04.06.2025.Piše: Jelena Stojčić
Stevan Aleksić: Pečenje za početak, šnenokle za kraj!
Pet pitanja za suvlasnika Gradske pečenjare Hrastovina
Sa Stevanom Aleksićem, mladim i perspektivnim ugostiteljem, suvlasnikom Gradske pečenjare Hrastovina razgovarali smo o tipično balkanskim kafanskim temama - slasnom pečenju, domaćoj rakijici, ali i o njegovim počecima i o našoj restoranskoj sceni.
Stevan je zajedno sa Filipom Ćirićem, poznatim šefom i vlasnikom restorana Homa uplovio u ugostiteljske vode novembru prošle godine. Na Zvezdari su, preuzeli poznati vinski bar Hrastovina, i u njemu napravili vrlo dobru gradsku pečenjaru, mesto koje je nedostajalo beogradskoj Zvezdari.
- Sa Filipom sam pre četiri godine otpočeo saradnju u njegovoj konsultantskoj firmi, Mint Consulting. Sarađivali smo i sa nekadašnjim vlasnicima Hrastovine, pa kada su želeli da izađu iz biznisa, ponudili su nama. I evo nas sad ovde, nešto više od šest meseci - govori Aleksić.
Šta nudite gostima a da ne postoji kod drugih srodnih koncepata?
Fokus je na pečenju bez kostiju. Dakle, nije bajadera u pitanju, jer se otkoštava pre pečenja. Radimo isključivo lokalno – prase uzimamo iz Šumadije, jagnje iz Pirota, tele sa Golije. Naravno, u ponudi je i kačkavalj iz Mlekarske škole u Pirotu, i još sjajnih proizvoda iz Pirota, Filipovog rodnog grada. Pečenjara nudi jaka mesna predjela, autentičnu komplet lepinju, i sve što stigne na tanjir pred gosta spremljeno je u našoj kuhinji. Pazili smo i oko vina, da budu lep par pečenju, da imamo dobre domaće rakije u ponudi, i naše kraft pivo koje uskoro stiže od pivare Hog napravljeno samo za nas.
Osim pečenja, koji je zaštitni znak pečenjare?
Definitivno, naše šnenokle! To nam je zlatni pečat kafane. Pečenje za početak, šnenokle za kraj.
Na meniju nema puno stavki, ali sve su pažljivo odabrane
Kako si ušao u ugostiteljstvo?
Ja sam iz ugostiteljske porodice, pa je nekako bilo logično da će moj put isto biti vezan za kafanu. U osmom razredu sam prvi put ušao u profesionalnu kuhinju i svidelo mi se. Radio sam prvo u piceriji u mom kraju u Banovcima, pa u Smokvici u centru Beograda. Volontirao sam i po fine dining restoranima, radio ketering i dostavu... gotovo sve što može da se radi u restoranskom svetu. Želeo sam da se oprobam u što više stvari za kratko vreme, da bih video šta mi se najviše sviđa. I onda je došla ponuda za pečenjaru, i sviđa mi se kako se pronalazim u tome.
Koje restorane privatno najradije biraš, možeš li da nam preporučiš neke?
Prvo Homa, jer i da neću, moram da to kažem. Šalim se, naravno. Homa je top! U poslednje vreme, volim da odem i u In Smoke We Trust u Gastrošoru, rade odličan roštilj! Posebno sam vezan i za Dunavsku terasu u Banovcima, imaju sjajnu hranu i odličan pogled, a od novijih restorana koji su me oduševili to je Nest, u novootvorenom hotelu Hogo u Inđiji.
Da li su to možda restorani koji bi, po tvom mišljenju, mogli da se nađu i u međunarodnim gastronomskim vodičima, izuzev Home koja je već ulistana u njima?
Svakako! Što se tiče Mišlenovog vodiča, ovo je tek početak, zvezdice su stigle i to je velika stvar! Možda su Homa i Salon 1905, na čelu sa novim mladim šefovima, mogli da ih dobiju i u prvoj godini, ali verujem da će već sledeće godine i oni biti u sazvežđu.
Stevan je zajedno sa Filipom Ćirićem, poznatim šefom i vlasnikom restorana Homa uplovio u ugostiteljske vode novembru prošle godine. Na Zvezdari su, preuzeli poznati vinski bar Hrastovina, i u njemu napravili vrlo dobru gradsku pečenjaru, mesto koje je nedostajalo beogradskoj Zvezdari.
- Sa Filipom sam pre četiri godine otpočeo saradnju u njegovoj konsultantskoj firmi, Mint Consulting. Sarađivali smo i sa nekadašnjim vlasnicima Hrastovine, pa kada su želeli da izađu iz biznisa, ponudili su nama. I evo nas sad ovde, nešto više od šest meseci - govori Aleksić.
Šta nudite gostima a da ne postoji kod drugih srodnih koncepata?
Fokus je na pečenju bez kostiju. Dakle, nije bajadera u pitanju, jer se otkoštava pre pečenja. Radimo isključivo lokalno – prase uzimamo iz Šumadije, jagnje iz Pirota, tele sa Golije. Naravno, u ponudi je i kačkavalj iz Mlekarske škole u Pirotu, i još sjajnih proizvoda iz Pirota, Filipovog rodnog grada. Pečenjara nudi jaka mesna predjela, autentičnu komplet lepinju, i sve što stigne na tanjir pred gosta spremljeno je u našoj kuhinji. Pazili smo i oko vina, da budu lep par pečenju, da imamo dobre domaće rakije u ponudi, i naše kraft pivo koje uskoro stiže od pivare Hog napravljeno samo za nas.
Osim pečenja, koji je zaštitni znak pečenjare?
Definitivno, naše šnenokle! To nam je zlatni pečat kafane. Pečenje za početak, šnenokle za kraj.
Na meniju nema puno stavki, ali sve su pažljivo odabrane
Kako si ušao u ugostiteljstvo?
Ja sam iz ugostiteljske porodice, pa je nekako bilo logično da će moj put isto biti vezan za kafanu. U osmom razredu sam prvi put ušao u profesionalnu kuhinju i svidelo mi se. Radio sam prvo u piceriji u mom kraju u Banovcima, pa u Smokvici u centru Beograda. Volontirao sam i po fine dining restoranima, radio ketering i dostavu... gotovo sve što može da se radi u restoranskom svetu. Želeo sam da se oprobam u što više stvari za kratko vreme, da bih video šta mi se najviše sviđa. I onda je došla ponuda za pečenjaru, i sviđa mi se kako se pronalazim u tome.
Koje restorane privatno najradije biraš, možeš li da nam preporučiš neke?
Prvo Homa, jer i da neću, moram da to kažem. Šalim se, naravno. Homa je top! U poslednje vreme, volim da odem i u In Smoke We Trust u Gastrošoru, rade odličan roštilj! Posebno sam vezan i za Dunavsku terasu u Banovcima, imaju sjajnu hranu i odličan pogled, a od novijih restorana koji su me oduševili to je Nest, u novootvorenom hotelu Hogo u Inđiji.
Da li su to možda restorani koji bi, po tvom mišljenju, mogli da se nađu i u međunarodnim gastronomskim vodičima, izuzev Home koja je već ulistana u njima?
Svakako! Što se tiče Mišlenovog vodiča, ovo je tek početak, zvezdice su stigle i to je velika stvar! Možda su Homa i Salon 1905, na čelu sa novim mladim šefovima, mogli da ih dobiju i u prvoj godini, ali verujem da će već sledeće godine i oni biti u sazvežđu.
