Jovana Mandić: Etiketa mora da govori na prvi pogled

Etiketa vina je element boce koji kupac prvo vidi: neprivlačna i neadekvatna etiketa može da pokvari utisak i o najboljem vinu, o čemu govore i naučne studije (evo jedne). Beograđanka Jovana Mandić, koja se tokom školovanja za arhitektu opredelila da promeni vokaciju i usmeri se ka grafičkom dizajnu sa punim fokusom na dizajn vinske ambalaže, pokazuje da je u svom zanatu vrlo svesna snage i značaja vizuelne komponente vina. Njena firma Winelabelgoddess radi već šest godina, i za to vreme na Jovaninom radnom stolu nastale su mnoge etikete vina iz Srbije i sveta - najponosnija je, kaže, na Moravu vinarije Aleksić. Jovanin biznis je tokom godina evoluirao ka stvaranju kompletnih vinskih brendova. Naš razgovor se, ipak, fokusira na etikete kao “lične karte” vina i nešto što je daleko više od vizuelnog detalja na boci.

Od čega polazite kada pravite dizajn etikete - od teroara, sorte, vinskog stila, početnih ideja klijenta ili nečeg sasvim drugačijeg?

Verujem da svaki uspešan projekat počinje time da zaista dobro razumem klijenta i sam proizvod. Zato proces uvek započinjem detaljnim upitnikom koji sam razvila, jer mi je važno da već na početku steknem jasnu sliku o vinu i svim ključnim aspektima. U upitniku postavljam pitanja o karakteristikama proizvoda, ciljnoj grupi, konkurenciji i planiranoj ceni, jer upravo cena u velikoj meri određuje izbor materijala, tehnika štampe i ostalih važnih detalja koji dolaze kasnije.

Ali, upitnik je samo prvi korak. On mi pomaže da definišem tehnički okvir projekta, ali prava vrednost dolazi iz dubljeg povezivanja sa pričom vina i vizijom same vinarije. Ključno pitanje za mene uvek je: Kako želimo da vino živi na tržištu? Kome se obraćamo? Kakvu emociju želimo da prenesemo? Kada vino stigne do mene, ono već ima svoj karakter i autentičnost. Moj zadatak je da uhvatim tu njegovu suštinu i pretočim je u ambalažu koja će to jasno ispričati.

Zato mi je izuzetno važna otvorena i iskrena komunikacija sa vinarijom. Niko ne poznaje svoje vino bolje od njih. Ja sam tu da ih vodim kroz ceo proces brendiranja i dizajna, kako bismo zajedno došli do rešenja koje najbolje oslikava njihovu priču. Uvek razvijam tri potpuno različita koncepta, svaki u skladu sa njihovim potrebama, ali sa drugačijim kreativnim pristupom.

Duboko verujem da ljudi biraju brendove koji odražavaju njihove vrednosti. Brendiranje jeste složen i strateški proces, ali na kraju, etiketa je ta koja ostavlja prvi utisak. Imamo samo nekoliko sekundi da privučemo pažnju i probudimo emociju, zato etiketa mora da „govori“ već na prvi pogled.

Šta je bio vaš najizazovniji projekat do sada?

Bez dileme, kreiranje etikete za crveno vino Redscape iz vinarije Simenta bio je moj najizazovniji projekat do sada. Radila sam dizajn za bugarsko tržište, znajući da svaki detalj mora da izgleda luksuzno, ali da ostane suptilan i nenametljiv. Cilj mi je bio da etiketa već na prvi pogled oda utisak elegancije, a da istovremeno otkrije bogatstvo detalja kad je držite u ruci.

Za osnovnu etiketu odabrala sam Fasson® Cotton Black, crni, mat papir sa teksturom, koji daje osećaj ozbiljnosti i dubine. Međutim, rad sa ovim papirom bio je veliki izazov, jer izuzetno tamna boja lako "proguta" reljefne detalje. Ipak, uspeli smo da istaknemo reljef Madara stena tako da se jasno oseti pod prstima i lepo vidi na svetlu, što je bio rezultat koji sam želela.

Koristila sam tehniku "etiketa preko etikete", sa dodatnim slojem etikete od Fasson® Soft Touch Black FSC®, precizno isečenim po konturama Madara stena i zalepljenim preko glavne etikete. Tako sam postigla dodatnu dubinu i slojevitost pejzaža, što se savršeno uklopilo u priču o vinu.

Da dodatno naglasim premium karakter, koristila sam doming efekat na natpisu "premium reserva". Specijalna metalik boja dala je utisak rastopljenog metala u crvenoj nijansi, stvarajući efekat koji odmah privlači pažnju.

