13.06.2026.Piše: Nenad Kostić
Suština šampanjca je radost i slavljenje života
Intervju: Matje Fransoa, menadžer za izvoz u kući Pommery
Slavna šampanjska kuća Pommery nedavno je imala prvo veliko predstavljanje u Beogradu, na dva događaja održana u skadarlijskom restoranu Ima dana, i u prostorijama kompanije Ducla Trading, u čijem portfoliju vina sa etiketom Pommery imaju važnu ulogu. Na oba događaja - večeri uparenoj sa selekcijom vina Pommery i na profesionalnoj degustaciji dan kasnije - glavnu reč imao je Matje Fransoa, menadžer za izvoz u kući koja je simbol za veliku devetnaestovekovnu revoluciju u Šampanji i stvaranje potpuno nove kategorije penušavih vina: brut šampanjci danas su standard jedne od najčuvenijh svetskih vinskih regija.
Matje Fransoa, vinski posvećenik koji je podjednako upućen i u tajne kuće koju zastupa i u vinarske finese koje vina Pommery čine trenutno prepoznatljivim širom planete, za Vino & Fino govori o stanju u današnjoj Šampanji, o vinima koja je odabrao da predstavi u Srbiji, o očekivanjima od našeg tržišta i o svom profesionalnom putu.
Dobrodošli u Beograd. Da li je ovo Vaša prva poseta Srbiji u ime kuće Pommery?
Da, zaista jeste. Ovo je moj prvi boravak u Srbiji i prvo zvanično predstavljanje kuće Pommery na ovom tržištu.
Vinsku večeru čije su zvezde bila vina kuće Pommery organizovali ste u srcu beogradske Skadarlije. Kako ste odabrali baš ovu lokaciju?
Zajedno sa našim partnerom Ducla Trading odabrali smo ovaj prostor jer je izuzetno simboličan za Beograd. Skadarlija nosi istoriju, umetnički duh i autentičnu atmosferu grada. Pommery je, sa druge strane, jedna od najstarijih šampanjskih kuća, čiji koreni sežu u 1836. godinu. Povezanost sa umetnošću i kulturom deo je našeg identiteta. Više od decenije u našem domu u Šampanji spajamo umetnost i šampanjac kroz saradnju sa savremenim umetnicima. Zato smo smatrali da je ovo idealno mesto da predstavimo Pommery Srbiji.
Kako biste predstavili Pommery nekome ko se prvi put susreće sa ovim imenom?
Teško je sažeti gotovo dva veka istorije u nekoliko rečenica, ali postoje dve stvari koje definišu našu kuću. Prva je Madame Pommery, žena koja je promenila istoriju šampanjca. Godine 1874. lansirala je prvi brut šampanjac proizveden u velikom obimu i time zauvek promenila stil i percepciju šampanjca. Druga je njena vizija da otvori vrata kuće javnosti. Više od dvadeset godina gradila je kompleks koji danas čuva preko 25 miliona boca, uključujući jednu od najvećih kolekcija berbi iz 19, 20. i 21. veka. Posebno je zanimljivo što su podrumi delom izgrađeni u drevnim rimskim krednim kamenolomima starim oko 2.000 godina. Bukvalno sedimo na istoriji.
Lujza Pommery bila je izuzetna ličnost za svoje vreme. Koliko je njena uloga bila revolucionarna?
U Francuskoj tog vremena, prema Napoleonovom zakoniku, žene nisu mogle samostalno da vode poslovanje. Madame Pommery bila je izuzetno vizionarska osoba koja je okupila vrhunske saradnike i uspela da sprovede svoju ideju. Upravo zahvaljujući vezama sa britanskom aristokratijom prepoznala je da tržište traži manje slatke stilove vina i odlučila da stvori brut šampanjac.
Da li je to bio šok za tadašnje potrošače?
Apsolutno. Ljudi su tada pili šampanjce sa 150, pa čak i više od 250 grama šećera po litru. Madame Pommery je taj nivo spustila na oko 12 grama. To je bila prava revolucija. Međutim, tržište je vrlo brzo pokazalo da je bila u pravu. Za svega petnaestak godina prodaja je porasla sa oko 40.000 na više od milion boca godišnje.
