrivu, sugerišući mogući modus akcije kroz stvaranje indol sirćetne kiseline od strane vrsta bakterija identifikovanih u đubrivu. Takvi biljni hormoni mogu da u malim dozama utiču na obrasce rasta biljaka, sa potencijalnim implikacijama u vinogradu, mada vredi znati da govorimo o samo jednom rogu kravlje balege razređenom tako da se njime tretira hektar vinograda. Ovo može da ukaže na mogući mehanizam akcije, a mi zaista još uvek učimo o odbrambenim hemikalijama kod biljaka i njihovim interakcijama, kao i komunikaciji između biljaka putem isparljivih jedinjenja ili kroz mrežu mikoriznih podzemnih veza.
Ponovljivost je, naravno, osnovni stub dobre nauke, i ako se rezultati mogu ponoviti (nauka je puna otkrića koja drugi naučnici nisu uspeli da potvrde... da li se neko seća hladne fuzije?) onda želim da znam koji su to uspešni biodinamički tretmani i na koji način funkcionišu. Za početak - zašto rogovi moraju da budu od muznih krava? I, ako je keratinska ljuštura tako važna, da li bi isto tako dobro radila i gomilica kose? Zašto je važno da se preparat meša u čarobnom kotliću (izvinite, da se „dinamizira”), i zbog čega baš 60 minuta? Pitanja ima još mnogo.
Rudolf Štajner - otac antropozofije
Takođe, ne slažem se sa licemerjem standarda Demeter-USA. On navodi da se „važna društvena vrednost biodinamičke poljoprivrede sadrži u tome da nije zavisno od iskopavanja prirodnih resursa Zemlje, i umesto toga fokus stavlja na doprinosu tim resursima”. Pitam se odakle oni misle da dolaze (dozvoljeni) sulfat bakra, sumpor, kvarc, gline kao što je bentonit i kreč iz dolomita, da ne govorimo o gorivu za traktore iz kojih se loza tretira.
Posledice pseudonaučnog razmišljanja
Nisam ni imala vremena da se bavim poznijim konceptima kao što je biodinamički kalendar Marije Tun, sa znacima Zodijaka i idejama kao što su dani ploda i dani korena. Nisam se bavila ni šašavim idejama kao što su tvrdnje Nikole Žolija da je mladi sumpor iz vulkana aktivniji nego drugi sumpori (iako znamo da su svi elementi kreirani u najranijim danima univerzuma), niti konceptom geo-akupunkture koji, navodno, koristi Šaputje. Čak sam i sedela pored somelijera koji su tvrdili da način na koji vrtite čašu pomaže pri usmeravanju astralnih sila u vaše vino.
Čujem kako govorite: „Ali, sve to ne nanosi štetu, zar ne”? Čula sam čak i gledište da biodinamika mora biti dobra stvar, ako motiviše proizvođače da obrate pažnju na svoje čokote. Ne slažem se: svo to mutno, pseudonaučno razmišljanje stvara društvo u kome postoje koncepti kao što su homeopatija i poricanje vakcina, a to ljude košta života. I, ozbiljno, ako postoji iza tih sila čarobni nebeski bog ili tvorac, zašto se ne bi fokusirali na nešto korisnije nego što je stvaranje tek nešto boljih vina?
Prvo, malo pozadine. Biodinamika je zasnovana na učenjima Rudolfa Štajnera. On je izumeo koncept antropozofije, koji je opisao kao spiritualnu nauku, i tokom 1924. godine u nizu lekcija predstavio svoje ideje o poljoprivredi i njenim vezama sa eteričnim, kosmičkim i astralnim silama (sve te lekcije dostupne su besplatno na internetu, za one koji su dovoljno radoznali da ih potraže). O njegovim, ponekad neprijatnim ličnim stavovima govorilo se mnogo puta, pa se neću vraćati na tu temu. Ono što je danas mnogo važnije jeste skup uslova za biodinamičku sertifikaciju. Demeter International je vodeće svetsko sertifikaciono telo, sa ogrankom u SAD gde je pojam biodinamike registrovan kao robna marka. Organska sertifikacija je minimalni uslov (i ovo se zakonski kontroliše i u SAD i u EU) ali poljoprivredni standardi Demetera dodaju na to mnogo strana detaljnih pravila. Glavno i obavezujuće pravilo je upotreba određenih biodinamičkih preparata. Da citiramo Demeter-USA, „Upotreba preparata je osnova standarda. Preparata ima devet i svi su napravljeni od bilja, mineralnih supstanci i životinjskog đubriva, koji se koriste u prskanju useva i kao inokulanti za kompost, primenjeni u malim dozama na isti način na koji se homeopatski lekovi primenjuju na ljudima”.
