STARI SLANKAMEN I SURDUK: DUNAV I ČARDE

Kada na isključenju kod Inđije siđete sa autoputa Novi Sad – Beograd, i prođete prvo kroz Nove Karlovce, a potom kroz Novi Slankamen, put ispred vas počeće da ulazi u duboki usek omeđen visokim i oštrim zidovima lesnog profila. Kada iz tog tesnaca izađete, zapitaćete se da li ste uopšte u Vojvodini ili vas je neko upravo teleportovao negde na Mediteran. Dugačka serpentina spušta se ka velikoj vodenoj površini Dunava, uvek plavoj po sunčanom danu, a oko nje dvorišta sa puno voća i po pravilu, bar po jednim stablom smokve. Sasvim dole je obala Dunava načičkana čardama, sa dve marine i kompleksom banjskog lečilišta koji dominira mestom.



Stari Slankamen

Stari Slankamen ima jedva petstotinak stanovnika, ali će meštani okolnih sela kada u njega odlaze reći: „Idem u varoš!“ To je zato što je Slankamen istorijski zaista bio ključno mesto u ovom kraju, utvrđenje, luka i trgovački centar. Na brdu iznad Slankamena nalaze se impresivni ostaci tvrđave koju su izgradili Kelti iz plemena Skordiska, a zatim je dogradili Rimljani koji su mestu dali ime Acumincum, pa vekovima kasnije preuzeli Turci kao strateško mesto na Dunavu, koji su tu sagradili čak i hamam koristeći prirodne izvore lekovite vode, među čijim se zidinama danas nalazi jedna vinarija.



Vinogradi Starog Slankamena nalaze se na brežuljcima iznad sela, u najvećem broju slučajeva okrenuti ka Dunavu. Istorija gajenja loze ovde je stara dva milenijuma, odnosno od vremena kada su je Rimljani raširili po ovim krajevima. Podloga je prema navodima u literaturi degradirani černozem, ispod kog su glina i les prepuni minerala. Sortiment je izmenjen poslednjih decenija, pa su zasade autohtone slankamenke i belog grašca zamenile uglavnom internacionalne sorte. Baš u srcu vinograda nalazi se spomenik Slankamenačkoj bici kojom je okončan Veliki turski rat i koja se na ovoj zaravni odigrala 1691. godine.

Surduk

Ako pre ulaska u Stari Slankamen skrenete putem desno, posle par kilometara doći ćete u Surduk. Selo je dobilo ime po turskoj reči za provaliju i to zato što se na kraju sela zaista i nalazi jedna, tamo gde se lesni profil kao odsečen survava ka Dunavu koji je oko pedesetak metara niže. Zemljište i klima slični su onima u Slankamenu, a vinogradi se nalaze na lesnim terasama iznad reke. Najveća vinarija je Milanović, čiji vinogradi su zasađeni sortama probus, neoplanta, sila i grašac beli.



Šta posetiti?

Osim tvrđave, spomenika i crkava, u okolini ova dva mesta vredi posetiti čarde, salaše i restorane. Pored čardi u Slankamenu, tu su čuveni Maligan u Surduku i Sidro u Beškoj. Dunav i živa ribarska tradicija obezbeđuju prvoklasnu sirovinu za riblje čorbe, paprikaše i ribu na tanjirači. U obližnjem Krčedinu od pre par godina nikla je prava južnjačaka kafana Merak mi je koju vodi gazda Boban, rođeni Nišlija, koji ovde pravi sigurno najbolje ćevapčiće u Vojvodini, kao i teleće repove, glavu u škembetu i slične delicije za poznavaoce. U Krčedinu je i i poznati Stojšić salaš, sa domaćom kuhinjom, ogromnim hladovitim dvorištem i dobrim Milanovićevim vinima. Kada ste već u kraju, ne propustite da svratite kod Bate u Bešku. To nije restoran, nego mesara koju sada vodi gospođa Gabrijela, a u kojoj uvek ima vrhunskih belih kobasica, metvursta, leberkeza, sremskih kobasica, kulena, domaće kuvane šunke i krvavica koje sami prave po nemačkim recepturama. To je verovatno i jedina mesara u Srbiji u kojoj iza noževa i satara stoje isključivo žene. Tu su naravno i vinarije, kroz koje vas vodimo na narednim stranama...