Amerika otkriva vinsko bogatstvo istočne Evrope!

Vinski svet se ubrzano menja: kupci na Zapadu u sve većoj meri tragaju za vinima iz malo poznatih vinskih regija sveta, napravljenim po tradicionalnim metodama i od autohtonih sorti. Među tim regijama je i istočna Evropa, u kojoj se vina prave od davnina i čiji vinari i dalje poseduju znanja o stvaranju vina na takav način da se u jednoj dobroj berbi iz Gruzije, Slovenije ili Mađarske često stiču najsavremenija znanja o vinarstvu i zanatska iskustva stara stotinama godina. Magazin Fortune poveo je svoje čitaoce na put po oblastima istočne Evrope u kojima se prave izuzetna, a za Ameriku još uvek nepoznata vina i zaključio da dolazi vreme da vina iz ovog dela sveta naprave pravi proboj na globalno tržište, željno jedinstvenih vina iz svih delova sveta.

Prva zemlja na koju se osvrnuo autor teksta je Mađarska:

- Tokajac su nekada obožavali Volter, kraljica Viktorija i Betoven, a devedesetih godina strani kapital je počeo da pomaže u oživljavanju gotovo izgubljenog zanata pravljenja ovog vina. Mađarskoj pomaže i blizina vinskih regija na zapadu Austrije, koje obezbeđuju protok znanja duž granice - navodi autor teksta u magazinu Fortune.

Nakon Mađarske, Fortune je "posetio" Sloveniju, tačnije oblast Goriških Brda, gde se prave neka od najboljih vina u ovoj alpskoj zemlji:

- U bivšoj Jugoslaviji, postojao je veliki pritisak za pravljenje vinarskih zadruga - rekao je za Fortune Aleks Simčić iz vinarije Simčić. On je objasnio da su vinari i vinogradari bili okrenuti masovnoj proizvodnji i da se na kvalitet nije naročito obraćala pažnja.

Simčić, istaknut u tekstu kao primer savremenog slovenačkog vinara iz kuće koja nikada nije koristila prakse kakve su postojale u vreme "Sovjetskog bloka" (autor teksta je greškom naveo da je SFRJ pripadala zemljama Varšavskog pakta), ispričao je kako je njegova porodica prevalila dugačak put od punjenja prvih boca devedesetih godina, do danas, kada izvoze vrhunska vina širom sveta.


Autentično gruzijsko vino iz amfore. Foto: Liza Granik MW

Pre samo par decenija, vinari i vinogradari iz Istočne Evrope ne bi razmišljali ni sekundu kada bi donosili odluku da li da gaje priznate međunarodne sorte, ili da se okrenu autohtonim sortama vinove loze. Danas je slika potpuno drugačija, prenosi magazin Fortune:

- Mislim da su proizvođači počeli da razumevaju da je, umesto pravljenja kopija vina koja već postoje svuda po svetu, mnogo zanimljivije i, naposletku, isplativije da tragaju za autohtonim sortama koje se ne mogu naći nigde drugde - govori Frank Ditrih iz američke uvozničke kuće Blue Danube, specijalizovane za vina iz srednje i istočne Evrope. Ditrih je rekao da je ponosan zbog toga što pomaže u promociji regiona sa veoma dugom vinskom istorijom:

- Te zemlje imaju stotine, zapravo hiljade godine vinarske istorije. Tragični događaji iz XX veka umnogome su umanjili kvalitet vina iz tog dela sveta, ali se stvari popravljaju iz bezbe u berbu i očigledno je da tamošnji vinari ponovo pronalaze svoj put - rekao je Ditrih.

Poslednje dve zemlje o kojima je govorio autor teksta Džim Klark su Moldavija i Gruzija. Autor je naveo da je Moldavija, koja je proizvodila svaku drugu bocu vina popijenu u SSSR, danas okrenuta traganju za zapadnim tržištima, usled embarga na uvoz moldavskih proizvoda u Rusiju. Što se Gruzije tiče, autor je sagovornika našao u jednom nosiocu titule Master of Wine. Liza Granik MW, koja trenutno piše knjigu o gruzijskom vinu, objasnila je za Fortune da budućnost vinarstva ove zemlje, koja se smatra globalnom kolevkom vina i u kojoj su pronađeni ostaci najstarijih vinarija na planeti, leži u obnovi drevnih načina pravljenja vina koji su sasvim u skladu sa aktuelnim organskim trendovima.

Svi navodi magazina Fortune vode ka jednom, za nas bitnom zaključku: deo sveta u kome živimo, a u kome je u toku nezapamćeni vinski bum, proizvodi vina koja imaju ogroman potencijal na zapadnom tržištu, a jedna od zemalja koje to mogu, i moraju, iskoristiti, svakako je i Srbija.