12.03.2016.
Belo vino, bela zemlja i jedno plavo jezero
Ubi Lugana ibi gaudium magnum!
Moto lokalnog pevačkog bratstva, naveden u podnaslovu, otprilike znači: Gde je Lugana, tu je uživancija! Sasvim iskreno, Lugana je vinski region koji mi je do proleća ove godine na svaki način bio potpuno dalek i stran. Jednostavno, o Lugani sam samo znao da postoji, ne znajući čak ni gde se tačno nalazi. A onda je negde početkom marta u Beogradu održan mali vinski sajam Balkan Wine Expo, o kom smo pisali u prošlom broju, a na kom su se posebno predstavili vinari iz Soavea i Lugane. Malo više od mesec dana nakon toga, samo dan posle završetka sajma VinItaly u Veroni, našao sam se na putu za Dezencano del Garda, jedan od gradića u oblasti Lugane. Putovanje kroz vinograde, vina, vinarije i gastronomiju ove regije u organizaciji lokalnog vinskog konzorcijuma okupilo je novinare iz Hong Konga, Amerike, Velike Britanije, Holandije, Srbije... U narednih par dana održana nam je pokazna vežba o tome kako bi trebalo da izgleda jedna mala, ali razvijena vinska regija, sa jasno isprofilisanim identitom i insitiucijama koje smisleno i neumorno promovišu lokalne vinarije i njihova vina. Ovo je putovanje na koje bi u edukativne svrhe bez razmišljanja trebalo poslati službenike ministarstava i vinare iz Srbije, da vide koji je pravi način da se bavite svojom vinskom regijom i njenim nasleđem.
Lugana je relativno malo parče zemlje smešteno na obali najjužnijeg dela jezera Garda, turističke Meke za stanovnike Zapadne Evrope, posebno za Nemce. Zamislite jezero slično Ohridskom, ogromno, plavo, prozirne vode, okruženo planinama, ali potpuno uređeno, sa mestašcima kao upisanim, uskih ulica prepunih istorijskih zgrada, potpuno mediteranskog štiha. Oko vas rastu masline, cveta lijander i lista vinova loza, a u daljini na vrhovima planina još uvek stoje snežne kape.
Kao vinski region, Lugana je podeljena između Veneta i Lombardije. Kao i za većinu regiona u ovom delu sveta, postoje dokazi da se loza u Lugani gajila još u bronzanom dobu, a da se vino proizvodi od vremena Rimljana. Međutim, zaista posebnim ovaj region činejedinstvena sorta grožđa koja se zove turbjana, specifičan mikroklimat na samoj obali jezera, kao i tlo sastavljeno uglavnom od bele gline prepune krečnjaka i prošarane ledničkim stenama. Interesantno je da je Lugana prvo lombardijsko vino i uopšte jedno od prvih u Italiji koje je još 1967. godine dobilo oznaku DOC kao dokaz zaštićenog geografskog porekla.
Vina Lugane promoviše udruženje Lugana Tutelage Consortium osnovano 1990. godine koje svoje ciljeve realizuje kroz edukacije i promocije u Italiji i drugim delovim sveta, odnosno na njima interesantnim tržištima. Osim toga, Konzorcijum komunicira sa administrativnim vlastima, u dogovoru sa vinarima određuje regulative i klasifikacije za lokalna vina, ali i čuva vinarije iz Lugane od nelojalne konkurencije, traži im kupce i štiti ih na tržištu.
Danas su vina Lugane u odnosu na obim proizvodnje jedno od najbolje prodavanih vina Italije. U Lugani se gaji isključivo turbjana i proizvode se samo bela vina. Na relativno malom području pod vinogradima je oko 1 100 ha, a prošle godine proizvedeno je ukupno 12 miliona boca vina. To je region u kom produkcija permanentno raste iz godine u godinu, pa je pre samo šest godina godišnja proizvodnja tek malo prelazila 7 miliona boca. Više od polovine vina iz Lugane se izvozi, najviše u Nemačku, što je potpuno razumljivo ako se uzme u obzir da su Nemci već decenijama najbrojniji posetioci jezera, koji rado konzumiraju ono što ih podseća na odmor i pošto se vrate kući. Osim toga, nemačkom ukusu jesu bliska bela vina sa hrskavim kiselinama i malo rezidualnog šećera, koja odgovraju opisu većine vina iz Lugane.
