02.10.2016.Tekst i foto: Nenad Kostić
Mediteranski vinski maraton
Ćemovsko polje, Šipčanik, Stari podrum i restoran "Jezero" ugostili su novinare i ugostitelje iz Srbije, goste "Plantaža" na "Vinskom putu 2016"
Oko sto pedeset ljudi učestvovalo je ove godine u tradicionalnom "Vinskom putu", celodnevnom obilasku vinograda i pogona crnogorske kompanije "Plantaže".
Budući neiskusan u pogledu korporativnih dešavanja u vinskom svetu, nisam mogao ni da sanjam u kakvu će se celodnevnu gozbu pretvoriti dešavanje vrlo tačnog naziva "Vinski put", koje tradicionalno organizuje crnogorski vinski gigant "Plantaže". Boing 737-300 našeg "Avioleta" dovezao je oko 150 ljudi - novinara, ugostitelja, prijatelja "Plantaža" - u Podgoricu, i nakon kraće vožnje autobusom obreli smo se u vinogradu na Ćemovskom polju.
Vinskoj metropoli, možda je bolje tako reći.
Vinograde obično zamišljam kao pregledne, kompaktne celine u kojima se sa bilo koje tačke mogu videti pojedinačni čokoti. Ovo je nešto sasvim drugo. Ovde se mahom obrani čokoti ugodne, smeđe boje stapaju u divovski, nejasno artikulisani pokrivač iz koga tek ponegde izbijaju betonske strukture i vide se vrhovi poljoprivrednih vozila. Sa jedne strane avioni uzleću sa poletno-sletne piste Podgoričkog aerodroma, a sa druge strane, kilometrima daleko, naziru se kuće naselja Tuzi, sa dalekim vrhom minareta koji stidljivo viri iznad čokota.
Oni koji poznaju Beograd umeće da cene sledeće poređenje: površina Ade Ciganlije, zajedno sa Adom Međicom i celim akvatorijumom, iznosi 800 hektara. Površina vinograda na Ćemovskom polju je 2.100 hektara.
Slika dionizijskog uživanja na ogromnoj skali.
Ćemovsko polje je najveći pojedinačni vinograd u Evropi, a napor da se na ovom kamenitom tlu, za koje se govorilo da ne može da "istrpi" vinovu lozu, za manje od petnaest godina, od 1968 do 1982, napravi regionalni vinski centar, predstavlja pravi primer entuzijazma vremena koje ponekad olako otpisujemo kao doba nerada i gotovanstva. Za ovih pet godina bezvodna pustara pretvorena je u vinograd koji danas ima jedanaest i po miliona čokota. Kako su nam rekli, ovogodišnja berba, koja se upravo privodi kraju, veoma je dobra uz prinos od oko 21 miliona kilograma.
Veliki vinski podrum "Šipčanik" nalazi se u dnu litice sa koje, kažu, pogled puca na celu Podgoricu, i u čijem podnožju huči dekorativni vodopad. Ovo reprezentativno mesto sa milionima uskladištenih litara vina služi, pored ostalog, kako nam rekoše, kao "sabirni centar" kroz koji prođe svaka kap vina "Plantaža" koje dođe na tržište Srbije. "Šipčanik" izgleda kao da je nastao u Tolkinovoj mašti, sa divovskim drvenim ulazom koji vodi u stotinama metara dubok tunel u steni. Ovde, na temperaturi koja tokom cele godine ne prelazi devetnaest stepeni, uz vlažnost vazduha od 70 do 90 posto, vina dozrevaju u bačvama i flašama, a i piju se u sali za degustacije. Za ovu priliku posluženi su, uz zakusku, Chardonnay Barrique 2012 i Vranac Barrique 2012, snažno vino koje zahteva dekantiranje, i koje, kako sam iskusio, ipak ne treba probati nakon konzumacije slane crnogorske pršute i istog takvog sira, jer se u ustima opečenim solju dobija pogrešna slika o vinu.
