Nedostajaće nam prokupac!

Njihovo vreme u Srbiji prošlo je neočekivano brzo i zamalo da se odavno dogovoreni intervju sa Metjuom Horkijem i Šerin Tan uopšte ne dogodi, pošto su posle dva meseca svoje putovanje nastavili dalje. Par mladih ljubitelja vina već par godina putuje svetom, obilazeći uglavnom manje poznate vinske regione o kojima pišu, snimaju video zapise, bloguju i izdaju knjige u okviru svoje platforme Exotic Wine Travel. Srbiju su prvi put posetili prošle godine na kratko, da bi ovog proleća ovde proveli dva meseca, obilazeći vinarije, degustirajući i upoznajući se sa domaćom vinskom scenom. Pažnju vinara osvojili su svojim entuzijazmom, potpunom otvorenošću prema upoznavanju sa lokalnom vinskom tradicijom i neobičnom energijom. Iz Srbije su otputovali u Hrvatsku, a sasvim je sigurno da ćemo ih još često sretati u regiji, pošto su ostali zaljubljeni u diverzitet sorti, kulturno i gastronomsko nasleđe.

Ne sreću se često entuzijasti koji o svom trošku putuju svetom i promovišu vinske regije, pogoto manje poznate. Šta je vaš motiv za istraživačka vinska putovanja?

Šerin: Mi vidimo sebe kao ljude koji putuju iz zadovoljstva. Naša putovanja počinju kao studijska, a onda se zaljubimo u neku vinsku regiju. Počeli smo da putujemo po ovom delu sveta 2015. godine, a prve zemlje bile su Turska i Gruzija i jako smo ih zavoleli.

Metju: Zaljubili smo se u Kavkaz zbog njegove duge vinske istorije. A što se Jugoslavije tiče, ona nas je oduvek fascinirala, kao i njene endemske vrste vinove loze. Takođe, sebično smo procenili da, ako želimo da stupimo u vinski svet, ne možemo da pišemo o Barolu i Bordou. Ko bi nas želeo da sluša, mlade ljude bez imena? I onda smo shvatili da postoje vinske regije o kojima se ne piše puno, sa divnim vinima, strastvenim vinarima i zanimljivim pričama.

Šerin: To je, dakle, kombinacija praktičnosti i želje za avanturom.

Izdali ste knjigu o Gruziji i kavkaskim vinskim regijama, a sada radite na izdanju o Hrvatskoj. Da li planirate da napišete knjigu i o srpskim vinima?

Šerin: Razgovaramo o tome. Moglo bi se dogoditi. Vinari bi to sigurno cenili, to bi bio odličan marketinški materijal za njih. Ne obećavamo ništa, ali moglo bi se dogoditi.

Metju: Toliko nam se dopadaju vina iz Srbije da bismo mogli početi sa tom pričom i videti dokle ćemo stići. To bi za Šerin bio odličan izgovor da se vrati u Srbiji i ponovo jede vaše mesne specijalitete.

Šerin: Srpski način ishrane mi veoma prija. Vaša mangulica je čudesna! To meso se topi u ustima kao kobe govedina!



Šta vam se najviše dopada kod naše hrane?

Metju: Srpski proizvodi od sušenog mesa za mene su bolji nego u Španiji i Italiji. To je čisto meso, čistog ukusa, kojim se veoma malo manipulisalo. Sviđaju mi se i druge regionalne kuhinje. Dopada mi se makedonska kuhinja. To je zemlja juga, vide se grčki uticaji, hrana je šarolika i izuzetno privlačna i sveža. Hrvatska hrana mi se dopada ali mislim da joj nedostaje još malo rafinmana kako bi se bolje uklopila u njihovu vinsku kulturu.

Šerin: Možda je u Hrvatskoj problem i u tome što na obali ima mnogo turista i restorani često služe hranu koja nema odgovarajući kvalitet.

Šta preferirate: vranac, prokupac ili plavac mali?

Metju: Baš smo razgovarali o tome koju bismo sortu poneli iz ove oblasti. I zaključili smo da bi to bio prokupac, iako volimo sve tri sorte. Od vranca se prave odlična vina, ali on nema mnogo vrhunskih egzemplara, etiketa nema previše, a poneki vranci su često precenjeni. Plavac može biti čudesan ali smo naišli i na izuzetno loša vina od te sorte. Dopada mi se prokupac jer volim lakša crvena vina, kojih čovek može popiti više a da se pri tome i dalje oseća dobro.

Šerin: Plavac ima potencijal za pravljenje velikih vina. Ima čudesnu cvetnu aromu, odličnu strukturu, dobre tanine, ali tržište je zasićeno lošim vinima od plavca. Sa druge strane, suština prokupca, ono u čemu je neponovljiv, jeste njegova završnica, sa zemljanim i začinskim notama. Ta njegova crta ima potencijal da iznenadi svakoga.

