15.07.2025.Piše: Jelena Stojčić
Dušan Todić: Više volim da radim, nego da pričam o Mišlenovim zvezdama
Pet pitanja za šefa restorana Lilo iz San Dijega u Kaliforniji
Dušan Todić, sjajni srpski šef u čijim smo jelima uvek uživali dok je pre nekoliko godina nakon povratka iz Kalifornije, u kojoj sa porodicom živi već deceniju, radio u kuhinji hotela Square Nine. U Beogradu je proveo dve godine, pa se ponovo vratio u San Dijego, i to sa jakim razlogom - da dosanja svoj dečački san i otvori restoran – Lilo - koji će posle samo dva meseca rada biti ovenčan Mišlenovom zvezdom.
- Razlog mog ponovnog povratka u San Dijego bilo je upravo otvaranje restorana Lilo zajedno sa šefom Erikom Bostom. I zvezda i otvaranje desili su se nedavno i ceo tim je bio veoma uzbuđen, a i dalje je. Niko od nas zaista nije mogao da zamisli da će ovakav uspeh doći nakon manje od dva meseca od otvaranja, ali opet, nismo mislili da je nemoguće, samo smo svesni da je uglavnom potrebno malo više vremena da sve legne na svoje. Ali, kao i uvek - čista vizija, istrajnost i standardi daju rezultate, što se i u našem slučaju pokazalo tačno.
Da li si bio na svečanoj ceremoniji dodele Mišlenovih zvezda i kako je to izgledalo, budući da si osvojenu zvezdicu u prethodnom restoranu proslavljao u Srbiji umesto sa timom u kuhinji ili na dodeli nagrada?
U Sakramentu je bilo sjajno i cela ceremonija je bila veoma dobro organizovana. Sreo sam mnogo ljudi koje dugo godina nisam video, mentore i pojedine šefove koji me inspirišu još od početka karijere. Biti u tom okruženju je nešto o čemu sam maštao još dok sam prve korake pravio na srpskoj ugostiteljskoj sceni, a što se tiče samog osećaja kada saznate da je prva zvezda stigla u restoran, kao što znate, nije mi nepoznat. Osećaj ponosa je isti kao i 2021. godine kada su mi javili da smo dobili zvezdicu u restoranu u kome sam tada radio – Jeune Et Jolie. Imao sam sreće da prisustvujem tom momentu pre nego što sam došao u Srbiju. Jedino mi je bilo žao što tada nisam mogao da sa timom proslavim osvajanje zvezdice. Ovog puta je bilo drugačije, proslavili smo zvezdu, ali smo i svesni svojih ambicija i mislim da itekako imamo mesta za napredak. Verujem da sa napretkom i našim zalaganjem možemo doći i do druge zvezdice, ali više volim da radim nego da pričam! Zahvalni smo gde smo sada, iako je put koji je tek pred nama motivacija sama za sebe.
Da li možeš da uporediš restoransku scenu u SAD-u i u Srbiji - i da li je uopšte uporediva?
Razlika je stvarno velika. Počevši od tržišta koje te tera da se menjaš, zatim raznovrsnost namirnica, kao i navike gostiju koje su od presudne važnosti za uspešno vođenje restorana. Kada pričamo o samoj ugostiteljskoj kulturi, ovde je ona posebna po tome što neguje i nagrađuje kreativnost mladih šefova i ugostitelja i daje im priliku da se ne plaše da ispolje svoju kreativnost, što je veoma bitno, jer se tako postavljaju novi standardi, inspirišu mlade kolege i ugostiteljska scena gura napred. Gosti su ti koji to prepoznaju i koji ti daju priliku, a na tebi je samo da održiš kvalitet - i to je najveća razlika. Čini mi se da je scena kod nas spremna za promenu i mladi ugostitelji su za to ključni, samo da gosti sve to isprate i podrže jer samo na taj način Srbija sutra može da ima restorane sa zvezdicama po celoj zemlji, što bih veoma voleo. To donosi i bolji račun po gostu i veću profitabilnost, veće mogućnosti za šefove da rade sa boljim namirnicama, a tako će i talentovani kuvari ostati u Srbiji i biće veće plate za zaposlene u ugostiteljstvu. Ukratko, zvezdica nije samo stvar prestiža. Ona jeste nagrada za rad, trud i standarde celog tima i restorana, ali i odlična prilika za napredovanje i građenje celokupne restoranske scene.
