ZA TO SMO SE BORILI!

Ostavili smo iza sebe 2016, na momente uzbudljivu, a na momente ne previše inspirativnu vinsku godinu. Najpre, obeležila ju je veoma zanimljiva berba, koja je u nekim vinogorjima bila istorijski dobra, a u nekima na ivici katastrofe. Što se samog tržišta tiče, ono je nastavilo da se razvija baš kako bi trebalo, modifikujući se pod pritiskom konkurencije i terajući vinare da budu aktivniji i brži u odlukama. To sve pozitivno utiče i na potrošače, stavljajući vino u fokus i privlačeći nove konzumente. Najnovijim statistikama, ali i prostom laičkom matematikom, lako je izračunati da Srbija danas godišnje troši više od 12 litara vina po stanovniku, što znači da i dalje popijemo više nego što proizvedemo. Raduje činjenica da se vinopije u Srbiji sve više okreću domaćim vinima, što znači dve stvari: kvalitet vina definitivno je porastao, ali su i potrošači postali edukovaniji. Čini se da taj trend snažno nastavlja da napreduje. Više i nije vest da je novih površina pod vinogradima sve više, tako da je Srbija već sada egal sa Makedonijom i Hrvatskom – približno po 25.000 hektara. Kada se uzmu u obzir razmere višedecenijske devastacije i stanje u kom su nam vinogradi bili pre desetak godina, to je zapravo neverovatan uspeh. Više od 400 registrovanih vinarija sa kojima završavamo 2016. godinu tu su da posvedoče o tome gde odlazi svo to grožđe.

Vinske manifestacije uzele su zamah, pojavilo se nekoliko novih, a neke stare ispunjene su novim sadržajima i upakovane u nove forme, poput Festivala srpskih vina u Lazarevcu, koji je ove godine, po prvi put, zaista zaličio na vinsku manifestaciju vrednu posete. Što se tiče novih festivala, i pored tolerancije za neiskustvo, čini se da smo dobili klonove do sada već viđenih koncepata. Ipak, te manifestacije generisale su respektabilan broj posetilaca i izlagača, što znači da ih nije previše i da ima prostora za njihov razvoj. U svakom slučaju, valja ih na svaki način podržati, a vinari će sami odlučiti da li takvi formati ispunjavaju njihove potrebe.

Prvi međunarodni Dan prokupca, obeležen 14. oktobra, pokazao je pravu snagu srpske vinske scene, jer je bez ikakvih sredstava, samo entuzijazmom svih koji su uzeli učešće, ideja uspela da generiše energiju vinskih delatnika i ugostitelja iz doslovno čitave Srbije i kroz socijalne mreže i medije pošalje snažnu poruku o nama i našim vinima.

Počinju jasnije da se profilišu i vinski mediji, gde i sami spadamo. Vino & Fino izašlo je na mrežu svojim novim portalom, sa kojim smo uspeli da zabeležimo rast koji smo i očekivali. Podvukli smo crtu, a našem timu priključilo se još par profesionalaca iz sveta elektronskih medija, pa za sledeću godinu pripremamo i nove strategije, povećanje funkcionalnosti i blagi redizajn sajta. Ne plašimo se pada tiraža štampanih medija, jer se naš magazin ne distribuira na kioscima i ima vernu čitalačku publiku, evo, već ravno pet godina.

Vinski blogovi sve su aktivniji, smeliji i sve stručniji, kao i nekoliko sajtova koji su od početka zauzeli jasan stav i pravac. Međutim, većih pomaka, pogotovo u smislu očekivane pojave novih medija, ili bar blogova, nije bilo. Godinu je obeležila i, po nama pogrešna, bezobzirna jurnjava za što većim brojem klikova i pregleda, sredstvima koja ne bi trebalo da pripadaju svetu vina. Mislim tu na tabloidizaciju vinskih tema i hvatanje jeftinih poena eksploatacijom tuđih konflikata i neraščišćenih računa, iznošenje prljavog veša pod nos čitalaca, forsiranje bombastičnih naslova istrgnutih iz konteksta i insistiranje na provokativnim stavovima kod sagovornika. Ko je naseo, naseo je. Na kraju, svako bira svoj put, pa i mediji, a možda je i normalno da i tu postoje nekakvi informeroidi.

Ono što čekamo u 2017. je smislen zajednički nastup, pod pokroviteljstvom državnih institucija, na najznačajnijim vinskim sajmovima u svetu. Takve stvari naprosto ne mogu da zavise od entuzijazma pojedinaca. Medalje i trofeji iz svih delova sveta nastavili su da se lepe za boce srpskih vina, što više i nije nikakva vest. Postaje nam u tom smislu pomalo i dosadno, ali za to smo se i borili!