Pljuvanje vina

Neee, ne, ne, ne... Nije ovde reč o onome što neki smatraju omiljenom aktivnošću nas retkih koji se usuđujemo da se javno izjašnjavamo o vinima koja pijemo i što, kada stvari tako stoje, kažemo glasno nešto i o onome što nam se nije dopalo.

Ne, ovde je reč o primarnom značenju glagola pljunuti, koje Rečnik Matice srpske definiše kao izbacivati pljuvačku (... ili nešto drugo) iz usta.

Iako je u razvijenom vinskom svetu ova radnja sasvim uobičajena i, na neki način, označava (posebno u prilikama gde se degustira veći broj vina) visok nivo vinskog vaspitanja, na vinskim sajmovima u Srbiji je broj onih koji to rade zanemarljiv. Uzrok ove pojave često, nažalost, leži tamo gde nikako ne bi smeo da ima svoj ležaj – u neznanju, nepažnji, neosvešćenosti − i ko zna čemu još – predstavnika samih vinarija, tj. "domaćina" na štandovima, kao i istim odlikama organizatora vinskih sajmova i festivala. I dok bi prvi sasvim slobodno mogli da na svoju inicijativu nabave i donesu nekoliko spitera, ovi drugi bi mogli da time uslove poziv na sajam ili da na neki drugi način motivišu vinare da ih nabave. Na kraju krajeva, svuda u svetu (onom vinski razvijenom, gorepomenutom), organizatori su ti koji se pobrinu da spitera ima dovoljno .

Spitera.

Dakle, ne kibli. Ne bokala. Ne tegli od Eurokrema. Ne ni dečjih kofica za plažu. Ni kugli za zlatne ribice.

Spitera. Spitona. Pljuca, ako baš mora... Znate na šta mislim.

Spiter je fina, plastična posuda (u Mađarskoj često koriste divne keramičke – prim. ur.), obično relativno jeftina, koja omogućava da vrlo lako, brzo i bez opasnosti po garderobu, ispljunete uzorak vina koje ste probali. Takođe, spiter je konstruisan tako da otežava prolivanje i onemogućava ne baš prijatan vizuelni kontakt degustatora sa njegovim sadržajem.

Zato apelujem na sve koji imaju uticaja na to, da nama koji ih želimo, omogućite spitere. Do tada, ja ću nositi svoj sopstveni.

Već dugo želim da napišem ove stvari, ali sam tek pre nekoliko dana shvatio da je to zaista neophodno, ostavši zabezeknut komentarom jednog ljubitelja vina, koji mi je − videvši me na Festivalu šumadijskih vina u Topoli sa spiterom u ruci − rekao, otprilike, da ja, zapravo − time što nosim i koristim spiter – provociram i vređam prisutne vinare i njihova vina. I, nastavlja on, kako samo "vina ove dve vinarije kojima je tek prva berba mogu da se pljuju, ali ostala nikako“. I sve to uz trešenje pepela s cigarete u moj spiter!!!

Zanemeh.

Pitam se, da li je samo u pitanju neznanje, ogromno neupitno neznanje, ili ima tu i neke bahatosti, i, prosto, nedostatka ne vinskog nego kućnog vaspitanja. Procenite sami.

Spiter je – drage dame i gospodo, braćo i sestre, vinske dame i vitezovi - neizostavan deo degustatorske opreme (pored očiju, nosa i jezika, npr.) kad god želimo da pažljivo degustiramo vina, posebno kada tih vina ima više. Zamislite na šta bi ličila "degustacija" posle pet, šest... deset, petnaest... (moj maksimum zasad je otprilike šezdeset) isprobanih uzoraka koje ste uneli u svoj organizam. Em što ne biste bili u stanju da ispravno procenite vina koja probate, em što biste ubrzo mogli da se pozdravite sa sopstvenom jetrom. Vinski festivali i slična dešavanja služe da se vina probaju, procene i da se stekne uvid u ono što vinarije nude, a nisu mesta pogodna za opijanje po bagatelnim cenama. Čak i kada je o uživanju u vinima reč, pljuvanje vina ga nikako ne ograničava. Organoleptička analiza vina se završava pre njegovog gutanja, tako da njime svakako ništa nećemo dobiti, osim alkoholisanosti. Pljuvanjem se ne odričemo uživanja u aromama i bukeu. Uostalom, pokušajte sami.

I na kraju, u slučaju da vas nisam ubedio da počnete da koristite spiter, prepričaću vam još jedan događaj koji se desio istog dana.

Vraćam se, naime, autom, kući – posle festivala, na kojem sam probao 20-30 vina – i zaustavlja me policajac. Standardna procedura... Dajte mi dokumenta. Dam. Jeste li nešto pili? Pa... čašu vina pre 2-3 sata (lažem, znam).

Duvajte u ovom pravcu... Duvam, i psujem u sebi... (sekundi kao večnost...) Biiiip... Hvala, do viđenja! (vraća mi dokumenta).

Spiter, braćo moja, spiter, a ne toge i kvazititule.