Vino iz Srbije - od grožđa iz Srbije

Najveća smotra agrara u Jugoistočnoj Evropi – 93. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu - bio je pravo mesto za mnoštvo događaja posvećenih hrani i piću, pa je, između ostalog, Ministarstvo poljoprivrede organizovalo javnu raspravu o nacrtu Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina. Na rasprayvi su predstavljene brojne inovacije u nacrtu, od zaštite domaćeg vinogradarstva do podsticaja za male podrume.

Prisustvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Saveza vinara i vinogradara Srbije, proizvođači vina kao i brojni predstavnici sektora. Predloženi Nacrt zakona donosi više novina za proizvođače grožđa i vina, posebno za male proizvođače, seoska turistička domaćinstva i vinarije koje proizvode vina sa oznakom geografskog porekla.

Osnovne karakteristike Nacrta zakona predstavila je Jelena Kuzmanović, koja rukovodi grupom za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede u okviru sektora za poljoprivrednu politiku.

- Proširen je obuhvat proizvoda. Ovaj zakon će obuhvatiti i aromatizovana pića na bazi vina, aromatizovane koktele na bazi vina i neke druge proizvode na bazi vina, kao što su špriceri i slični proizvodi koji imaju minimum 50% vina u sebi. Takođe će obuhvati i potpuno ili delimično dealkoholizovane proizvode. To su proizvodi koji su u Evropskoj Uniji sve više interesantni i oni su detaljnije uređeni, i u skladu sa tim ćemo i mi te odredbe prenositi u naše zakonodavstvo. Uvodi se klasifikacija sorti, što je bitno pogotovo za one sorte koje su prevoshodno poznate kao sorte za stonu upotrebu, a koriste se i u proizvodnji vina. Povezujemo vinogradarski i vinarski registar u jedan registar. Ublažavamo uslove za proizvođače, praktično daje se mogućnost da se proizvodnjom bave pravna lica koja nisu upisana u registar privrednih subjekata, takođe i fizička lica pod određenim uslovima. To je vrlo detaljno definisano. To su mali proizvođači koji proizvode od sopstvene sirovine. Više nije predviđeno propisivanje minimalnih tehničkih kadrovskih uslova, već samo registracija u vinogradarskom registru.

Nacrt zakona predviđa odgovornost organizatora sajmova i sličnih događaja po pitanju učešća proizvođača. Oni moraju biti upisani u vinogradarski registar, odnosno moraju biti registrovani. O poreklu sirovine za proizvodnju vina Jelena Kuzmanović je rekla sledeće:

- Utvrđuje se da proizvodnja proizvoda iz sektora vina može da se obavlja samo od grožđa, osnovno sirovina koje je poreklom iz Republike Srbije, onako kako je propisano u Evropskoj Uniji. Imamo neke novine u vezi sa eksperimentalnom primenom enoloških postupaka, za registraciju oznaka geografskog porekla, tu se sada kroz zakon poznaju proizvođačke grupe i priznate proizvođačke grupe i dobijaju praktično na svom značaju. Bitna stvar je da ćemo dati mogućnost da se grožđe prerađuje u neposrednoj blizini i u određenim uslovima, osniva se stručni savet za geografsko poreklo i uspostavlja se registar oznaka. Takođe se proširuje zaštita oznaka geografskog porekla i njen obim i na proizvode i usluge koji ne moraju biti uporedivi sa vinom, ali ukoliko se time iskorišćava, umanjuje ili narušava ugled te oznake, uvodi se zaštita prilikom korišćenja oznake u slučaju upotrebe vina u nekom drugom+, prerađenom proizvodu, zatim trgovine, prezentovanja na internetu ili u internet domenima. Iz zakona o oznakama geografskog porekla preneli smo građansko-pravnu zaštitu, kao i nadležnost našeg Ministarstva za procedure registracije naših oznaka u Evropskoj uniji.

Nacrt zakona predviđa i sledeće:

- Propisujemo dokumenta koje prate pošiljke i postoje određene specifičnosti za različite situacije, to će podzakonskim aktima biti deteljno propisano. Zatim, za proizvode koji se uvoze propisuje se uvozni dokument, onakov kakav postoji u Evropskoj uniji, kakav proizvođači popunjavaju kada izvoze u Evropsku uniju. Uvodimo osnov da uspostavimo analitičku bazu izotopskih podataka za vina prema modelu Evropske unije. Svrha te baze je pomoć u otkrivanju prevara.Zakon bi trebalo da prepozna stručne organizacije važne za određene oblasti, kao što je razvoj naših lokalnih sorti, senzorno ocenjivanje i obezbeđivanje adekvatnih uslova za senzorne ocenjivače, reonizaciju vinogradskih područaja i, naravno, značaj podataka, generalno svih podataka koji su vezani za praćanje tržišta ovih proizvoda koji su predmet zakona. Propisuje se mogućnost da Ministarstvo putujem konkursa ovlasti neko pravno lice za organizaciju nacionalnog ocenjivanja domaćih vina.