Na kraju, motiv vinograda dodatno sam naglasila visokosjajnim lakom, stvarajući blagi reljef koji stvara prelep kontrast sa mat podlogom. Kada sam videla gotov uzorak, osetila sam pravo zadovoljstvo. Ceo projekat bio je test strpljenja, preciznosti i kreativnosti, ali i savršen primer kako se tehnički izazovi i dobra priča mogu spojiti u vrhunski rezultat.



Koji su današnji preovlađujući trendovi u dizajnu etiketa?

Danas je jasno da etiketa ima svega nekoliko sekundi da privuče pažnju kupca. Odluka o kupovini često se donosi impulsivno, pa je vizuelna upečatljivost ambalaže ključna. Jak kontrast boja i različitih materijala posebno dobro funkcioniše, jer ljudsko oko prirodno reaguje na takve vizuelne signale.

Vidim i sve izraženiji fokus na mlađu publiku. Mlađi potrošači sve više traže brendove koji komuniciraju održivost, zdrav životni stil i inovativnost. Etiketa mora jasno da izrazi te vrednosti, jer ona je prva koja ih prenosi.

Autentičnost je danas neizostavna. Ljudi žele da znaju priču vina koje kupuju, ko ga pravi, na koji način, i šta je to što ga čini posebnim. Etiketa mora da prenese tu priču i stvori emocionalnu vezu sa kupcem, jer upravo to gradi dugoročnu lojalnost.

Dizajneri danas sve više koriste inovativne materijale i tehnike: metalik boje, 3D efekte, zanimljive teksture i dinamičnu tipografiju. Ovi detalji nisu samo dekorativni, već dodaju dubinu dizajnu i pozivaju kupca da se zadrži i bolje upozna proizvod.

Kapice na bocama takođe postaju važan deo dizajna. Sve češće viđamo skraćene verzije, voskirane kapice, pa čak i potpuno odsustvo kapice za minimalistički efekat. Sve ove varijacije dodatno osnažuju vizuelni identitet vina i razlikuju ga na polici.

Kakvo je stanje u Srbiji — da li vinarije dovoljno razmišljaju o dizajnu i da li dizajnerima daju dovoljno slobode?

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je napravljen veliki pomak kada je reč o brendiranju vina i dizajnu ambalaže. Vinarije koje su prepoznale važnost ulaganja u dobar dizajn postale su prepoznatljive i cenjene na tržištu.

Ipak, i dalje donekle postoji nerazumevanje uloge dizajnera. Često se očekuje da dizajner "nacrta" ono što je vinarija zamislila, ali prava vrednost dolazi kada se dizajner uključi kao strateški partner. Dizajn nije završni dekorativni sloj, on je deo strategije brenda.
Ambalaža je najčešće prvi kontakt potrošača sa vinom, i često presudna za odluku o kupovini. Zato dizajn mora da na ograničenom prostoru prenese poruku o kvalitetu i karakteru vina.

Moj savet vinarijama je da se aktivno uključe u proces stvaranja ambalaže i da budu otvorene za zajednički rad sa dizajnerskim i marketinškim timom. Najbolja rešenja nastaju kroz otvorene razgovore i razmenu ideja. Vinarije najbolje poznaju svoj proizvod, a dizajneri imaju alate i kreativnost da tu priču predstave na pravi način tržištu.



Kakav je vaš lični vinski ukus?

Uvek biram suva vina. Od belih sorti najviše volim sovinjon blan. Roze vina mi nikad nisu bila bliska i ne bih ih naručila u restoranu. Ipak, zanimljivo je da baš volim da radim dizajn etiketa za roze vina. Privlačna su mi zbog svoje boje i transparentne flaše, koja često ima zanimljiv oblik, ali kada je reč o ličnom uživanju, roze jednostavno preskačem. Najviše uživam u crvenim vinima sa karakterom, onim koja ostavljaju snažan utisak i po mirisu i po punoći ukusa. Od domaćih sorti posebno volim prokupac.

Nedavno sam bila na vinskom sajmu u Španiji i imala priliku da probam razna vina iz regije Rioja. Neka su me zaista oduševila i još uvek pamtim te ukuse, iako, priznajem, nisam zapamtila konkretna imena jer ih je bilo zaista mnogo. Nisam stručnjak za vinske opise i ne govorim o vinima kao somelijer, ali ih iskreno volim i pijem s uživanjem.

Verujem da na moj doživljaj vina značajno utiču i atmosfera i društvo u kojem se nalazim. Moj ukus se s vremenom razvija i menja, a često me, priznajem, povuče i dizajn etikete, posebno kada sam na putovanjima. Ne mogu da odolim vinima koja se izdvajaju zanimljivim dizajnom i izuzetnom realizacijom.