Tlo je u ovom regionu jedno od najvećih vrednosti. Lugana je smeštana u ravnici koja je u davnoj prošlosti bila pokrivena šumom, koju su tokom istorije zamenili vinogradi. Bela glina je prepuna mineralnih soli i krečnjaka, ali je vrlo teška za obradu. Kada je suva tvrda je poput kamena, dok se posle kiše pretvara u žitku, lepljivu masu po kojoj je gotovo nemoguće kretati se. Međutim, baš tom tlu vina iz Lugane duguju svoj izraženi mineralni karakter. Isto tako, specifična je i mikroklima, pošto su ovde zbog blizine jezera dani topli, a noći veoma sveže, što se odražava na odnos kiselina i šećera u grožđu i njegovo pravilno sazrevanje.
Sorta grožđa karakteristična za Luganu izaziva najviše zabune. Dakle, jeste ili nije trebjano? Još uvek ćete se sresti sa nazivom trebjano iz Lugane (Trebianno di Lugana), međutim ova sorta nije ista kao onaj trebjano koji se širom Italije koristi u kupažama i najčešće daje bezlična, lagana bela vina. Istina, postoji puno varijeteta, čak i različitih sorti koje se zovu imenom trebjano, što samo unosi dodatnu konfuziju. Na sve to, u nekim izvorima naići ćete na podatak da je sorta iz Lugane identična sa poznatijim verdikijom, iako daju vina poprilično različitog karaktera. Zbog svega toga, za svoje sasvim specifično grožđe lokalni vinari su uz podršku Konzorcijuma odabrali lokalni naziv turbjana i tako stavili tačku na sve nesporazume.
Klasifikacija po stilovima vina, u Lugani poznaje pet različitih kategorija. To su Lugana DOC, Lugana Superior, Lugana Riserva, Lugana VendemmiaTardiva i Lugana Spumante.
Lugana DOC
Osnovni tip vina koji čini skoro 90% proizvodnje u regiji. Dakle, kada kažete Lugana, mislite na baš takva vina. Sveža već na izgledu, slamnasto-žuta sa jasnim zelenkastim nijansama, a na mirisu delikatna uz jasne note limuna, lajma, zelene jabuke, sitnog belog cveća, badema i ponekad stonog voća, poput zelene breskve. Gotovo po pravilu, tu je i izraženi mineralni karakter, koji ćete lakše primetiti u ustima, a u nekim vinima prepoznaćete i nežne zeljaste arome. U ustima su to vina veoma sveža, hrskavih i jasnih kiselina, laganog do umereno punog tela, sočna i harmonična. U velikom broju slučajeva imaju malu količinu rezidualnog šećera, po pravilu odlično uklopljenog u strukturu vina.
Lugana Superiore
Ovo je kategorija uvedena 1998. godine i označava vina koja su sazrevala u drvenim sudovima najmanje godinu dana. Vina su u odnosu na osnovnu Luganu raskošnija, bogatija aromama, zrelija i ekstraktivnija. Duboke boje sa zlatnim nijansama, mirisa na breskve, žute jabuke, koru manadarine i kumkvat, ponekad sušeno voće i putpuri. Tu su i mirisi lešnika, oraha i slatkaste note hrastovine. Ova su vina očekivano punijeg tela, snažnije strukture, podržana karakterističnim kiselinama i mineralnim karakterom.
Lugana Riserva
Ova kategorija je logična nadgradnje prethodne. Da bi luganska vina ponela oznaku Riserva potrebno je da odležavaju najmanje dve godine, od čega šest meseci u boci pre nego što budu puštena na tržište. Ova su vina bogata, razvijenog bukea, često sa izraženim tercijarnim mirisima. U njima se najčešće prepoznaju arome kandiranih citrusa, zrelog voća, kore hleba, dima, ponekad malo balzamika, ali i svežih nota breskvi i drugog stonog voća. U ovoj kategoriji ima mnogo međusobno drugačijih vina, pošto se vinari igraju različitim sudovima, dužinama odležavanja, sur li tehnologijom... U svakom slučaju, najčešće su to zrela, kompleksna i
dugotrajna vina.