Za kraj formalnog dela posete ostavljen je pogon "Stari podrum", istorijsko jezgro plantaža u samoj Podgorici, gde se od 2011. godine prave i barikiraju vina iz istoimene ekskluzivne serije. Redovi bačvi vrhunske francuske izrade čekaju na pretakanje u flaše sa već prepoznatljivim etiketama koje su postale sinonim za vrhunsko crnogorsko vino. Ovu seriju, ipak, nismo probali, i umesto toga degustirali smo, uz još jednu, ovog puta malo blažu zakusku, belo vino Luča i crveno Vladika, kupažu vranca, kabernea i merloa sa obiljem voćnih ukusa. Enolog Simo Knežević predstavio je vino Luča iz 2015. godine, rekavši da je ta sunčana godina jako pogodovala ovom vinu.
Vremenske prilike poslužile su nas preko svih očekivanja za kraj septembra, pa je kružno, dvosatno krstarenje severozapadnim, malim ali izuzetno zanimljivim "ćoškom" Skadarskog jezera, počev od restorana "Jezero" u vlasništvu "Plantaža", bilo pravo nenadano letnje uživanje, praćeno jednostavnim posluženjem u vidu vina i svežeg grožđa iz vinograda "Plantaža". Najveći vinski hit ove etape posete bio je, valjda u skladu sa alaskim ambijentom, dobro ohlađeni Crnogorski Rose, kod koga je autor ovih redova već počeo da pomalo posustaje i da, pod zracima miholjskog sunca uz umirujući zvuk brodskog motora, sanjari o tome da na sat vremena zameni mesto sa nekim pecarošima koji su dremali na obali jezera.
"Vinski put 2016" završen je poznim ručkom, ili ranom večerom, u restoranu "Jezero", uz dimljene filete šarana i pastrmke i vino Pro Anima, kupažu šardonea, pino blana i sovinjon blana. Putovanje u vinsku Crnu Goru će ostati zapamćeno kao studija mediteranskog (pre)obilja i jedne moćne i dobro podmazane vinogradarske mašine, akcentirane ekskluzivnim vinskim biserima.
Budući neiskusan u pogledu korporativnih dešavanja u vinskom svetu, nisam mogao ni da sanjam u kakvu će se celodnevnu gozbu pretvoriti dešavanje vrlo tačnog naziva "Vinski put", koje tradicionalno organizuje crnogorski vinski gigant "Plantaže". Boing 737-300 našeg "Avioleta" dovezao je oko 150 ljudi - novinara, ugostitelja, prijatelja "Plantaža" - u Podgoricu, i nakon kraće vožnje autobusom obreli smo se u vinogradu na Ćemovskom polju.
Vinskoj metropoli, možda je bolje tako reći.
Vinograde obično zamišljam kao pregledne, kompaktne celine u kojima se sa bilo koje tačke mogu videti pojedinačni čokoti. Ovo je nešto sasvim drugo. Ovde se mahom obrani čokoti ugodne, smeđe boje stapaju u divovski, nejasno artikulisani pokrivač iz koga tek ponegde izbijaju betonske strukture i vide se vrhovi poljoprivrednih vozila. Sa jedne strane avioni uzleću sa poletno-sletne piste Podgoričkog aerodroma, a sa druge strane, kilometrima daleko, naziru se kuće naselja Tuzi, sa dalekim vrhom minareta koji stidljivo viri iznad čokota.
Oni koji poznaju Beograd umeće da cene sledeće poređenje: površina Ade Ciganlije, zajedno sa Adom Međicom i celim akvatorijumom, iznosi 800 hektara. Površina vinograda na Ćemovskom polju je 2.100 hektara.
Slika dionizijskog uživanja na ogromnoj skali.