Neobična opsesija kravljim rogovima
Sve ovo zvuči pitomo i „zeleno”, a recepti za ove preparate nisu se menjali od Štajnerovog vremena. Međutim, marketinška laskanja biodinamici uglavnom beže od ulaženja u detalje, a čini mi se da bi se vegani koji su se tom načinu života odali iz etičkih razloga, kao i mnogi vegetarijanci, užasnuli nad načinom pripreme ovih sredstava. Štajner je, na primer, bio opsednut kravama. Kako je objašnjavao, „rogovi krave služe za prikupljanje astralno-eteričnih formativnih moći, koje, pod pritiskom ka unutra, prodiru u digestivni organizam. Na taj način, dobija se nešto što je po svojoj prirodi prilagođeno da životna i zvezdana svojstva zrači nazad u unutrašnji život. Rogovi zrače životom - ne, oni čak zrače astralnošću”.
Da, ovaj mambo-džambo je osnova za dva najvažnija biodinamička preparata bazirana na goveđim rogovima. Preparat 500 je kravlja balega nabijena u goveđi rog, i potom, u jesen, zakopana na šest meseci, dok je preparat 501 mleveni kvarc kojim se pune goveđi rogovi, u proleće zakopani kako bi fermentirali pola godine (bez obzira na to što je kvarc inertni mineral, i kao takav nije podložan fermentaciji). Krave ne gube rogove spontano tokom života, pa sam se raspitala odakle svi ti rogovi dolaze. U idealnoj situaciji rogovi bi poreklom bili sa vinogradarevog sopstvenog imanja (Štajner je verovao da farma treba da bude samoodrživi super-organizam), ali, najčešće, rogovi su kupljeni u klanicama. Konkretno, rogovi treba da budu od krava, ne od bikova, i to od životinja koje su se najmanje dva puta otelile.
Kerolajn Gilbi MW (foto: Branislav Nenin)
Ako ovo veštičarenje i žrtvovanje životinja nije dovoljno, na red dolazi i misticizam faze pripreme. Preparati 500 i 501 moraju se razrediti u vodi (sto grama u dovoljno vode da se tretira jedan hektar zemlje) i „aktivirati” pomoću procesa „dinamiziranja”. Ovo podrazumeva snažno mešanje u jednom smeru, i menjanje smera nekoliko puta tokom tačno jednog sata. (Zanima me da li bi proces propao ako ga prekinete nakon 59 minuta). Svaki preparat mora se koristiti barem jednom godišnje: 500 se naprskava u zemlju uveče, a preparatom 501 prska se lišće tokom popodneva.
Biodinamički proizvođači moraju, takođe, da dodaju preparate 502 i 507 svojim kompostnim gomilama. „Na ovaj način kompostna gomila postaje senzitivna i prijemčiva. U tom smislu, tako se kompostnoj gomili pridodaje kosmička inteligencija”. A jezivi, šarlatanski recepti su: 502, stolisnik u bešici jelena; 503 je cvet kamilice fermentiran u kravljim crevima; 504 je prosto kopriva koja je bila zakopana godinu dana; 505 uključuje punjenje lobanje ubijene domaće životinje mlevenom korom hrasta; 506 je maslačak koji sazreva u kravljem mezenterijumu; a 507 i 508 su čajevi od valerijane i rastavića. Znam da ovi proizvodi ne završavaju u vinu, ali i dalje je posredi sablasna zloupotreba životinja.