Pratiš li gastronomsku scenu u Srbiji, i kako ti se čine naše prve zvezdice?
Pratim restoransku scenu u Srbiji i veoma mi je drago da su prve zvezdice konačno stigle i iskreno čestitam ugostiteljima na tome! Sigurno su zaslužene i definitivno će promeniti scenu na bolje. Za našu gastronomsku scenu je veoma bitno da ima više zvezdica, da su mladi šefovi motivisani da menjaju sebe i da ulažu u svoje timove i njihovu kreativnost, jer, kao što sam i u prethodnom odgovoru rekao, jedino tako će gastronomija ići u pravom smeru i šefovi će rasti na pravi način. Na listi, po mom mišljenju, definitivno nedostaju još makar dva ili tri restorana koja zaslužuju zvezdicu, ali to je na inspektorima da odluče. Verujem da je uvek najteže dati prve zvezdice, posle sve dođe na svoje.
Šta zvezdani Lilo svojim gostima nudi na tanjirima?
Dosta pripreme i planiranja bilo je potrebno da se otvori Lilo. Kuhinja i njena jela ogledaju se kroz prizmu sezonalnosti i blizine obala, kroz njihove namirnice, bilo da je to divlje ulovljen turbot iz Bretanje ili kinmedai iz Japana, ili slatkovodna jegulja - svaka ta namirnica ima smisla na jelovniku i sa kombinacijom proizvoda sa malih farmi koje se nalaze oko nas, na najbolji način oslikava našu viziju.
I za kraj, gde je bolji život, u Kaliforniji ili u Srbiji?
Već deset godina živim u San Dijegu, i da li ima boljih stvari ovde nego u Srbiji – da, definitivno! Ali, isto tako ima i gorih tako da nigde nije savršeno, bitno je samo da se pronađete u okruženju koje vam odgovara i koje vas gura da budete bolji. Srbija je moja kuća i uvek ću joj se vraćati, i odavde sam uvek spreman da na neki način budem uključen u ugostiteljsku scenu Srbije. Trenutno me obaveze i planovi drže ovde ali nikad ne reci nikad – videćemo!
- Razlog mog ponovnog povratka u San Dijego bilo je upravo otvaranje restorana Lilo zajedno sa šefom Erikom Bostom. I zvezda i otvaranje desili su se nedavno i ceo tim je bio veoma uzbuđen, a i dalje je. Niko od nas zaista nije mogao da zamisli da će ovakav uspeh doći nakon manje od dva meseca od otvaranja, ali opet, nismo mislili da je nemoguće, samo smo svesni da je uglavnom potrebno malo više vremena da sve legne na svoje. Ali, kao i uvek - čista vizija, istrajnost i standardi daju rezultate, što se i u našem slučaju pokazalo tačno.
Da li si bio na svečanoj ceremoniji dodele Mišlenovih zvezda i kako je to izgledalo, budući da si osvojenu zvezdicu u prethodnom restoranu proslavljao u Srbiji umesto sa timom u kuhinji ili na dodeli nagrada?
U Sakramentu je bilo sjajno i cela ceremonija je bila veoma dobro organizovana. Sreo sam mnogo ljudi koje dugo godina nisam video, mentore i pojedine šefove koji me inspirišu još od početka karijere. Biti u tom okruženju je nešto o čemu sam maštao još dok sam prve korake pravio na srpskoj ugostiteljskoj sceni, a što se tiče samog osećaja kada saznate da je prva zvezda stigla u restoran, kao što znate, nije mi nepoznat. Osećaj ponosa je isti kao i 2021. godine kada su mi javili da smo dobili zvezdicu u restoranu u kome sam tada radio – Jeune Et Jolie. Imao sam sreće da prisustvujem tom momentu pre nego što sam došao u Srbiju. Jedino mi je bilo žao što tada nisam mogao da sa timom proslavim osvajanje zvezdice. Ovog puta je bilo drugačije, proslavili smo zvezdu, ali smo i svesni svojih ambicija i mislim da itekako imamo mesta za napredak. Verujem da sa napretkom i našim zalaganjem možemo doći i do druge zvezdice, ali više volim da radim nego da pričam! Zahvalni smo gde smo sada, iako je put koji je tek pred nama motivacija sama za sebe.