Lugana Vendemmia Tardiva
Vendemmia tardiva znači kasna berba. To je najnovija kategorija u okviru koje za sada samo tri vinarije proizvode vina. Grožđe se tretira kako je za kasne berbe i uobičajeno, pa se ostavlja duže u vinogradu, a ponekad biva i delimično botritisovano – što se kao plemeniti karakter prepoznaje u nekim vinima. Ova vina mirišu na pečene bademe, sušene kajsije, cveće, med, zrele dunje, često uz primetne drvenaste note. Šećera nema previše i on je uglavnom vrlo dobro uklopljen u kremastu strukturu vina. Od svega degustiranog u ovoj kategoriji posebno se izdvojila Vendimmia Tardiva Filo di Arianna 2011 iz vinarije Tenuta Roveglia, jer je zaista izvanredno kompleksno i odlično izvedeno vino.
Lugana Spumante
Penušava vina iz kategorije koja u Lugani postoji više od 40 godina imaju interesantnu predistoriju. Naime, kako svedoči literatura, krajem 19. veka su u Luganu, tačnije u mesto San Martino dela Batalja, došli preduzetnici iz Šampanje, sa idejom da pokrenu proizvodnju penušavog vina. Iako su krenuli u projekat podizanja vinarije u mestu Rivotela, nije im uspelo da realizuju naum, pre svega zbog nedovoljne količine grožđa koje su tada imali na raspolaganju. Danas se penušava vina u Lugani proizvode i šarmat metodom, ali i na klasičan način sa drugom fermentacijom u boci.
Tokom putovanja domaćini su nam program ispunili kvalitetnim degustacijama, obilascima vinarija i vinograda i večerama sa lokalnim specijalitetima. Uživanje u italijanskim sirevima, pršutama i salamama je nešto što smo mogli da očekujemo, ali gurmanske večere sa jezerskom ribom, jeguljama, štukom u sosu od inćuna, endemskom pastrmkom iz jezera ili uživanje u zečetini u konobi vinarije Ca’ Lojera pod dirigentskom palicom Ambre Tiraboski, sitne žene neiscrpne energije, trenuci su za pamćenje. Kao i vina iz vinarija Le Morette, Olivini,Ottela, Tognazzi, Ca dei Frati, Selva Capuzza,Bulgarini i čitavog niza drugih, sasvim osobenih, ali istovremno sličnih zahvaljujući sorti, zemlji i strasti koju dele prema Lugani.
Suštinu ovog regiona legendarni italijanski intelektualac, vinski kritičar i gastronom Luiđi Veroneli sažeo je u nekoliko rečenica: Pij svoju Luganu dok je veoma mlada i uživaćeš u njenoj svežini. Pij je posle tri godine i uživaćeš u njenoj punoći. Pij Luganu posle deset godina i bićeš oduševljen njenim dostojanstvom i autoritetom.Vina iz Lugane, jedinstvena na svoj način, poseduju moć da budu prepoznatljiva. Kada jednom probate Luganu, više ne možete da je zaboravite.
Lugana je relativno malo parče zemlje smešteno na obali najjužnijeg dela jezera Garda, turističke Meke za stanovnike Zapadne Evrope, posebno za Nemce. Zamislite jezero slično Ohridskom, ogromno, plavo, prozirne vode, okruženo planinama, ali potpuno uređeno, sa mestašcima kao upisanim, uskih ulica prepunih istorijskih zgrada, potpuno mediteranskog štiha. Oko vas rastu masline, cveta lijander i lista vinova loza, a u daljini na vrhovima planina još uvek stoje snežne kape.
Kao vinski region, Lugana je podeljena između Veneta i Lombardije. Kao i za većinu regiona u ovom delu sveta, postoje dokazi da se loza u Lugani gajila još u bronzanom dobu, a da se vino proizvodi od vremena Rimljana. Međutim, zaista posebnim ovaj region činejedinstvena sorta grožđa koja se zove turbjana, specifičan mikroklimat na samoj obali jezera, kao i tlo sastavljeno uglavnom od bele gline prepune krečnjaka i prošarane ledničkim stenama. Interesantno je da je Lugana prvo lombardijsko vino i uopšte jedno od prvih u Italiji koje je još 1967. godine dobilo oznaku DOC kao dokaz zaštićenog geografskog porekla.