Potraga za naučnom potvrdom
Moglo bi se oprostiti ponešto od ovoga, kada bi bilo podržano naukom, a ne tvrdnjama kao što je „video sam da radi i zato verujem”, kojima su skloni proizvođači prevedeni u biodinamiku. Ali, anegdote nisu podaci, i kada zađete u naučnu literaturu, pokazuje se da postoji vrlo malo postojanih, kontrolisanih i recenziranih dokaza objavljenih u kredibilnim medijima. U mnogo slučajeva, organski i bodinamički sistemi su obrađeni zajedno. Ne verujem da će iko biti iznenađen time da organsko vinogradarstvo povećava mikrobiološki biodiverzitet tla, broj glista, kapacitet za zadržavanje vode, da smanjuje bujnost i tako dalje, ali gotovo da nema podataka koji u kontinuitetu pokazuju da biodinamički preparati sami po sebi prave ikakvu razliku. Postoji, ipak, jedan noviji naučni rad iz Gajzenhajma u Nemačkoj gde je, kako se čini, ispravno sproveden opit na 0.8 hektara pod rizlingom, pri čemu je jedina razlika u dva tretmana roda bila u upotrebi biodinamičkih preparata. Istraživači su zaključili da „organski, a naročito biodinamički rad rezultira morfologijom koja dovodi do rasta plodova visokog kvaliteta”. Doduše, dodali su da su potrebna dodatna istraživanja.
Još jedan zanimljiv rad iz 2014. godine merio je razvoj mikrobioloških kolonija u kravljem stajskom đubrivu, sugerišući mogući modus akcije kroz stvaranje indol sirćetne kiseline od strane vrsta bakterija identifikovanih u đubrivu. Takvi biljni hormoni mogu da u malim dozama utiču na obrasce rasta biljaka, sa potencijalnim implikacijama u vinogradu, mada vredi znati da govorimo o samo jednom rogu kravlje balege razređenom tako da se njime tretira hektar vinograda. Ovo može da ukaže na mogući mehanizam akcije, a mi zaista još uvek učimo o odbrambenim hemikalijama kod biljaka i njihovim interakcijama, kao i komunikaciji između biljaka putem isparljivih jedinjenja ili kroz mrežu mikoriznih podzemnih veza.
Ponovljivost je, naravno, osnovni stub dobre nauke, i ako se rezultati mogu ponoviti (nauka je puna otkrića koja drugi naučnici nisu uspeli da potvrde... da li se neko seća hladne fuzije?) onda želim da znam koji su to uspešni biodinamički tretmani i na koji način funkcionišu. Za početak - zašto rogovi moraju da budu od muznih krava? I, ako je keratinska ljuštura tako važna, da li bi isto tako dobro radila i gomilica kose? Zašto je važno da se preparat meša u čarobnom kotliću (izvinite, da se „dinamizira”), i zbog čega baš 60 minuta? Pitanja ima još mnogo.
Rudolf Štajner - otac antropozofije
Takođe, ne slažem se sa licemerjem standarda Demeter-USA. On navodi da se „važna društvena vrednost biodinamičke poljoprivrede sadrži u tome da nije zavisno od iskopavanja prirodnih resursa Zemlje, i umesto toga fokus stavlja na doprinosu tim resursima”. Pitam se odakle oni misle da dolaze (dozvoljeni) sulfat bakra, sumpor, kvarc, gline kao što je bentonit i kreč iz dolomita, da ne govorimo o gorivu za traktore iz kojih se loza tretira.
Posledice pseudonaučnog razmišljanja
Nisam ni imala vremena da se bavim poznijim konceptima kao što je biodinamički kalendar Marije Tun, sa znacima Zodijaka i idejama kao što su dani ploda i dani korena. Nisam se bavila ni šašavim idejama kao što su tvrdnje Nikole Žolija da je mladi sumpor iz vulkana aktivniji nego drugi sumpori (iako znamo da su svi elementi kreirani u najranijim danima univerzuma), niti konceptom geo-akupunkture koji, navodno, koristi Šaputje. Čak sam i sedela pored somelijera koji su tvrdili da način na koji vrtite čašu pomaže pri usmeravanju astralnih sila u vaše vino.
Čujem kako govorite: „Ali, sve to ne nanosi štetu, zar ne”? Čula sam čak i gledište da biodinamika mora biti dobra stvar, ako motiviše proizvođače da obrate pažnju na svoje čokote. Ne slažem se: svo to mutno, pseudonaučno razmišljanje stvara društvo u kome postoje koncepti kao što su homeopatija i poricanje vakcina, a to ljude košta života. I, ozbiljno, ako postoji iza tih sila čarobni nebeski bog ili tvorac, zašto se ne bi fokusirali na nešto korisnije nego što je stvaranje tek nešto boljih vina?