Kakva je pozicija kuće Pommery danas?
Francusko tržište i dalje predstavlja oko 40 odsto našeg poslovanja, ali izvoz konstantno raste i danas čini više od polovine ukupnog prometa. Prisustni smo u oko 150 zemalja na svim kontinentima i imamo sopstvene kancelarije u više od deset država. Naš cilj je dalje širenje, posebno na tržištima gde do sada nismo bili dovoljno zastupljeni. Balkan je jedno od njih, kao i Afrika, Latinska Amerika i pojedini delovi Azije.
Kakva su vaša očekivanja od Srbije?
Srbija ima duboku vinsku tradiciju i snažnu gastronomsku kulturu. Imao sam priliku da probam neka srpska vina i mogu reći da postoji veoma zanimljiv potencijal. Istovremeno, ovde postoji veliko interesovanje za francusku kulturu i način života. Za nas je ovo prilika da predstavimo drugačiju viziju šampanjca publici koja je otvorena za nova iskustva.
Poslednjih godina mnogo se govori o krizi vinske industrije. Kako vi gledate na to?
Zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Na pojedinim zrelim evropskim tržištima potrošnja stagnira ili opada, ali u Istočnoj Evropi, na Balkanu, u Aziji i Africi i dalje postoji značajan prostor za rast. Što se tiče klimatskih promena, Šampanja je istovremeno i veoma izložena i veoma otporna. Mi tradicionalno radimo sa kupažama različitih berbi, što nam omogućava prilagođavanje. Ipak, promene su očigledne.
Na koji način ih osećate?
Najjednostavniji primer je berba. Pre sedamdeset ili osamdeset godina grožđe se uglavnom bralo početkom oktobra. Danas često počinjemo krajem avgusta. To znači da smo za manje od jednog veka dobili više od mesec dana. Zbog toga eksperimentišemo sa novim sortama, novim vinogradarskim praksama i drugačijim načinima uzgoja. Ne smatram da je budućnost šampanjca ugrožena, ali je važno da već danas tražimo rešenja za naredne decenije.
Koje etikete trenutno posebno izdvajate?
Ako bih morao da izdvojim dve, to bi bili Appanage 1874 i Cuvée Louise. Appanage 1874 predstavljen je 2024. godine i predstavlja omaž istoriji kuće i njenim vezama sa francuskim plemstvom. Naziv „appanage“ označava privilegiju ili posed koji pripada kraljevskoj porodici. Cuvée Louise je naše najprestižnije vino, nastalo od pažljivo odabranih grand cru vinograda. Ono predstavlja vrhunac stila i filozofije kuće Pommery.
Mladi danas piju manje alkohola i okreću se lakšim pićima. Koliko je to izazov za šampanjac?
To jeste izazov, ali i prilika. Mlađe generacije piju manje, ali i dalje vole penušava vina i iskustva koja ona donose. Šampanjac nije samo piće. On predstavlja način života, trenutak, emociju i iskustvo. Naš zadatak je da razbijemo stereotip da se šampanjac pije samo u velikim prilikama. Želimo da pokažemo da čaša šampanjca može biti deo opuštenog druženja sa prijateljima ili večere na terasi, bez potrebe za posebnim povodom.
Dakle, šampanjac danas više nije samo vino za slavlje?
Naravno da ostaje simbol proslave, ali želimo da pokažemo i njegovu gastronomsku stranu. Šampanjac se izuzetno dobro slaže sa hranom i može biti deo mnogih svakodnevnih, ili barem češćih, životnih trenutaka. Na kraju krajeva, njegova suština jeste radost i slavljenje života, a život nam svakodnevno pruža dovoljno razloga za to.
Šampanjac se često posmatra kao aperitiv. Koliko je to danas ograničavajuća percepcija?