Vina Lugane promoviše udruženje Lugana Tutelage Consortium osnovano 1990. godine koje svoje ciljeve realizuje kroz edukacije i promocije u Italiji i drugim delovim sveta, odnosno na njima interesantnim tržištima. Osim toga, Konzorcijum komunicira sa administrativnim vlastima, u dogovoru sa vinarima određuje regulative i klasifikacije za lokalna vina, ali i čuva vinarije iz Lugane od nelojalne konkurencije, traži im kupce i štiti ih na tržištu.
Danas su vina Lugane u odnosu na obim proizvodnje jedno od najbolje prodavanih vina Italije. U Lugani se gaji isključivo turbjana i proizvode se samo bela vina. Na relativno malom području pod vinogradima je oko 1 100 ha, a prošle godine proizvedeno je ukupno 12 miliona boca vina. To je region u kom produkcija permanentno raste iz godine u godinu, pa je pre samo šest godina godišnja proizvodnja tek malo prelazila 7 miliona boca. Više od polovine vina iz Lugane se izvozi, najviše u Nemačku, što je potpuno razumljivo ako se uzme u obzir da su Nemci već decenijama najbrojniji posetioci jezera, koji rado konzumiraju ono što ih podseća na odmor i pošto se vrate kući. Osim toga, nemačkom ukusu jesu bliska bela vina sa hrskavim kiselinama i malo rezidualnog šećera, koja odgovraju opisu većine vina iz Lugane.
Tlo je u ovom regionu jedno od najvećih vrednosti. Lugana je smeštana u ravnici koja je u davnoj prošlosti bila pokrivena šumom, koju su tokom istorije zamenili vinogradi. Bela glina je prepuna mineralnih soli i krečnjaka, ali je vrlo teška za obradu. Kada je suva tvrda je poput kamena, dok se posle kiše pretvara u žitku, lepljivu masu po kojoj je gotovo nemoguće kretati se. Međutim, baš tom tlu vina iz Lugane duguju svoj izraženi mineralni karakter. Isto tako, specifična je i mikroklima, pošto su ovde zbog blizine jezera dani topli, a noći veoma sveže, što se odražava na odnos kiselina i šećera u grožđu i njegovo pravilno sazrevanje.
Sorta grožđa karakteristična za Luganu izaziva najviše zabune. Dakle, jeste ili nije trebjano? Još uvek ćete se sresti sa nazivom trebjano iz Lugane (Trebianno di Lugana), međutim ova sorta nije ista kao onaj trebjano koji se širom Italije koristi u kupažama i najčešće daje bezlična, lagana bela vina. Istina, postoji puno varijeteta, čak i različitih sorti koje se zovu imenom trebjano, što samo unosi dodatnu konfuziju. Na sve to, u nekim izvorima naići ćete na podatak da je sorta iz Lugane identična sa poznatijim verdikijom, iako daju vina poprilično različitog karaktera. Zbog svega toga, za svoje sasvim specifično grožđe lokalni vinari su uz podršku Konzorcijuma odabrali lokalni naziv turbjana i tako stavili tačku na sve nesporazume.
Klasifikacija po stilovima vina, u Lugani poznaje pet različitih kategorija. To su Lugana DOC, Lugana Superior, Lugana Riserva, Lugana VendemmiaTardiva i Lugana Spumante.
Lugana DOC
Osnovni tip vina koji čini skoro 90% proizvodnje u regiji. Dakle, kada kažete Lugana, mislite na baš takva vina. Sveža već na izgledu, slamnasto-žuta sa jasnim zelenkastim nijansama, a na mirisu delikatna uz jasne note limuna, lajma, zelene jabuke, sitnog belog cveća, badema i ponekad stonog voća, poput zelene breskve. Gotovo po pravilu, tu je i izraženi mineralni karakter, koji ćete lakše primetiti u ustima, a u nekim vinima prepoznaćete i nežne zeljaste arome. U ustima su to vina veoma sveža, hrskavih i jasnih kiselina, laganog do umereno punog tela, sočna i harmonična. U velikom broju slučajeva imaju malu količinu rezidualnog šećera, po pravilu odlično uklopljenog u strukturu vina.