Metju: Dopada nam se svestranost prokupca. Probali smo prokupac iz privatne rezerve vinarije Budimir. Probali smo razne prokupce malih proizvođača koji prave čisti prokupac. Prokupac je dobar i u kupaži, može mu se dodati merlo, kaberne...Od prokupca nastaje dobar roze, takođe. Za mene prokupac objedinjuje osobine pino noara, grenaša, širaza. Nedostajaće mi prokupac, vino koje sam ovde pio gotovo svakog dana.

Koja su vam omiljena vina iz Srbije?

Šerin: Ivanović prokupac. Experiment prokupac. Saga. To je divno vino!

Metju: Kremen Kamen je za mene najbolje vino na Balkanu. Dopao mi se Cilić Onyx crveni. Možda bih tu uvrstio i vino koje pravi Bojan Baša i koje još uvek nije dostupno na tržištu. To su prirodna vina, ali odlična i veoma čista.

Kakav je potencijal vina iz Srbije i šire regije na svetskom tržištu?

Šerin: Sve zemlje regiona i sve pojedinačne regije moraju se ujediniti kako bi uspešno kročile na svetsko tržište. Neka se zovu vina Balkana, vina jugoistoka Evrope, svejedno je, ali im treba zajednički brend. I još nešto. Ljudi koji dolaze u Srbiju da bi probali vaše vino nisu obični turisti. To su ljudi koji žele avanture. Nije dovoljno ponuditi im vino, već sve što ide uz njega u smislu kulture i mentaliteta.

Metju: Sve više ljudi želi da proba ovdašnja vina i da se upozna sa njihovim pričama. A najbolja šansa Srbije je prokupac. Cene prokupca su vrlo konkurentne. Ljudi u Americi bi bili spremni da plate 15 dolara za flašu Ivanovićevog prokupca i da ga probaju. Plavac mali koji košta 30 evra u Hrvatskoj, u Americi košta čitavih 60 dolara. To se teško prodaje. Mnogo ovdašnjih vina su kupaže u stilu Bordoa i to je takođe dosta teško prodati. Ali, meni se ta vina dopadaju, podsećaju me na toskanska vina u sličnom stilu. Imaju lep nivo kiseline i odlično se slažu uz jela od mesa.



Šta mislite o prirodnim vinima?

Šerin: Zalažemo se za prirodna vina, ali nismo protiv konvencionalnih. Prirodno vino je kao, na primer, svež paradajz. Neki vole svež paradajz, neki kečap, a neki vole paradajz sos. Niko tu ne greši, ali ako neko jede samo kečap biče mu teško da jede svež paradajz. Reći će: „Ovo treba da bude kuvano“.

Metju: Volim prirodna vina, ali moraju biti korektno napravljena. Tolerisaću nesavršena vina u nekim situacijama i na mestima kao što je Gruzija gde je pravljenje takvog vina deo kulture i filozofije. U vinskim krugovima postoje dogmate koje priznaju samo prirodna vina, koje apsolutno izbegavaju „hemiju“ na etiketama. Šta ti ljudi piju, šta jedu? Oni i puše. A duvan je neuporedivo nezdraviji od bilo kog konvencionalnog vina. Mi smo mnogo tolerantniji od toga. Inače, meni je zanimljivo u kojoj meri je mlado srpsko tržište okrenuto prirodnim vinima. Već sada ih imate više od Hrvatske. Ljudi kod vas zaista vole prirodna vina. Bili smo veoma iznenađeni time što je na sajmovima u Srbiji toliko ljudi na štandovima vinarija Maurer, Bikicki...I to ne stručnjaka, već običnih ljudi koji kažu da obožavaju prirodna vina.

Kako ste se upoznali?

Šerin: Pre šest godina ja sam radila kao brend konsultant a Metju je radio u kiropraktičkoj ordinaciji. Ta ordinacija pripadala je lancu čiji me je šef angažovao radi promocije brenda. Sreli smo se tokom mog istraživanja tokom kog sam razgovarala sa pacijentima i lekarima. Razmenjivali smo poruke, i dva-tri meseca kasnije smo izašli prvi put. Prvo vino koje smo pili zajedno bio je Fontodi Chianti Clasicco.

Koji su vam planovi za budućnost?

Šerin i Metju: Imamo dugoročan plan da napravimo Lonely Planet za ljubitelje vina. A kratkoročni planovi – treba da se vratimo u Hrvatsku, izdajemo nekoliko malih vodiča, pišemo o Kipru, o Srbiji...Ne želimo samo da pišemo o manje poznatim zemljama, već i o manje poznatim regijama čuvenih vinskih zemalja. Uzbuđuju nas Moldavija, Južna Afrika, Bugarska. Uvek težimo egzotici.