Mislim da je upravo to jedna od najvećih zabluda kada je reč o šampanjcu. Šampanja je verovatno jedna od retkih vinskih regija na svetu koja može da ponudi vino za kompletan obrok. Upravo to želimo da pokažemo i dokažemo ljubiteljima vina: šampanjac ne treba ograničavati samo na aperitiv ili predjelo. Stilovi šampanjca su izuzetno raznoliki. Od klasičnih kupaža, preko blanc de noirs vina sa više strukture i tela, pa sve do vintage šampanjaca koji mogu da prate veoma kompleksna i bogata jela. Želimo da istaknemo tu svestranost ne samo kroz konkretna gastronomska uparivanja, već i kroz saradnju sa vrhunskim kuvarima. Ponosni smo na partnerstvo sa organizacijom Bocuse d'Or u Francuskoj i na blisku saradnju sa šefovima kuhinja širom sveta. Svaka prilika je dobra da pokažemo šampanjac u svim njegovim aspektima i mogućnostima.
Kako je izgledao vaš profesionalni put do kuće Pommery?
Odrastao sam u Šampanji, tako da sam veoma rano došao u kontakt sa vinom. Moj brat me je zapravo uveo u taj svet. Čim sam dobio priliku, počeo sam da radim u vinogradima kako bih iz prve ruke razumeo kako nastaje šampanjac. Za mene sve počinje od grožđa i tla. Da biste zaista razumeli vino, morate razumeti njegovo poreklo. Tokom karijere radio sam isključivo za šampanjske kuće i vinske proizvođače, uglavnom u izvoznom sektoru. Oduvek me je privlačio kontakt sa različitim kulturama i način na koji ljudi širom sveta doživljavaju šampanjac. Tako sam uspeo da spojim svoja interesovanja, profesionalne ambicije i ljubav prema šampanjcu.
Imate li omiljeni šampanjac iz kuće Pommery?
Veliki sam ljubitelj vintage šampanjaca, ali ako bih morao da izdvojim jedno vino, to bi bio Apanage Brut 1874. To je izuzetno svestran šampanjac koji kombinuje mineralnost i svežinu, ali istovremeno poseduje dovoljno dubine i kompleksnosti za zahtevnije prilike. Posebno me inspiriše novi koncept Perpetual Reserve, odnosno svojevrsni „solera sistem“ kojim smo se inspirisali. Smatram da je to veoma inovativan i uzbudljiv pravac razvoja za našu kuću.
Poslednjih godina sve više pažnje privlače mali proizvođači, takozvani grower vinari. Da li ih doživljavate kao konkurenciju velikim kućama?
Razumem zašto postavljate to pitanje, ali ja na stvari gledam drugačije. Ne mislim da smo jedni drugima konkurencija. Naprotiv, smatram da delujemo paralelno i da se međusobno dopunjujemo.
Mali proizvođači imaju izuzetno važnu ulogu jer često na vrlo precizan način predstavljaju karakter pojedinačnih teroara. Zbog obima proizvodnje, velikim kućama to ponekad nije lako da postignu na isti način. Međutim, i mi veoma vodimo računa o izražavanju porekla. Naša osnovna etiketa Brut Royal predstavlja širu viziju Šampanje i sastavljena je od više desetina različitih vina. Ali kod cuvéea kao što su Grand Cru ili Cuvée Louise fokus je mnogo uži i precizniji. Tu više ne govorimo samo o teroaru, već i o pojedinačnim parcelama unutar određenih grand cru pozicija. Zato nastojimo da spojimo ono najbolje iz oba sveta: preciznost i autentičnost teroara sa jedne strane i dugogodišnje iskustvo i stil kuće sa druge.
Za kraj, šta biste preporučili srpskim ljubiteljima vina koji tek otkrivaju Pommery?
