KAKO SAM ZAVOLEO DOBRO VINO

Pobeći od uopštavanja i izmaći primamljivoj zamci da počnete superlativima kada govorite ili pišete o Zvonku Bogdanu teško je. Osloboditi se i „spustiti na zemlju“ dok razgovarate sa njim, naprotiv, veoma je lako. Kao i kod svih drugih ljudi sigurnih u sebe, kod Zvonka nema sujete i potrebe za formalnostima. Neposredan, direktan, iskren i siguran u ono što govori, na moje upitne poglede, nekoliko puta tokom razgovora je rekao: „Da, da, napiši baš tako!“. Očigledno je da sve u životu radi na isti način, i kada je u pitanju muzika i pesme kojih je autor, i kada govorimo o njegovoj strasti prema konjima i kasačkom sportu, a i sada, kada su u pitanju vina. Odmereno, precizno, elegantno i beskompromisno kvalitetno. Iako antialkoholičar, postao je sa partnerima deo vinarije koja je brzinom svetlosti zauzela zavidne pozicije na srpskom i regionalnom tržištu. Na etiketama stoji njegovo ime, ime čoveka koji do nedavno uopšte nije konzumirao alkohol. Da li se to promenilo, zašto i na koji način, te kakva je njegova uloga u vinariji, u kratkom ali sadržajnom razgovoru za Vino & Fino govori Zvonko Bogdan.

Sami ste ranije isticali da niste upućeni u vina, da ih ne pijete često, a sada ste jedan od suvlasnika vinarije. Kako je došlo do promene u tom odnosu, kako ste i koliko zavoleli vino?

- Na početku ove priče o vinariji, ja zaista nisam znao puno o tome, vino me nije interesovalo, ali kada je sve to dobilo formu i oblik, kakav nisam ni slutio na početku, onda je i priča o vinu za mene dobila novi smisao.

Koji su vaši prvi kontakti sa vinom i otkud takav stav na početku?

- Ja nisam konzumirao alkohol, jer sve što sam znao o vinu saznao sam u mladosti od oca i dede koji su se naširoko i nadugačko bavili tim sportom, odnosno, bili su pijanci. Na sreću, sa mamine strane, moj dida od koga sam puno naučio u životu nije bio čovek od alkohola i on mi je bio uzor.

Sad konzumirate vino?

- Postoji razlika između uživanja u nečemu dobrom i kvalitetnom kao što je vrhunsko vino i nalivanja alkoholom da biste se napili. U tom smislu, u dobrom društvu pogotovo, čaša dobrog vina itekako mi prija, a ovo koje pravi naša vinarija, bar kako kažu stručnjaci i nagrade koje nam stužu sa svih strana sveta, zaista je dobro. Sad uz sve to, dakle uz čašu dobrog vina, navikao sam se i da budem takozvani brend vinarije, baš kao što sam ranije morao da se naviknem da budem „bard“ vojvođanske muzike - kako me često nazivaju novinari.

Kako se dogodilo da promenite mišljenje?

- Kada sam prepoznao kvalitet i ono što cela priča o vinariji zastupa i prihvatio da budem deo toga, prilagodio sam se situaciji. Kada smo napravili vinariju i dobra vina, prihvatio sam ono što to nosi sa sobom i tako postao i degustator. Nadam se samo da neću morati da postanem i maneken. (smeh)

Kolika je vaša uloga u uspehu koji vina Zvonko Bogdan postižu?

- Naša vina okićena su medaljama od San Franciska do Tokija, a čini mi se da mi se pripusuju veće zasluge nego što ih stvarno imam, pošto vinska publika vinariju prepoznaje kroz moje ime. U kreiranju vina, njegovog kvaliteta i stila ne učestvujem, to rade moji partneri i ljudi okupljeni oko vinarije. Oni su stvarni apostoli kvaliteta, u njih zaista verujem, kao i u ono što rade, a napokon, i rezultati su tu.

Šta sutra?

- Dalje i bolje, šta drugo?