Lugana Superiore
Ovo je kategorija uvedena 1998. godine i označava vina koja su sazrevala u drvenim sudovima najmanje godinu dana. Vina su u odnosu na osnovnu Luganu raskošnija, bogatija aromama, zrelija i ekstraktivnija. Duboke boje sa zlatnim nijansama, mirisa na breskve, žute jabuke, koru manadarine i kumkvat, ponekad sušeno voće i putpuri. Tu su i mirisi lešnika, oraha i slatkaste note hrastovine. Ova su vina očekivano punijeg tela, snažnije strukture, podržana karakterističnim kiselinama i mineralnim karakterom.
Lugana Riserva
Ova kategorija je logična nadgradnje prethodne. Da bi luganska vina ponela oznaku Riserva potrebno je da odležavaju najmanje dve godine, od čega šest meseci u boci pre nego što budu puštena na tržište. Ova su vina bogata, razvijenog bukea, često sa izraženim tercijarnim mirisima. U njima se najčešće prepoznaju arome kandiranih citrusa, zrelog voća, kore hleba, dima, ponekad malo balzamika, ali i svežih nota breskvi i drugog stonog voća. U ovoj kategoriji ima mnogo međusobno drugačijih vina, pošto se vinari igraju različitim sudovima, dužinama odležavanja, sur li tehnologijom... U svakom slučaju, najčešće su to zrela, kompleksna i
dugotrajna vina.
Lugana Vendemmia Tardiva
Vendemmia tardiva znači kasna berba. To je najnovija kategorija u okviru koje za sada samo tri vinarije proizvode vina. Grožđe se tretira kako je za kasne berbe i uobičajeno, pa se ostavlja duže u vinogradu, a ponekad biva i delimično botritisovano – što se kao plemeniti karakter prepoznaje u nekim vinima. Ova vina mirišu na pečene bademe, sušene kajsije, cveće, med, zrele dunje, često uz primetne drvenaste note. Šećera nema previše i on je uglavnom vrlo dobro uklopljen u kremastu strukturu vina. Od svega degustiranog u ovoj kategoriji posebno se izdvojila Vendimmia Tardiva Filo di Arianna 2011 iz vinarije Tenuta Roveglia, jer je zaista izvanredno kompleksno i odlično izvedeno vino.
Lugana Spumante
Penušava vina iz kategorije koja u Lugani postoji više od 40 godina imaju interesantnu predistoriju. Naime, kako svedoči literatura, krajem 19. veka su u Luganu, tačnije u mesto San Martino dela Batalja, došli preduzetnici iz Šampanje, sa idejom da pokrenu proizvodnju penušavog vina. Iako su krenuli u projekat podizanja vinarije u mestu Rivotela, nije im uspelo da realizuju naum, pre svega zbog nedovoljne količine grožđa koje su tada imali na raspolaganju. Danas se penušava vina u Lugani proizvode i šarmat metodom, ali i na klasičan način sa drugom fermentacijom u boci.
Tokom putovanja domaćini su nam program ispunili kvalitetnim degustacijama, obilascima vinarija i vinograda i večerama sa lokalnim specijalitetima. Uživanje u italijanskim sirevima, pršutama i salamama je nešto što smo mogli da očekujemo, ali gurmanske večere sa jezerskom ribom, jeguljama, štukom u sosu od inćuna, endemskom pastrmkom iz jezera ili uživanje u zečetini u konobi vinarije Ca’ Lojera pod dirigentskom palicom Ambre Tiraboski, sitne žene neiscrpne energije, trenuci su za pamćenje. Kao i vina iz vinarija Le Morette, Olivini,Ottela, Tognazzi, Ca dei Frati, Selva Capuzza,Bulgarini i čitavog niza drugih, sasvim osobenih, ali istovremno sličnih zahvaljujući sorti, zemlji i strasti koju dele prema Lugani.
Suštinu ovog regiona legendarni italijanski intelektualac, vinski kritičar i gastronom Luiđi Veroneli sažeo je u nekoliko rečenica: Pij svoju Luganu dok je veoma mlada i uživaćeš u njenoj svežini. Pij je posle tri godine i uživaćeš u njenoj punoći. Pij Luganu posle deset godina i bićeš oduševljen njenim dostojanstvom i autoritetom.Vina iz Lugane, jedinstvena na svoj način, poseduju moć da budu prepoznatljiva. Kada jednom probate Luganu, više ne možete da je zaboravite.