Uvek savetujem da se krene od osnova. Zato bih preporučio Brut Royal. Mi u Francuskoj kažemo da ono „daje ton“ ostatku asortimana. U njemu ćete najbolje upoznati stil kuće: svežinu, živost i eleganciju. Nakon toga prirodan korak je linija Apanage. Ona predstavlja odličan uvod u kompleksnije stilove koje stvaramo. Ta vina imaju više dubine i slojevitosti, ali i dalje zadržavaju prepoznatljivu svežinu, mineralnost i pristupačnost. A za one koji žele da istraže sam vrh naše ponude, sledeći korak je svakako Cuvée Louise. To je pravi dragulj naše kuće, vino koje u sebi nosi istoriju, znanje i iskustvo generacija i uz to predstavlja izraz nekih od naših najvažnijih teroara.
Matje Fransoa, vinski posvećenik koji je podjednako upućen i u tajne kuće koju zastupa i u vinarske finese koje vina Pommery čine trenutno prepoznatljivim širom planete, za Vino & Fino govori o stanju u današnjoj Šampanji, o vinima koja je odabrao da predstavi u Srbiji, o očekivanjima od našeg tržišta i o svom profesionalnom putu.
Dobrodošli u Beograd. Da li je ovo Vaša prva poseta Srbiji u ime kuće Pommery?
Da, zaista jeste. Ovo je moj prvi boravak u Srbiji i prvo zvanično predstavljanje kuće Pommery na ovom tržištu.
Vinsku večeru čije su zvezde bila vina kuće Pommery organizovali ste u srcu beogradske Skadarlije. Kako ste odabrali baš ovu lokaciju?
Zajedno sa našim partnerom Ducla Trading odabrali smo ovaj prostor jer je izuzetno simboličan za Beograd. Skadarlija nosi istoriju, umetnički duh i autentičnu atmosferu grada. Pommery je, sa druge strane, jedna od najstarijih šampanjskih kuća, čiji koreni sežu u 1836. godinu. Povezanost sa umetnošću i kulturom deo je našeg identiteta. Više od decenije u našem domu u Šampanji spajamo umetnost i šampanjac kroz saradnju sa savremenim umetnicima. Zato smo smatrali da je ovo idealno mesto da predstavimo Pommery Srbiji.
Kako biste predstavili Pommery nekome ko se prvi put susreće sa ovim imenom?
Teško je sažeti gotovo dva veka istorije u nekoliko rečenica, ali postoje dve stvari koje definišu našu kuću. Prva je Madame Pommery, žena koja je promenila istoriju šampanjca. Godine 1874. lansirala je prvi brut šampanjac proizveden u velikom obimu i time zauvek promenila stil i percepciju šampanjca. Druga je njena vizija da otvori vrata kuće javnosti. Više od dvadeset godina gradila je kompleks koji danas čuva preko 25 miliona boca, uključujući jednu od najvećih kolekcija berbi iz 19, 20. i 21. veka. Posebno je zanimljivo što su podrumi delom izgrađeni u drevnim rimskim krednim kamenolomima starim oko 2.000 godina. Bukvalno sedimo na istoriji.
Lujza Pommery bila je izuzetna ličnost za svoje vreme. Koliko je njena uloga bila revolucionarna?
U Francuskoj tog vremena, prema Napoleonovom zakoniku, žene nisu mogle samostalno da vode poslovanje. Madame Pommery bila je izuzetno vizionarska osoba koja je okupila vrhunske saradnike i uspela da sprovede svoju ideju. Upravo zahvaljujući vezama sa britanskom aristokratijom prepoznala je da tržište traži manje slatke stilove vina i odlučila da stvori brut šampanjac.
Da li je to bio šok za tadašnje potrošače?
Apsolutno. Ljudi su tada pili šampanjce sa 150, pa čak i više od 250 grama šećera po litru. Madame Pommery je taj nivo spustila na oko 12 grama. To je bila prava revolucija. Međutim, tržište je vrlo brzo pokazalo da je bila u pravu. Za svega petnaestak godina prodaja je porasla sa oko 40.000 na više od milion boca godišnje.
Kakva je pozicija kuće Pommery danas?
