KLJUČAN JE VINOGRAD

Tatjanu Tanju Đuričić dobro poznaju oni dublje uključeni u vinski posao i uopšte kretanja na vinskoj sceni Srbije. Međutim, ljubitelji vina malo znaju o njoj. Tanja se ne eksponira previše, jer se najbolje oseća u vinariji, stvarajući vina. Njen rad stoji iza nekih dobro poznatih etiketa, poput Vinumovog sovinjona i grašca, nagrađivanih crvenih vina vinarije Veritas, kao i onoga što proizvodi šišatovački Chichateau. Od nedavno, glavni je enolog u vinariji Erdevik. Za Vino & Fino sa Tanjom pričamo o Fruškoj gori, sortama i njenom poimanju dobrog vina.

Prisutna si u dosta vinarija, tvoja vina u poslednje vreme osvajaju dosta medalja i nagrada, ali nekako, nema te previše u vinskoj javnosti. Pa hajde da na početku ispričamo ko je Tanja i otkud ti u vinu...

Istina je da se ne eksponiram previše, ali moj put nije bio takav da sebi pravim reklamu i marketing, nego da proizvodim vina. Najbitnije mi je što uživam u samom radu, a onda te nagrade koje si pomenuo dođu kao potvrda da sam na pravom putu, da je moj način razmišljanja i rada dobar, i to mi je i najdraže od svega. Završila sam Tehnološki fakultet u Novom Sadu, smer za mikrobiološke procese i, na moju sreću, odmah sam dobila posao u vinarstvu i počela da radim u Navipu. To je velika vinska kuća i znamo kakva su vina uglavnom proizvodili. Prve lekcije sam dobila tamo, takoreći tamo sam naučila azbuku. U Navipu sam radila sedam godina, a kada sam napustila firmu kolega vinogradar i ja počeli smo da se bavimo prodajom enološkog materijala i opreme. Međutim, ja se definitivno ne pronalazim u trgovini, pa sam ubrzo počela da radim u Vinumu koji je bio nova, mlada privatna vinarija. Sve se tamo znatno razlikovalo od Navipa, od kapaciteta, pa do same tehnologije i pristupa vinu. Na moju sreću, tamo sam dobila odrešene ruke da mogu i da probam i eksperimentišem, radim neke nove stvari. Na kraju, to je rezultiralo uspehom Vinumovih vina, a i ja sam naučila mnogo.
Pored Vinuma radila sam i radim i za neke druge fruškogorske vinarije. Trenutno sam angažovana u Veritasu iz Karlovaca, vinariji Chichateau iz Šišatovca i u podrumu Erdevik.

Posebno je interesantan tvoj angažman u vinariji Chichateau, jer znam da po nekim pitanjima imaš malo drugačiji stav od Đorđa Stojšića i drugih vlasnika. Mislim pre svega na šardone koji tamo radite i koji je veoma specifičan, najpre jer se vinifikuje bez selekcionisanih kvasaca...

Đorđe je veoma kreativan, kao i ostatak Chichateau tima. Izuzetno su dobri, kako u proizvodnji, tako i u onom delu koji se tiče marketinga, plasmana, etiketa... To je jedna priča koja se nekako kompletirala sa svih aspekata. E sad, taj šardone je rađen na Đorđevo insistiranje bez selekcionisamih kvasaca i tu smo primenili prilično drugačiju tehnologiju. Šira je bistrena i ohlađena, a tako smo najveći broj onih divljih kvasaca koji su loši za kvalitet vina eliminisali, pa smo nadalje kontrolišući temperaturu čekali da se umnože dobri autohtoni kvasci i da oni završe fermentaciju. To je uzbudljiv proces i do sada smo svake godine dobijali drugačiji, ali uvek dobar rezultat. Volim da eksperimentišem sa novim stvarima koji su izazov za mene.

Interesantno je da u različitim vinarijama vrlo često stvaraš stilski prilično različita vina. Nekako se nisi specijalizovala za jedan pravac, čini mi se da ne možemo da kažemo da postoji prepoznatljiv Tanjin potpis...

