JEDVA ČEKAM SLEDEĆE TAKMIČENJE!

Ivan Nikolić osvojio je prvo mesto na nedavno održanom 1. takmičenju somelijera Srbije u penušavim vinima, a istog dana, pre samog takmičenja, stigla mu je i ASI diploma, za koju je uspeo da položi veoma težak test nekoliko meseci ranije i time postane treći u Srbiji koji je poseduje. Ivanu nije prvi put da se takmiči, a ambicija mu je da na sledećem Nacionalnom prvenstvu somelijera uđe u finale, bori se za prvo mesto i pravo da brani boje Srbije i na internacionalnim takmičenjima. Sa njim razgovaramo o poslu somelijera u Srbiji, takmičenjima i domaćim vinima...

Koliko si se pripremao za takmičenje i da li si došao sa namerom da pobediš?

Žena mi je rekla da ne smem da budem šarlatan i obrukam diplomu koju imam pa sam morao dobro da se spremim (smeh). Odmor koji sam imao na poslu iskoristio sam za pripreme, to je trajalo nekih nedelju dana, ali inače sam bio spreman jer sam se nedavno pripremao za polaganje za ASI diplomu.

Ti si treći somelijer u Srbiji sa takvom diplomom. Šta ti je bilo teže, izlazak na polaganje ili na takmičenje?

Definitivno polaganje za diplomu. Test na takmičenju meni je bio relativno lak. Kažem, od polaganja za diplomu dosta sam naučio, plus sam se dodatno pripremao.

Svakog dana si u kontaktu sa gostima i praktično radiš isto ono što si na takmičenju radio pred komisijom i publikom. Da li si ipak imao tremu?

Jesam. Više nemam tremu kao na ranijim takmičenjima, ali ipak me drma. Međutim i na polaganjima i takmičenjima dobro je kad ima malo treme, ona tera da se fokusiraš i ispratiš sve korake do kraja, jer tamo se svaki potez ocenjuje i boduje. Volim taj adrenalin i jedva čekam sledeće takmičenje!

Da li si zadovoljan organizacijom takmičenja?

Potpuno. Sve je fenomenalno organizovano, a pošto znam kakva je muka napraviti nešto takvo, želim da pohvalim i da se zahvalim ljudima iz SERSE koji su se angažovali. Posebno mi je drago što su se mladi i novi takmičari pokazali u dobrom svetlu.

Šta ti je na takmičenju bilo najteže?

Prva disciplina u finalu, odnosno ispravljanje grešaka u vinskoj karti. Iako sam to zapravo najlakše uradio, tu sam imao najveću tremu. Posle toga je sve išlo lako...

Radiš u restoranu u kom ima čak dvoje somelijera. Kako vidiš svoju profesiju u Srbiji danas i sebe u njoj?

Želim da ostanem potpuno u svetu vina i da u okviru njega napredujem u svim sferama. Radno mesto mi omogućava da se ostvarim, ali mislim da u Srbiji ima još mnogo prostora da stvari napreduju. Kada bi vlasnici naših restorana shvatili koliko vredi čovek koji poznaje vino, bavi se njime, kreira vinsku kartu, prodaje boce, prati trendove i dešavanja na vinskoj sceni, bilo bi mnogo više restorana sa somelijerima. To je ogroman benefit za svakog ugostitelja. Kad imate dobrog somelijera imate zadovoljne goste, samim tim i veći promet, a nema opterećenja „mrtvog“ lagera vina u koji ste uložili novac a koji ne znate kako da prodate. Investicija u somelijera se, kao i u svaki drugi kvalitetan kadar, brzo vraća.

Mimo diploma i osvojenih priznanja, šta smatraš svojim najvećim uspehom na poslu do sada?

To što sam uspeo da se izborim za poziciju onoga koji odlučuje. Najveći uspeh somelijera je da sebi stvori okruženje u kom će moći da utiče na kreiranje vinske liste u koju veruje, a ne da mu ona bude nametnuta od strane vlasnika ili distributera. Tada imate slobodu da na pravi način komunicirate sa gostima jer stojite iz onoga što nudite.

Koji su ključni principi kojima se vodiš kada kreiraš vinsku kartu?

Vinska karta mora da bude dinamična i da u svakom trenutku prati trendove i ponudi nešto novo.Ja osluškujem svoje goste i njihove želje i time se rukovodim. Naša vinska lista do sada je bila bazirana na principu autohtonih sorti za određene regije, ali sada smo to promenili. Voleo bih da u Srbiji imamo neka vina ponuđena iz više različitih berbi, kao i vina u različitim formatima, ali na tržištu toga na žalost još uvek nema dovoljno.

Šta misliš da bi trebalo da budu aduti domaće vinske industrije na međunarodnoj sceni?

Za početak, moramo mnogo više da radimo na konceptu teroara i da definišemo kakvo vino i od koje sorte dolazi, iz kog regiona i koje specifičnosti ima u odnosu na druge.Srbija je tek nedavno ponovo pokrenula svoju vinsku priču, ali brzo napredujemo. Imam dosta gostiju stranaca koji su oduševljeni kvalitetom domaćih vina, pogotovo u odnosu na cene. Zato bih savetovao naše vinare da najpre čuvaju kvalitet. Ponekad je bolje preskočiti neku berbu kako bi se integritet nekog vina održao. Znam da treba vremena da se kontinuitet postigne, ali sam siguran da će za desetak godina Srbija sa svojim vinima biti ozbiljan igrač na svetskoj sceni.

Šta je ključno da dobar somelijer poseduje da bi bio uspešan u svom poslu?

Znanje, veštinu i šarm!