Francusko tržište i dalje predstavlja oko 40 odsto našeg poslovanja, ali izvoz konstantno raste i danas čini više od polovine ukupnog prometa. Prisustni smo u oko 150 zemalja na svim kontinentima i imamo sopstvene kancelarije u više od deset država. Naš cilj je dalje širenje, posebno na tržištima gde do sada nismo bili dovoljno zastupljeni. Balkan je jedno od njih, kao i Afrika, Latinska Amerika i pojedini delovi Azije.
Kakva su vaša očekivanja od Srbije?
Srbija ima duboku vinsku tradiciju i snažnu gastronomsku kulturu. Imao sam priliku da probam neka srpska vina i mogu reći da postoji veoma zanimljiv potencijal. Istovremeno, ovde postoji veliko interesovanje za francusku kulturu i način života. Za nas je ovo prilika da predstavimo drugačiju viziju šampanjca publici koja je otvorena za nova iskustva.
Poslednjih godina mnogo se govori o krizi vinske industrije. Kako vi gledate na to?
Zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Na pojedinim zrelim evropskim tržištima potrošnja stagnira ili opada, ali u Istočnoj Evropi, na Balkanu, u Aziji i Africi i dalje postoji značajan prostor za rast. Što se tiče klimatskih promena, Šampanja je istovremeno i veoma izložena i veoma otporna. Mi tradicionalno radimo sa kupažama različitih berbi, što nam omogućava prilagođavanje. Ipak, promene su očigledne.
Na koji način ih osećate?
Najjednostavniji primer je berba. Pre sedamdeset ili osamdeset godina grožđe se uglavnom bralo početkom oktobra. Danas često počinjemo krajem avgusta. To znači da smo za manje od jednog veka dobili više od mesec dana. Zbog toga eksperimentišemo sa novim sortama, novim vinogradarskim praksama i drugačijim načinima uzgoja. Ne smatram da je budućnost šampanjca ugrožena, ali je važno da već danas tražimo rešenja za naredne decenije.
Koje etikete trenutno posebno izdvajate?
Ako bih morao da izdvojim dve, to bi bili Appanage 1874 i Cuvée Louise. Appanage 1874 predstavljen je 2024. godine i predstavlja omaž istoriji kuće i njenim vezama sa francuskim plemstvom. Naziv „appanage“ označava privilegiju ili posed koji pripada kraljevskoj porodici. Cuvée Louise je naše najprestižnije vino, nastalo od pažljivo odabranih grand cru vinograda. Ono predstavlja vrhunac stila i filozofije kuće Pommery.
Mladi danas piju manje alkohola i okreću se lakšim pićima. Koliko je to izazov za šampanjac?
To jeste izazov, ali i prilika. Mlađe generacije piju manje, ali i dalje vole penušava vina i iskustva koja ona donose. Šampanjac nije samo piće. On predstavlja način života, trenutak, emociju i iskustvo. Naš zadatak je da razbijemo stereotip da se šampanjac pije samo u velikim prilikama. Želimo da pokažemo da čaša šampanjca može biti deo opuštenog druženja sa prijateljima ili večere na terasi, bez potrebe za posebnim povodom.
Dakle, šampanjac danas više nije samo vino za slavlje?
Naravno da ostaje simbol proslave, ali želimo da pokažemo i njegovu gastronomsku stranu. Šampanjac se izuzetno dobro slaže sa hranom i može biti deo mnogih svakodnevnih, ili barem češćih, životnih trenutaka. Na kraju krajeva, njegova suština jeste radost i slavljenje života, a život nam svakodnevno pruža dovoljno razloga za to.
Šampanjac se često posmatra kao aperitiv. Koliko je to danas ograničavajuća percepcija?
Mislim da je upravo to jedna od najvećih zabluda kada je reč o šampanjcu. Šampanja je verovatno jedna od retkih vinskih regija na svetu koja može da ponudi vino za kompletan obrok. Upravo to želimo da pokažemo i dokažemo ljubiteljima vina: šampanjac ne treba ograničavati samo na aperitiv ili predjelo. Stilovi šampanjca su izuzetno raznoliki. Od klasičnih kupaža, preko blanc de noirs vina sa više strukture i tela, pa sve do vintage šampanjaca koji mogu da prate veoma kompleksna i bogata jela. Želimo da istaknemo tu svestranost ne samo kroz konkretna gastronomska uparivanja, već i kroz saradnju sa vrhunskim kuvarima. Ponosni smo na partnerstvo sa organizacijom Bocuse d'Or u Francuskoj i na blisku saradnju sa šefovima kuhinja širom sveta. Svaka prilika je dobra da pokažemo šampanjac u svim njegovim aspektima i mogućnostima.