To je zato što ja to i ne želim da radim, ne želim da budem prepoznatljiva u vinima ja, nego je ideja da iz određenog grožđa ili teroara izvučem najbolje i prema tome i odredim stil vina. To je onda stvarno kreacija. Ako imam različitu sirovinu, različite vinograde, različite vinarije, samim tim pravim različita vina po kojima bi određena vinarija trebalo da bude poznata. Ne volim čak ni u okviru jedne iste vinarija da imam vina koja liče jedno na drugo.

Šta je vinski identitet Fruške gore i da li je iskorišćen do kraja ili ne? Šta su u toj regiji aduti za budućnostu u smislu sorti i u smislu stilova vina?

Ja sam od onih koji misle da je Fruška gora ipak bolja za proizvodnju belih vina. Istina, mogu se proizvesti i dobra crvena, pogotovo ako se posebna pažnja posveti vinogradu. Svako ko na Fruškoj gori proizvodi crvena vina mora znati da će u deset godina imati možda samo tri puta vrhunski rezultat. Što se tiče belih vina, tu je Fruška gora zaista odlična, u prvom redu italijanski rizling, odnosno grašac. Svake godine dobijamo dobra ili bolja vina, retko kada se kao 2014. desi da su bela vina zaista slaba. Zato se treba posvetiti grašcu i konačno mu napraviti dobar marketing, jer to je odlična sorta sa velikim potencijalima. Dobre rezultate na Fruškoj gori daju i beli sovinjon i šardone, a posebnu pažnju bi trebalo posvetiti neoplanti i sili.

Ipak, na Fruškoj gori smo poslednjih godna imali neka jako dobra crvena vina, pa i Momentum vinarije Veritas koji si ti pravila, a koji je osvojio medalju na Dekanterovom ocenjivanju...

Slažem se i ističem da može. Na primer, ja sam bila baš iznenađena kvalitetom nekih vina. Recimo marselan od Zeremskog: toliko ekstrakata, boje, voćnosti... Isto je i sa Bjelicinom kupažom marselana i merloa. Marselan očigledno daje vrhunske rezultate na Fruškoj gori. Opet, mora da se uzme u obzir i da smo imali par baš dobrih godina. 2008, 2009, 2011. i 2012. berba bile su odlične godine koje odstupaju od uobičajenih. Najveći problem je što je na Fruškoj gori u septembru često loše vreme. Ove godine imali smo kišu pa ni sovinjon nismo obrali, jer ga je uništio botritis. Hoću da ponovim, dakle, da je moguće proizvesti jako dobra crvena vina, ali ona traže više truda nego bela. Inače, bez obzira na kasnije sazrevanje, po meni je kaberne čak bolji za Frušku goru od merloa, jer zbog kasnije epohe sazrevanja on često uspe da preskoči taj septembar i posle toga u oktobru sazri kako bi trebalo.

Šta misliš o sorti probus?

Tu sortu bi trebalo saditi, apsolutno ima potencijal. Još uvek ga nema na dovoljno hektara, ali ja mu dajem prednost u odnosu na internacionalne sorte na Fruškoj gori. Mislim da se pogrešno odnosimo prema našim vinima i sortama, moramo ih više ceniti.

Na koje svoje vino si posebno ponosna?

Na italijanski rizling, odnosno grašac beli koji radim u Vinumu. To je bila kod nas pomalo potisnuta sorta i ja sam sa ljudima sa kojim tamo radim uspela da dokažem da on ima drugačije mesto. Ponosna sam i na Momentum, jer sam njim pokazala da može da se napravi jako dobro fruškogorsko crveno vino. Volim i Pink Punk roze iz vinarije Chichateau...

Šta je za tebe najveći izazov u budućnosti?

Definitvno crvena vina sa Fruške gore zbog svega o čemu smo pričali. Volela bih da dobijem malo više materijala i da se tim vinima više pozabavim, jer Fruška gora je definitivno moj region.

Mimo lokalnih sorti, koje internacionalne su ti omiljene?

Veliki sam fan sovinjona. Zato se toliko i trudim oko njega u proizvodnji, to mi je najdraže belo vino, a u Srbiji ih ima dosta dobrih. Pored njega, volim pino noar i žao mi je što ga kod nas ima premalo.

Šta je ključno u proizvodnji dobih vina?

Da imaš svoj sopstveni vinograd!