Balkan zajedno može biti mnogo jači!

Caroline Gilby Master of Wine jedno je od najzvučnijih imena na globalnoj vinskoj sceni. Kao iskusni vinski sudija predsedava panelima za vina Balkana i Centralne Evrope na takmičenju Decanter WWA. Autorka je nekoliko knjiga o vinu i vinskim regijama, a njeni članci redovno izlaze u uglednim svetskim medijima. Izuzetno je upućena u razvoj vinske scene Jugoistočne Evrope i Balkana, a u razgovoru za Outstanding Balkans ocenjuje da su vina u regionu sve kvalitetnija i da bi taj napredak trebalo da prate i odgovarajuće promotivne aktivnosti prema stranim tržištima.

U intervjuu koji ste pre osam godina dali za magazin Vino&Fino rekli ste da proizvođači vina na Balkanu i dalje ne uvažavaju činjenicu da kvalitetno crveno vino nije nužno povezano sa punim telom, većom količinom alkohola i tanina i što jačim uticajem drveta. Da li se od tada nešto promenilo?

Mislim da jeste. Iako bez sumnje još uvek ima mnogo jakih, nabildovanih vina, primećujem veće razumevanje za balansirana i svežija vina, manje ekstraktivna i sa harmoničnijom upotrebom hrasta. Bolji proizvođači kvalitet dobijaju kroz izbor teroara i boljih sorti grožđa, a ne grubim tehnikama.

Kada govorimo o rastu kvaliteta i boljim pozicijama na domaćem i inostranom tržištu, koje vinske regije Balkana prednjače u 2022. godini?

To je teško pitanje jer svaka zemlja i region imaju svoje prednosti i mane, kao i različite tržišne okolnosti. Mislim da Slovenija ima reputaciju lidera u kvalitetu vina zahvaljujući izuzetnim naporima u proteklih nekoliko decenija. Hrvatska takođe ima dobru reputaciju, ali oni izvoze jako malo vina na zapadno tržište jer sve mogu da prodaju turistima na domaćem tržištu po visokim cenama, tako da nema zamajca u izvozu, mada je moguće da je korona to donekle promenila. Smatram da je Bugarska izrazito dinamična zemlja u smislu razvoja vinarstva i kvaliteta vina ali je potpuno okrenuta domaćoj prodaji, posebno vrhunskih vina, dok je izvoz još uvek nizak. Nažalost, ne postoje promotivni podsticaji na državnom nivou pa se sve svodi na male privatne inicijative. I Srbija definitivno brzo napreduje u pogledu poboljšanja kvaliteta i ostaje nam da se nadamo da će to pratiti i promotivne aktivnosti.

Aktivni ste svedok renesanse prokupca, srpske autohtone sorte koja je danas u fokusu mnogih vinarija. Stilski i komercijalno – kakva je, po vašem mišljenju, budućnost ove sorte?

Zaista verujem da prokupac može da bude vodeća sorta za Srbiju, ali ne mora da se radi samo o velikim vinima – ona u kojima najviše uživam imaju pravi balans i harmoniju u sebi.

Koje još autohtone sorte sa Balkana imaju takav ili možda još veći potencijal u budućnosti?

Mislim da frankovka u svim svojim oblicima ima veliki potencijal da se uklopi u današnje trendove svežijih, elegantnijih vina sa manje tanina i aroma hrasta. Lično imam simpatije i za kadarku koja daje lepršavo, pitko i lagano vino. Mavrud postaje sve impresivniji kako bolji vinari postaju sve veštiji u obuzdavanju njegovih tanina, i mislim da ima prednost u odnosu na sorte rubin i melnik u Bugarskoj. Vranac takođe može biti neverovatna sorta južnih krajeva jer ima tu veoma važnu osobinu da odražava tlo sa kog potiče.

Balkanske vinske zemlje počinju zaista da rade zajedno, prepoznajući potrebu za saradnjom u promociji ovog regiona. Postoji li nešto što biste označili kao posebnu balkansku karakteristiku - ili karakteristike - u vinskom svetu?

Mislim da sve balkanske nacije dele izražen osećaj ponosa – i svi imate čime da se ponosite – ali ponekad je dobro progutati ponos kako biste bolje sarađivali. Balkan zajedno može biti mnogo jači.

Nevezano za Balkan, koje teme i trendovi u svetu vina su vam najzanimljiviji?

Mislim da je koncept održivosti od presudnog značaja u današnjem vinskom svetu, a to znači održiviji uzgoj grožđa. U nekim slučajevima to podrazumeva organsku proizvodnju, mada to nije uvek dobra odluka. Mora da se napravi balans između netretiranog uzgoja i upotrebe agrikulturnih mera kako bi se očuvao biodiverzitet, kao i u upotrebi fosilnih đubriva ili jedinjenja bakra. To takođe znači sagledavanje čitavog lanca snabdevanja, uključujući upotrebu i ponovnu upotrebu vode, pakovanje – kroz smanjenje upotrebe nepotrebno teških staklenih boca, plastične ambalaže, nepotrebnih kapsula, metode isporuke i stvaranje održivog poslovanja kroz pošten tretman i plaćanje radnika. I ima još puno toga. Mislim da smo svi vrlo svesni klimatskih promena i potrebe za racionalnim korišćenjem vode, a trebalo bi da smo svesni i da je vino luksuz. Navodnjavanje je u principu odlična stvar, ali samo dok ima vode i dok njena eksploatacija ne ugrožava vodene tokove i podzemne zalihe vode. Stoga, trebalo bi da razmišljamo o uklapanju sorti grožđa i postojećih klimatskih uslova, umesto da po svaku cenu gajimo sorte za koje zapravo nemamo uslova.