Salon vina: događaj koji je Novi Sad odavno zaslužio

Pre više od osamdeset godina jedan naš izuzetno mlad intelektualac (otac Jovan Rapajić) je pisao o Beogradu i Novom Sadu. U knjizi „Za istinom“, stoji nešto što je i danas na snazi. Po njemu, Beograd ima velegradsku periferiju i ruralni centar. Beograd naopako postaje velegrad. Novi Sad je bio i ostao u drugačijoj poziciji: iz velegradskogcentrakoncentričnoraste ruralnost. Dokazi za ove teze žive i danas, recimo kroz primer Čubure, koja je bile stecište ozbiljnih ljudskih gromada u periodu dok se u tom kraju govorilo: „Idemo u grad!“, a mislilo na obližnju Slaviju. Čim je postala centar grada, automatski joj je sledovalo jako gravitaciono polje za silne preduzetnike i „bizMismene“ koji su je devastirali, podigavši na nervnoj bazi zgrade neprimerene po svim aspektima.Luča periferijskog elitizma se od tada seli u novobeogradske blokove. Danas i oni postaju centar, pa se plamen onog najboljeg što Beograd ima seli dalje... U Novom Sadu je sve kako je i bilo. Zna se ko je gde, između ostalog i zbog manjeg priliva svega i svačega.

Zašto je ovo važno? Za srpski vinski establišment je dugo bilo neshvatljivo nepostojanje vinskog događaja visokog intenziteta u Novom Sadu. Beograd je poprilično „nahranjen“ snažnim manifestacijama koje čak animiraju sve više učesnika i gostiju spolja. Novom Sadu je to falilo, do skoro... Prošle godine je održan prvi Novosadski Salon vina, u organizaciji Wine Identity i časopisa Vino & Fino, a uz zdušnu saradnju još nekoliko istaknutih vinskih poslenika. Natašin populistički Interfest nije dobio konkurenciju, već podršku i blagotvornu nadgradnju. „Laloški Abu Dabi“, tako u šali nazvan zbog ustrojenih beduinskih šatora na glavnom gradskom trgu više nije jedini masovni vinski događaj u Novom Sadu. Svima je na neki način laknulo.

Uostalom, veliki broj gradova i opština širom Srbije trese vinska groznica, ali nije tajna da se još uvek Beograd i Novi Sad većinski pitaju „šta se pije“. Novosadski Salon stoga daje pečat validnosti iskazu da je zaista u pitanju, pored ostalog, i grad vina. Sa formalne tačke gledišta, samo postojanje salona je potrebno ali ne i dovoljno. Da bi sve bilo tako lepo i skladno, neophodno je da postoji i suština. Tu suštinu čini sadržaj Salona. Kvalitet sadržaja, po samim najavama, takođe se može smatrati nespornim, pošto je najavljen veliki broj renomiranih izlagača, brojnija publika i raskošan prateći program. Za one baš najbaksuznije kojima ni ovo nije dovoljno, odgovorno tvrdim da će tu biti još nečeg vrlo interesantnog.

Ako uzmemo da su radionice ipak limitirane (brojem istih, kao i brojem raspoloživih stolica), ostaje fakt da će za većinu posetilaca ključni biti izlagački stolovi i ono što će se na njima naći. Neke vinarije se vrlo ozbiljno i temeljno pripremaju za „sudar oči u oči“, sa izvorno odmerenom i zahtevno umerenom novosadskom publikom. Postoje vinarije, poput recimo Vinarije Rnjak koja reprezentuje starmalu Guduricu u punoj raskoši, kroz formu renesansnog sjaja, u kojima se mesec dana ranije pažljivo bira asortiman koji će pred publiku. Sam fokus se, po rečima vlasnika, ovoga puta spušta na nova bela vina iz 2018-te, koja će poput „Beauty Queens“ pratiti novu zvezdu, „Mariju Šerifović“ vinarije – Rnjak Pinot Noir (2015), za koji je najavljena premijera upravo na Novosadskom Salonu Vina. Pripremajući ovih nekoliko upečatljivih noviteta, Vinarija Rnjak i Novosadski Salon Vina ukazuju uzajamnu čast. Velika stvar za Salon je što širi dijapazon premijera, a za svaku posebnu vinariju je taj događaj velika prilika da se premijere realizuju u odgovarajućem ambijentu, izazivajući na taj način dužnu pažnju.

Svi znamo da se po vinskim događajima kotrlja gotovo stabilan fundus ljudi koji predstavljaju nezaobilazan dekor. To su oni koje stalno viđate, a nemate pojma čime se bave. Bilo bi dobro da bar oni znaju čime se bave. U svakom slučaju, tu su, muvaju se, njuše čaše i trtljaju o velikim projektima, bez ijednog malog iza sebe. Čovek se i na benigni tumor navikne, a kamoli na ovakve, takođe benigne pojave. Ma koliko ih neki ozbiljni vinski analitičari potcenjivali, mora se priznati da i to „taninsko projektantsko pleme“ ima neku specifičnu težinu. Od njih ozbiljnije fajde nema, ali može biti štete, ako sa Salona izađu nezadovoljni. Organizatori Novosadskog Salona Vina će upravo kroz rukovet internih premijera zadobiti poštovanje i onih koji sebe mogu da pronađu unutar pomenutog plemena. Važno je da se o Salonu priča. A pričaće se dobro, nema sumnje.

Mnoge velike vinarije su u poslednje dve godine počele sa podozrenjem da posmatraju vinske manifestacije. Prosto, bežao im je smisao i svrha... „Samo istočimo vino“, „Nema tu naše publike“, „Ko zna za nas, već zna“ i slični izgovori za nepojavljivanje se vrlo često mogu čuti u internim razgovorima. Međutim, veliki broj „malih“ vinarija se vrlo brzo pozicionirao na tržištu, upravo kroz događaje kao što je Novosadski Salon Vina. Morate nekako objaviti vest o sebi, za početak bar da postojite. Da nešto radite i da to dobro radite. Mnogi „mali“ sustižu „velike“, pa se i „veliki“ bude, najavljujući žešću festivalsku aktivnost. Od svega toga najviše profitira publika, odnosno tržište. Vinarije poput Vinarije Rnjak upravo traže svoje mesto pod tržišnim suncem, praveći posebne strategije nastupa. Za ovako važan događaj je najvažnije doći sa spremljenim odgovorima na pitanja: „Zašto baš vaš šardone?“ ili „Zašto baš vaš sovinjon?“ Izdvajate se samo ako ste u jako dobri u dobrom okruženju. Ako ste jedini dobri u lošem okruženju, onda ste statistički incident.

Vinarije vole vrhunske manifestacije poput Novosadskog Salona Vina između ostalog i zbog odlične razmene iskustava unutar esnafa. Ako takmičenja i medalje uzmemo sa rezervom, jedino mesto gde se možete komparirati sa kolegama svakako da je jak salon ili festival. A zadatak koji ima svaki događaj ovog nivoa i renomea je da „male“ učini većim, a „velike“ još većim. Novosadski Salon Vina je munjevitom brzinom već posle prvog pokušaja, upravo postao to. Postao je ono što je hronično falilo Velikom Novom Sadu!