LEPO LI JE...

Lepo je i lako pisati retrospektivu za 2015. godinu. Sve je lakše voleti vina iz Srbije, pričati o njima, hvaliti se njima...

Lepo je slušati o trofejima, internacionalnim nagradama, o Radovanovićevom kaberneu koji je osvojio veliki trofej u Italiji u oštroj internacionalnoj konkurenciji, o neprekinutom nizu zlatnih medalja vinarije Aleksić, o trofejima iz Praga za vinariju Zvonko Bogdan, o nagradi za najbolji penušavac na međunarodnom ocenjivanju u Sloveniji koju je kući doneo penušavi Trijumf vinarije Aleksandrović, o tome da je Jankov Vrtlog najbolje belo vino Balkana, da je Kremen Kamen najbolje crveno na Balkanu i osvajač Velikog trofeja u Sofiji, da je tamo Despotikin Dokaz uzeo zlato i nagradu za najbolju etiketu...

Lepo je znati da su prva vina iz Srbije izvezena za Hrvatsku i da se tamo dobro prodaju. Kao što je lepo znati i da se boce odavde sve više izvoze za Ameriku, Kinu, Rusiju, Nemačku...

Lepo je slušati o konačno funkcionalnim udruženjima vinara koja sama definišu vina iz svojih regija, udružuju se i planiraju nastupe na internacionalnim sajmovima. Lepo je videti da domaći zakon o vinu konačno funkcioniše, da konačno funkcioniše i zaštita geografskog porekla. Lepo je znati da smo dobili Vinogradarski atlas, a odmah zatim i ažurni Vinarski atlas. Lepo je u njima pročitati da ove godine imamo skoro četiri stotine registrovanih vinarija u Srbiji i da imamo registrovanih 25 000 hekatara pod vinovom lozom.

Lepo je čitati vinske blogove, sajtove i portale, lepo je družiti se sa Tomom, Dušanom, Mirom, Pericom, Nenadom, Pavlom, Đoletom...
Lepo je gledati pun Hajat dok je Salon vina, sresti Kozlovića, Spasića, Marinu, Kovačevića, Simčiča... Lepo je piti vertikalu Chateau Palmer-a usred Beograda, lepo je mirisati Temetovu penušavu tamjaniku, uparivati moravu sa smuđem, dekantirati Boje Lila...

Lepo je prepuštati se šefovima i somelijerima u restoranima The Squre, Dijagonala, OMB, Zak, Homa, Ambar, Ebisu, Steak & Wine, Lorenzo & Kakalamba, kod Hrvoja i Srbe... kao što je lepo otići u niški Mrak, u Zaječar kod Dva brata, u subotički Abraham, zrenjaninski Kućerak, u Draževac kod Marjana…

Lepo je opet slušati o dobroj berbi, o novim vinogradima i starim sortama. Lepo je radovati se grašcu, začinku, tamjanici, smederevki, bagrini, sremskom zelencu, probusu, kadarki, prokupcu, jagodi... Ništa manje nego i autentičnom izrazu šarodonea, kabernea i pinoa.

Lepo je otvarati penušavce iz Srbije i uživati u činjenici da su tako dobri. Lepo je imati izbor od par desetina prokupaca na polici jedne vinoteke. Lepo je čitati o Srbiji iz pera autora sa titulom Master of Wine u novom izdanju Oxford Companion to Wine, na sajtu Džensis Robinson, na blogu Džejmija Guda... Lepo je znati da nema internacionalnog takmičenja u regiji u čijem žiriju ne sedi neko naš.

Lepo je znati da magazin koji držite u rukama ulazi u petu godinu postojanja i da već planira narednih pedeset. Lepo je praviti Vino & Fino, lepo je baviti se vinom u Srbiji danas. Lepo je pisati za vas.

U vaše zdravlje! Živeli!