Nisam zadovoljan sistemom ocenjivanja vina

Holanđanina Franka Smuldersa MW upoznali smo sasvim slučajno na pres-turi po brdima slovenačke Štajerske, koja je organizovana povodom velikog vinskog događaja Salon Sauvignon u Ptuju. Susret sa njim, na brdima u Halozama, počeo je razgovorom o električnim ogradama za stoku koja se nalaze svuda po Sloveniji. Jedna od takvih ograda je dan pre dobro protresla pisca ovih redova (za šta je u potpunosti sam kriv), a i Frank Smulders joj se približio na opasno malu razdaljinu. Posle opomene da bi mogao dobiti strujni udar 2.000 volti, Smulders je rekao:

- To bi bilo zanimljivo, prava svetkovina za tabloide! „Master of Wine spržen strujom u slovenačkim planinama“. „Sa degustacije u provaliju“….

Nakon razmatranja svih mogućih medijskih scenarija, razgovor je prešao na vino. Frank Smulders kaže da je prijatno iznenađen kvalitetom degustiranih vina:

- Zadovoljan sam onim što sam video u Štajerskoj. Pogotovo sam zadovoljan degustacijom vina iz Ptujske kleti. Vina iz ovog kraja veoma su srodna austrijskim vinima koja se prave tu, preko puta. Vinogradi su zasađeni na strminama i traže dosta sunca.

Koje su zajedničke karakteristike ovdašnjih vina?

- Zajednička dobra osobina ovdašnjih vina je velika svežina. Ono što se kod nekih vina ponavlja kao greška je neujednačenost stila, to što nisu „ni tamo ni ovamo“. Inače, ovde me je iznenadilo to što sam probao sladak sovinjon. Sladak sovinjon je vino koje je jako, jako teško prodati. U Soternu se prave slatka vina koja se dobro prodaju ali ta vina su botritizovana a ne rezultat kasne berbe. Čak i jedan tokajac ima problema sa prodajom.

Već dugo nosite titulu Master of Wine. Kako se ta titula promenila od tada do danas?

- Postao sam MW 1992. Od tada do danas bilo je velikih promena, a najveća je bilo uvođenje teze kao centralnog dela ispita. To je dovelo do problema. Veoma kompetentni kandidati nisu uspevali da steknu titulu jer su se „zaglavili“ pri pisanju teze. Kada smo konačno izglasali da umesto teze kandidati pristupe istraživačkom projektu, stvari su se pomakle sa mrtve tačke.

Prošle godine čak 18 ljudi steklo je titulu Master of Wine…

- Da, to je rezultat promene ispitnog sistema. Mnogi ljudi koji su čekali da stupe u naše redove sada su dobili priliku da polože ispit i otud i tako veliki broj.

Čime se trenutno bavite?

- Pored ostalog, radim kao konsultant jednog ruskog lanca supermarketa. Rusi imaju zanimljive potrošačke navike. Oko 60 procenata vina koje se proda je domaće, a kupci imaju jaku patriotsku crtu i jako vole da kupuju vina sa Krima i iz Abhazije. Ovo naročito važi za kupce slabije platežne moći kojima je patriotizam važan parametar pri kupovini. Imućniji kupci tragaju za poznatijim vinskim regijama i etiketama i onima koja su dobila dobre ocene i recenzije.

Zahvaljujući internetu, sve je lakše pronaći recenzije vina, i stručne i amaterske. Da li to kupca čini obaveštenijim ili ga zbunjuje?

- Nisam oduševljen onlajn recenzijama potrošača. Problem je u tome što potrošači često daju neumereno visoke ocene vinima koja zadovoljavaju njihove specifične potrebe, pa neko može da dođe do ideje da će vino od deset evra moći da se takmiči u kvalitetu sa onim koje košta sto evra. Dešava se i to, ali ekstremno retko. Imam problem i sa sistemom poena. Kada je Robert Parker popularizovao taj sistem, mislio sam da će to biti dobro, ali sada imam drugačije mišljene. Brine me to što se jednako visoke ocene daju vinima koja nisu tako bliska po kvalitetu i ne pripadaju istoj klasi vina, što kupce dovodi u zabludu. Jedno od rešenja bilo bi da se napravi sistem kategorizacije vina koji će onemogućiti da neko veliko vino iz Bordoa ima jednak broj poena kao i neko, na primer, špansko vino koje je svakako dobro, čak vrhunsko, u svojoj klasi, ali nije na istom nivou kvaliteta kao ovo iz Bordoa.