Restoran nedelje: Salaš kod Stare Dunje

Ekipa sa Salaša kod Stare Dunje, na čelu sa energičnim vlasnikom Nenadom Čavićem, jednostavno ne staje u pokušajima da budu što autentičniji i bolji. Na društvenim mrežama u poslednje vreme posebno su promovisali praseća rebra pod sačem i mi smo morali da odemo i overimo ih. I bila su izvrsna - sočna kako treba, hrskave korice, meka i prošarana masnoćom u idealnoj meri.

Za posebnu pohvalu je to što su na salašu konačno shvatili da je ključ dobre prezentacije jela u umerenosti, pa prasetina stiže na drvenoj dasci, bez nepotrebnih „ukrasa“ poput listova salate, ružica od šargarepe i sličnog gastro – kiča, tek uz par vrućih, zapečenih i odlično nadevenih krompira „u čakširama“ – kako bi se reklo na lokalnom dijalektu. Rebra se seku pred gostom, dok korica pucketa... Na sličan način služe i teleću kolenicu, jednako dobro ispečenu. Dakle – jednostavno, ukusno, sveže pripremljeno i sa ukusom servirano - sve ono što želite od dobre domaće kuhinje.

Tu je i njihov divni, vreli hleb iz paorske peći, koji smo dobili pre svega ostalog, uz dobar mileram i ikru od lososa. Nismo sigurni koliko je ikri od lososa konceptualno mesto na banatskom salašu, međutim - bila je odlična uz mileram i vruć hleb. Uz ostala mesa, probali smo i ovčiju pljeskavicu u kajmaku i mislimo da je jedna od boljih u Srbiji – i da, znamo koliko su dobre u Pirotu i Nišu, a ova sasvim sigurno može da se meri sa južnjačkim. Ovčarstvo je duboko ukorenjenu u banatsku tradiciju, pa je ovaj miks lokalnog proizvoda sa roštiljskom tradicijom Juga sasvim opravdan i više nego funkcionalan.

Pre mesa, zagrejali smo se vrlo dobrom supom sa domaćim rezancima i sočnim i velikim rustičnim knedlama, a obrok završili domaćim slatkišima. Štrudla s makom im je sočna, vruća i puna dobrog maka, dok bi na šnenoklama kuvari mogli još malo da porade. Krema je bila previše tečna, a same nokle izmrvljene. Još jedna sugestija ide i na račun serviranja salate. Na jednom rustičnom drvenom tanjiru našli su se i kupus pomešan sa rendanom šargarepom, i pečena paprika, i paradajz i krastavac… Znamo za koncept „mešane sezonske“ i inače ga ne cenimo, jer se sve salate pomešaju, pa osim vizuelnog, dobijete i gustativni nered. Ipak, to su sitne stvari u odnosu na ukupno odličan utisak.

I da ih još malo hvalimo - vinska karta je odlična za ovakav tip restorana, bazirana na lokalnim vinima, a konobari znaju svoj posao i u tom delu, pa slobodno možete da im se prepustite. Ponuda rakija je takođe vrhunska, posebno selekcija odličnih šljivovica. Mi smo, posle čaše okrepljujućeg fruškogorskog grašca, mesna jela ispratili dobrim prokupcem - jer nismo ni mogli drugačije tokom Nedelje prokupca sredinom oktobra, koja je na ovom mestu stvarno dostojno obeležena.