Da li možeš da uporediš restoransku scenu u SAD-u i u Srbiji - i da li je uopšte uporediva?
Razlika je stvarno velika. Počevši od tržišta koje te tera da se menjaš, zatim raznovrsnost namirnica, kao i navike gostiju koje su od presudne važnosti za uspešno vođenje restorana. Kada pričamo o samoj ugostiteljskoj kulturi, ovde je ona posebna po tome što neguje i nagrađuje kreativnost mladih šefova i ugostitelja i daje im priliku da se ne plaše da ispolje svoju kreativnost, što je veoma bitno, jer se tako postavljaju novi standardi, inspirišu mlade kolege i ugostiteljska scena gura napred. Gosti su ti koji to prepoznaju i koji ti daju priliku, a na tebi je samo da održiš kvalitet - i to je najveća razlika. Čini mi se da je scena kod nas spremna za promenu i mladi ugostitelji su za to ključni, samo da gosti sve to isprate i podrže jer samo na taj način Srbija sutra može da ima restorane sa zvezdicama po celoj zemlji, što bih veoma voleo. To donosi i bolji račun po gostu i veću profitabilnost, veće mogućnosti za šefove da rade sa boljim namirnicama, a tako će i talentovani kuvari ostati u Srbiji i biće veće plate za zaposlene u ugostiteljstvu. Ukratko, zvezdica nije samo stvar prestiža. Ona jeste nagrada za rad, trud i standarde celog tima i restorana, ali i odlična prilika za napredovanje i građenje celokupne restoranske scene.
Pratiš li gastronomsku scenu u Srbiji, i kako ti se čine naše prve zvezdice?
Pratim restoransku scenu u Srbiji i veoma mi je drago da su prve zvezdice konačno stigle i iskreno čestitam ugostiteljima na tome! Sigurno su zaslužene i definitivno će promeniti scenu na bolje. Za našu gastronomsku scenu je veoma bitno da ima više zvezdica, da su mladi šefovi motivisani da menjaju sebe i da ulažu u svoje timove i njihovu kreativnost, jer, kao što sam i u prethodnom odgovoru rekao, jedino tako će gastronomija ići u pravom smeru i šefovi će rasti na pravi način. Na listi, po mom mišljenju, definitivno nedostaju još makar dva ili tri restorana koja zaslužuju zvezdicu, ali to je na inspektorima da odluče. Verujem da je uvek najteže dati prve zvezdice, posle sve dođe na svoje.
Šta zvezdani Lilo svojim gostima nudi na tanjirima?
Dosta pripreme i planiranja bilo je potrebno da se otvori Lilo. Kuhinja i njena jela ogledaju se kroz prizmu sezonalnosti i blizine obala, kroz njihove namirnice, bilo da je to divlje ulovljen turbot iz Bretanje ili kinmedai iz Japana, ili slatkovodna jegulja - svaka ta namirnica ima smisla na jelovniku i sa kombinacijom proizvoda sa malih farmi koje se nalaze oko nas, na najbolji način oslikava našu viziju.
I za kraj, gde je bolji život, u Kaliforniji ili u Srbiji?
Već deset godina živim u San Dijegu, i da li ima boljih stvari ovde nego u Srbiji – da, definitivno! Ali, isto tako ima i gorih tako da nigde nije savršeno, bitno je samo da se pronađete u okruženju koje vam odgovara i koje vas gura da budete bolji. Srbija je moja kuća i uvek ću joj se vraćati, i odavde sam uvek spreman da na neki način budem uključen u ugostiteljsku scenu Srbije. Trenutno me obaveze i planovi drže ovde ali nikad ne reci nikad – videćemo!