Ćemovsko polje je najveći pojedinačni vinograd u Evropi, a napor da se na ovom kamenitom tlu, za koje se govorilo da ne može da "istrpi" vinovu lozu, za manje od petnaest godina, od 1968 do 1982, napravi regionalni vinski centar, predstavlja pravi primer entuzijazma vremena koje ponekad olako otpisujemo kao doba nerada i gotovanstva. Za ovih pet godina bezvodna pustara pretvorena je u vinograd koji danas ima jedanaest i po miliona čokota. Kako su nam rekli, ovogodišnja berba, koja se upravo privodi kraju, veoma je dobra uz prinos od oko 21 miliona kilograma.
Veliki vinski podrum "Šipčanik" nalazi se u dnu litice sa koje, kažu, pogled puca na celu Podgoricu, i u čijem podnožju huči dekorativni vodopad. Ovo reprezentativno mesto sa milionima uskladištenih litara vina služi, pored ostalog, kako nam rekoše, kao "sabirni centar" kroz koji prođe svaka kap vina "Plantaža" koje dođe na tržište Srbije. "Šipčanik" izgleda kao da je nastao u Tolkinovoj mašti, sa divovskim drvenim ulazom koji vodi u stotinama metara dubok tunel u steni. Ovde, na temperaturi koja tokom cele godine ne prelazi devetnaest stepeni, uz vlažnost vazduha od 70 do 90 posto, vina dozrevaju u bačvama i flašama, a i piju se u sali za degustacije. Za ovu priliku posluženi su, uz zakusku, Chardonnay Barrique 2012 i Vranac Barrique 2012, snažno vino koje zahteva dekantiranje, i koje, kako sam iskusio, ipak ne treba probati nakon konzumacije slane crnogorske pršute i istog takvog sira, jer se u ustima opečenim solju dobija pogrešna slika o vinu.
Za kraj formalnog dela posete ostavljen je pogon "Stari podrum", istorijsko jezgro plantaža u samoj Podgorici, gde se od 2011. godine prave i barikiraju vina iz istoimene ekskluzivne serije. Redovi bačvi vrhunske francuske izrade čekaju na pretakanje u flaše sa već prepoznatljivim etiketama koje su postale sinonim za vrhunsko crnogorsko vino. Ovu seriju, ipak, nismo probali, i umesto toga degustirali smo, uz još jednu, ovog puta malo blažu zakusku, belo vino Luča i crveno Vladika, kupažu vranca, kabernea i merloa sa obiljem voćnih ukusa. Enolog Simo Knežević predstavio je vino Luča iz 2015. godine, rekavši da je ta sunčana godina jako pogodovala ovom vinu.
Vremenske prilike poslužile su nas preko svih očekivanja za kraj septembra, pa je kružno, dvosatno krstarenje severozapadnim, malim ali izuzetno zanimljivim "ćoškom" Skadarskog jezera, počev od restorana "Jezero" u vlasništvu "Plantaža", bilo pravo nenadano letnje uživanje, praćeno jednostavnim posluženjem u vidu vina i svežeg grožđa iz vinograda "Plantaža". Najveći vinski hit ove etape posete bio je, valjda u skladu sa alaskim ambijentom, dobro ohlađeni Crnogorski Rose, kod koga je autor ovih redova već počeo da pomalo posustaje i da, pod zracima miholjskog sunca uz umirujući zvuk brodskog motora, sanjari o tome da na sat vremena zameni mesto sa nekim pecarošima koji su dremali na obali jezera.
"Vinski put 2016" završen je poznim ručkom, ili ranom večerom, u restoranu "Jezero", uz dimljene filete šarana i pastrmke i vino Pro Anima, kupažu šardonea, pino blana i sovinjon blana. Putovanje u vinsku Crnu Goru će ostati zapamćeno kao studija mediteranskog (pre)obilja i jedne moćne i dobro podmazane vinogradarske mašine, akcentirane ekskluzivnim vinskim biserima.
Foto-galerija
