A SAD MALO JA!

Momo Kapor je pisao da, kad bi ste zaustavili Beograđane i pitali da li žele da budu gradonačelnik Beograda, ne samo da bi momentalno prihvatili, nego bi bili i uvređeni zašto ih nisu pitali ranije... Nešto slično je sa vinskim sajmovima. Pošto mene niko nije pitao ništa do sada, evo da ja unapred kažem...

KAD I GDE

Kad je idealno vreme da se napravi sajam? Proleće. U proleće vinari izbacuju nove berbe, nove etikete, u tom periodu nove vinarije izlaze na tržište i tad ima najviše šta da se pokaže. Mesto? Beograd obavezno. Neki hotel koji ima pregršt parking mesta. Za učesnike besplatnog, ostali plaćanje.

Sajam bi trajao jedan dan. Zašto? Mnogi ne žele da plaćaju smeštaj, neki nemaju više osoba u vinariji, pa nemaju kome da ostave posao, mada ima i onih vinara koji žele subotom da gledaju Pinkove zvezde ili prvu špansku ligu, i da za vreme reklama na miru postavljaju slike od pre 6 meseci na FB uz komentare #LUDILO #LudSam #EkipaŠaleZabave #JaKralj #OpetPijan.

Konkretno, sajam bi trajao od 13h do 15h i od 16h do 20h. Od 13 do 15 samo profesionalci: ugostitelji, somelijeri, konobari, press. Pozivnice? Ma lične karte. Nema pozivnica. Dam pozivnicu vlasniku, on menadžeru, ovaj konobaru, ovaj hostesi, ona drugarici, ona komšinici, i na kraju dodje Lepi Siki, bivši igrač FK Borca iz Velikih Radinaca. Usmena i pismena pozivnica, ali ulaz samo sa LK. Žalim slučaj. Zaboravio si? Kako ja nisam zaboravio ceo sajam! Plaćaš sad „bitnu“ ulaznicu (o ovome par redova kasnije). Za profi deo, uz ličnu kartu, ulaz besplatan. Svi organizatori se plaše da jedan deo vinske manifestacije bude samo za profesionalce. Ljudi, vinari nisu političke partije da im treba masa. Za profesionalni deo, bolje 20 ugostitelja, nego 200 Sikija. Realno.

KAKO UĆI?

Od 16 do 20h ulaz se plaća. Ulaznica minimum 2.000 dinara. Iznad kase bi krupnim slovima stajalo:

50 vinarija x 3 vina= 150 uzoraka. Ako prosečna boca vina košta 700 dinara, degustaciona količina od 0.5 dl košta 46,66 dinara. 150 x 46,66 = 7.000 DINARA! A daješ 2.000!

„BITNA“ ulaznica – 10.000 dinara. Svako ko kaže na ulazu: „Da li vi znate ko sam ja“, „Ja sam uticajan...“, „Ja znam organizatora“, „Ja sam još pre 20 godina bio...“ – plaća! Brate, ako si bitan, plati. Ja ne znam nikog ko je bitan i bez para. Bitno ti je da uđeš? Plati ko čovek i gotovo. Mala napomena: ako neko krene da pametuje, pa prihvati da plati, on ne može da plati običnu ulaznicu, a ne, ne...Nema nazad. Bio si mangup? Pa ajde mangupe...

Čaša? Obavezna. Skener sa aerodroma bih dovukao i ko god proba da prošvercuje mora da plati „bitnu“ ulaznicu.
Od 15 do 16h je ručak. Za vinare. Dobro, i komercijaliste. Pa imamo i mi dušu, a imamo i gušu.

A NA SAJMU...

U jednoj prostoriji svi vinari. Sto, kibla, flajeri, roll up..... Ništa više. Ovo je dovoljno da se mali vinar ne oseća bedno ako stoji pored „industrije“, a opet će se uz pomoć dobro dizajniranog roll up-a svaka ozbiljna vinarija izdvojiti. Dovoljno prostora između vinarija da čovek može na miru da proba i da pogleda sve. Raspored? Mali vinar, veliki vinar i tako redom, pa će svako biti primećen i svako srećan.

Sajmom bi patrolirali kontrolori, komunalni kontrolori i pomoćni kontrolori... Kad čuju ključne reči, izbacuju napolje. I to ne ono „molim vas izađite“. Ne. Da ga iznesu kroz celu masu. Da se vidi. Pijan? Napolje. Prosula vino u dekanter? Napolje. A ti si sa momkom? Blago tebi. Ajde i ti. Električna cigara? Momentalno napolje. Ili si pušač ili nisi. Mani me gluposti. „Ja ne pijem“. Napolje. Što si došao onda? Selfi štap? Štap može da ostane. Donosilac istog napolje. Trenerka? Napolje. Uveli bi pravila oblačenja kao na golfu. Čačkalica u ustima (donešena iz gastro dela)? Čačkalica u oko, pa napolje.

Ljudi sa akt tašnama? Uh... To su oni koji prodaju nešto, što zapravo nema veze sa sajmom, osim u njihovim glavama. USB u obliku flaše, sveća u obliku vinara, polica za vino „kakvu nikad niste videli...Druže, nadji telefon, mejl, sajt, zakaži sastanak k'o čovek, a ne na sajmu da mi upadaš u štand/reč.

Gastro? Naravno. Druga prostorija. Sir, pršuta, ulje, peciva, šunka, kulen... Ma svega! Opet kasa. Upet ulaznica. „Jedan uzorak, jedna čačkalica. Čačkalica 50 dinara“. Čačkalice bi bile tupe sa obe strane, čisto da malo otežamo. Nikad nisam shvatao poentu gastro dela na sajmovima, dok se ne napijem. A onda ne znam šta jedem, ali znam da negodujem zbog malih zalogaja. Kad bi mi neko dao rudu salame, ihaj!

U 10 minuta do 20h preko razglasa: „Poštovani, još 10 minuta!“ U 20:01 ulaze vatrogasci. Šmrk. Udri. Pa ljudi moji, jel’ smo došli da degustiramo ili šta? Sreli ste druga iz vojske? Ima preko puta bife „Kod lakovane cipele“, koji drži Sikijev rođak, pa ’ajte. Hoćete da smuvate Cucu? Pa ako do 20h niste... Kad smo već kod Cuce, još je aktivan rekord vinara iz Istre: 6 minuta i 43 sekunde.

Ipak...

Kad pogledam pravila, vidim da niko od mojih prijatelja ne bi ispunjavao uslove,familija isto ništa. Komšiluk jok. Osim tebe. Da, tebe, što sad čitaš! (heh) Ali bi svakako došlo mnogo ljudi i svi bi uživali u vinima. Dobrim vinima. I niko vam ne bih smetao, niti vas ometao... Sem možda organizatora.