Kako je izgledao vaš profesionalni put do kuće Pommery?
Odrastao sam u Šampanji, tako da sam veoma rano došao u kontakt sa vinom. Moj brat me je zapravo uveo u taj svet. Čim sam dobio priliku, počeo sam da radim u vinogradima kako bih iz prve ruke razumeo kako nastaje šampanjac. Za mene sve počinje od grožđa i tla. Da biste zaista razumeli vino, morate razumeti njegovo poreklo. Tokom karijere radio sam isključivo za šampanjske kuće i vinske proizvođače, uglavnom u izvoznom sektoru. Oduvek me je privlačio kontakt sa različitim kulturama i način na koji ljudi širom sveta doživljavaju šampanjac. Tako sam uspeo da spojim svoja interesovanja, profesionalne ambicije i ljubav prema šampanjcu.
Imate li omiljeni šampanjac iz kuće Pommery?
Veliki sam ljubitelj vintage šampanjaca, ali ako bih morao da izdvojim jedno vino, to bi bio Apanage Brut 1874. To je izuzetno svestran šampanjac koji kombinuje mineralnost i svežinu, ali istovremeno poseduje dovoljno dubine i kompleksnosti za zahtevnije prilike. Posebno me inspiriše novi koncept Perpetual Reserve, odnosno svojevrsni „solera sistem“ kojim smo se inspirisali. Smatram da je to veoma inovativan i uzbudljiv pravac razvoja za našu kuću.
Poslednjih godina sve više pažnje privlače mali proizvođači, takozvani grower vinari. Da li ih doživljavate kao konkurenciju velikim kućama?
Razumem zašto postavljate to pitanje, ali ja na stvari gledam drugačije. Ne mislim da smo jedni drugima konkurencija. Naprotiv, smatram da delujemo paralelno i da se međusobno dopunjujemo.
Mali proizvođači imaju izuzetno važnu ulogu jer često na vrlo precizan način predstavljaju karakter pojedinačnih teroara. Zbog obima proizvodnje, velikim kućama to ponekad nije lako da postignu na isti način. Međutim, i mi veoma vodimo računa o izražavanju porekla. Naša osnovna etiketa Brut Royal predstavlja širu viziju Šampanje i sastavljena je od više desetina različitih vina. Ali kod cuvéea kao što su Grand Cru ili Cuvée Louise fokus je mnogo uži i precizniji. Tu više ne govorimo samo o teroaru, već i o pojedinačnim parcelama unutar određenih grand cru pozicija. Zato nastojimo da spojimo ono najbolje iz oba sveta: preciznost i autentičnost teroara sa jedne strane i dugogodišnje iskustvo i stil kuće sa druge.
Za kraj, šta biste preporučili srpskim ljubiteljima vina koji tek otkrivaju Pommery?
Uvek savetujem da se krene od osnova. Zato bih preporučio Brut Royal. Mi u Francuskoj kažemo da ono „daje ton“ ostatku asortimana. U njemu ćete najbolje upoznati stil kuće: svežinu, živost i eleganciju. Nakon toga prirodan korak je linija Apanage. Ona predstavlja odličan uvod u kompleksnije stilove koje stvaramo. Ta vina imaju više dubine i slojevitosti, ali i dalje zadržavaju prepoznatljivu svežinu, mineralnost i pristupačnost. A za one koji žele da istraže sam vrh naše ponude, sledeći korak je svakako Cuvée Louise. To je pravi dragulj naše kuće, vino koje u sebi nosi istoriju, znanje i iskustvo generacija i uz to predstavlja izraz nekih od naših najvažnijih teroara.