- Ako poredimo evropske propise i naše propise, nacrt ne sadrži odredbe kojima se uspostavlja sistem odobravanja sadnje vinove loze, zato što se na Republiku Srbiju ta obaveza ne primenjuje na osnovu jednog člana iz uredbe 1308, na osnovu praktično tog izuzeća. To izuzeće se odnosilo na sve države koje na dan 31. decembar 2007. godine nisu primenjivale sistem prava na sadnju. Međutim u februaru ove godine došlo je od određenih promena. U evropskoj uredbi izmenjeni su uslovi za to izuzeće, tako da će se ono odnositi samo na države u kojima u najmanje 3 od prethodnih 5 tržišnih godina površina vinograda ne prelazi 10.000 hektara. Ta odredba u Evropskoj juni po onome kako su je sada postavili, će početi sa primenom 19. marta 2030. godine. Praktično ne postoji više ovo prvobitno izuzeće. Videćemo kako će se to dalje odvijati u EU. Oni, naravno, isto menjaju, da kažemo, usklađuju i ispituju kurseve svojih politika, ali može se očekivati da se u nekom trnutku, možda u narednjim godinama, postavi i to pitanje, pa ćemo u skladu sa tim dalje reagovati, zaključila je Jelena Kuzmanović.

Javnu raspravu je otvorio je ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, koji je istakao da je razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva od velikog značaja ne samo za ovaj sektor, već i za ukupan razvoj poljoprivrede i seoskih područja Srbije.

- Srbija je zemlja vina. Vinogradarstvo i vinarstvo vekovima su deo našeg identiteta, kulture i tradicije, a danas dobijaju novu energiju kroz sve veći broj mladih ljudi koji ulaze u taj posao, nove vinarije i sve veću prepoznatljivost srpskih vina na domaćem i stranom tržištu. To najbolje pokazuju brojke. Pre deset godina imali smo 289 registrovanih vinarija, a danas ih je 529. To je jasan znak da ovaj sektor raste, da ima potencijal i da ljudi veruju u budućnost srpskog vina - poručio je Glamočić.

Glamočić je naglasio značaj razvoja proizvodnje vina sa oznakom geografskog porekla, jer to doprinosi očuvanju identiteta domaćih vinogorja, autohtonih sorti i tradicije, ali i većoj prepoznatljivosti Srbije na međunarodnom tržištu. Kako je naveo, u prethodnim godinama uspostavljen je Vinogradarski i Vinarski registar, uređena je rejonizacija vinogradarskih područja i unapređen je sistem geografskog porekla po modelu iz Evropske unije, što sve predstavlja temelje na kojima se danas gradi dalji razvoj. Prema njegovim rečima, ključni cilj je dodatna zaštita domaćih proizvođača grožđa i vina, unapređenje njihovog položaja i povećanje površina pod vinovom lozom u Srbiji, zbog čega je novim zakonom predviđeno da se proizvodnja vina u Srbiji zasniva na domaćem grožđu proizvedenom u našoj zemlji, sa ostavljenim periodom za prilagođavanje do avgusta 2028. godine.

Glamočić je ukratko predstavio i druga ključna rešenja novog zakona, koja obuhvataju pojednostavljenje procedura za manastire, škole, fakultete i druge institucije koje tradicionalno proizvode vino, omogućavanje fizičkim licima da, pod jasno propisanim uslovima, legalno proizvode i prodaju vino, ukidanje pojedinih nepotrebnih tehničkih i kadrovskih uslova radi lakšeg poslovanja proizvođača i jačanje mehanizama kontrole, sledljivosti i zaštite kvaliteta i porekla vina.

Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta naglasio je da je Srbija već napravila velike korake u razvoju vinskog sektora i da su domaća vina i autohtone sorte sve prepoznatljiviji u svetu. Dodao je da to ne bi bilo moguće bez snažne podrške države ovom sektoru, te da će novi zakon dodatno unaprediti uslove za rad proizvođača i doprineti daljem razvoju srpskog vinarstva.

Javna rasprava traje do 6. juna, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još jednom poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druga zainteresovana lica da se u okviru javne rasprave upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina i daju svoje primedbe, predloge i sugestije.