Ambasadorka vina Srbije i naša najiskrenija kritičarka

Rubrika Portret magazina Outstanding Serbia, čiji je petnaesti broj upravo izašao, obično je posvećena ljudima iz Srbije koji svojim radom pokazuju njeno najlepše i najvrednije lice. Ovaj broj je izuzetak - sa portretom Britanke bez koje je danas nemoguće zamisliti srpsku vinsku scenu.

Ako volite vina iz Srbije, a niste iz te zemlje, sva je prilika da je to jednim delom i zbog Kerolajn Gilbi MW, ekspertkinje za vina našeg podneblja i osobe koja nosi titulu Master of Wine, najugledniju u vinskom svetu. Gilbi nije samo poznavalac naših vina: ona ih voli svim srcem, kao i naše podneblje, i baš iz te ljubavi od nje ćemo ponekad čuti i ozbiljne kritike na način na koji se vodi srpska vinska priča. Spoj te ljubavi, iskrenosti, i činjenice da Kerolajn Gilbi neumorno radi kao ambasador naših vina u svetu donela joj je i nagradu za ličnost godine 2024. na godišnjim nagradama magazina Vino & Fino.

Otvorena su joj vrata svih vinarija u Srbiji, rado i često sudi na regionalnim vinskim ocenjivanjima, objavljuje tekstove o našim vinima na sajtu Džensis Robinson, u Dekanteru i mnogim drugim vinskim medijima, i prva je osoba van Srbije koja je strastveno pisala o našem prokupcu i grašcu, sortama od nemerljivog značaja za našu vinsku kulturu.
Kerolajn Gilbi je doktor nauka u oblasti botanike, a njena karijera je krenula u pravcu potpune vezanosti za vino krajem osamdesetih godina prošlog veka, i već tada se vezala za vina Jugoistočne Evrope. Danas predsedava panelima koji ocenjuju vina Balkana na takmičenju Decanter World Wine Awards u Londonu, a u Srbiji je već tri godine na čelu žirija ocenjivanja Open Balkan Wine Trophy koje se održava u novembru u okviru sajma Wine Vision by Open Balkan.

Put koji je počeo portugalskim vinom

U želji da proniknemo u korene ljubavi Kerolajn Gilbi prema vinu, a pre nego što ćemo skrenuti razgovor na manje lične teme – mada je Srbija za nju postala i lična strast - počeli smo razgovor sa njom pitanjem – koje je vino promenilo njen pogled na ovo piće i usmerilo je ka širem vinskom svetu:

- Moji roditelji su voleli vino – odrasla sam uz priče o tome kako je moj otac osvajao moju majku uz vina Krug i Richebourg. Nisam, međutim, probala ta vina sve do mnogo, mnogo godina kasnije. Vino kod kuće bilo je mnogo povoljnije, a moj otac je čak pravio vino od koncentrata iz konzervi kada su budžeti bili veoma ograničeni (i to vino je bilo dovoljno loše da me dugo vremena odbije od tog pića). Sećam se jednog Božića kada je moj otac odlučio da nas počasti Montrachetom – zapravo je to bio Batard-Montrachet, ali veličanstven. Vino koje je promenilo pravac mog života bio je porto – tačnije, dvadesetogodišnji tawny iz Kvinte Do Noval. Na jednom takmičenju osvojila sam boravak u Portugaliji dok sam još bila studentkinja, i shvatila sam, dok sam sedela na terasi ispijajući porto uz blistavu reku Duro ispod, da me možda čeka karijera u svetu vina. Nauka mi u tom trenutku nije išla baš najbolje, pa je kocka bačena – priseća se vinska ekspertkinja formativnih trenutaka koji su odredili njen životni put.Kerolajn Gilbi pristupa vinu onako kako se očekuje od iskusnog erudite koji ne samo da voli vino, već i priču koja leži iza njega: teroarsku, istorijsku, ličnu. Ovaj pristup Kerolajn Gilbi, kako kaže, neguje i kada je u pitanju lični užitak u vinu:

- Uvek prilazim vinu sa radoznalošću – mislim da nikada ne prestajete da učite o njemu, jer je svaka berba drugačija i svaki vinar ima svoj lični pristup. Volim vina koja pripovedaju o mestu na kome su nastale, i o ljudskom dodiru u čaši. Takođe mi je veoma važno, kada biram vino za kupovinu ili otvaranje, da bude ono pravo za ljude s kojima ću ga deliti. Tužna je boca vina koja se ne deli, ali nema svrhe davati crveno vino sa jakim taninima mojoj deci, dok moj muž, nasuprot tome, veruje da svo vino mora da bude crveno. Tražim ravnotežu i dovoljno zadovoljstva da potražimo još jedan gutljaj pravog vina za priliku i za ljude - govori Kerolajn Gilbi.Kerolajn Gilbi ne štedi reči kada su u pitanju neke loše navike srpskih vinara, a njeni komplimenit uvek su dobro zasluženi. Ona kaže da nije ni sanjala da će biti do te mere vezana za Srbiju:

- Mislila sam da ću pisati o Italiji kada sam počela da radim kao slobodni pisac, ali slučajni imejl od Toma Stivensona, kada je pokretao godišnju knjigu pod nazivom Wine Report, dao mi je priliku - u Velikoj Britaniji tada niko nije pisao o istočnoj Evropi i Balkanu. Što sam se više specijalizovala, to sam više počela da uživam u različitim putevima vinske revolucije u regionu.

Na jednom od brojnih vinskih putovanja kroz Srbiju (foto: Branislav Nenin)

Srbija je opčinila Kerolajn Gilbi i kulturom i prelepim prirodnim bogatstvom:

- Iznenadilo me je koliko je drugačija od svojih suseda, uprkos zajedničkoj istoriji, i što ima neverovatnu kulturu, istoriju i pejzaže o kojima na Zapadu jednostavno ne znamo. Velikodušno gostoprimstvo je, naravno, podrazumevano u ovom delu sveta – ponekad bih volela da je manje velikodušno, jer se vraćam kući s nekoliko kilograma više na bokovima. Takođe smatram jezik fascinantnim (iako ga ne govorim), ali i činjenica da imate reči za koncepte koji jednostavno ne postoje u engleskom jeziku (na primer, za sve različite generacije rođaka).

Manje a bolje – trend za budućnost

Za jednu od vodećih vinskih ekspertkinja na svetu potpuno je jasno koji su najvažniji globalni trendovi: manje hrasta, više autohtonih sorti, i o tome ne želi ni da govori, kao o temi o kojoj se već sve zna. Umesto toga, Kerolajn Gilbi ističe da je, pored ostalog, vrlo bitno da se vino predstavi novim generacijama na pravi način, kako bi se održala ljubav prema ovom plemenitom piću:

- Jasno je da se u svetu proizvodi previše vina, pa treba slediti trend “manje a bolje”. Takođe moramo učiniti vino pristupačnijim sledećoj generaciji ljubitelja vina – graditi na njegovoj autentičnoj povezanosti sa zemljom i ljudima, za razliku od sveta žestokih pića, piva i koktela koji se proizvode u industrijskim razmerama. Moramo komunicirati sa publikom na zanimljiv način koji ne čini da se ljudi osećaju kao da moraju učiti o vinu da bi uživali u njemu, i lično mrzim one dugačke, poetične degustacijske beleške koje u ljudima bude nesigurnost jer ne mogu da osete „borovnice na pijaci začina “ ili „kolica puna voća zvanog jamajčanski tangelo “, da navedem par primera koji su mi ostali u sećanju.Kerolajn Gilbi MW je strastveni zastupnik metoda ocenjivanja vina putem konsenzusa u panelu sudija – ovaj sistem se neguje u najuglednijem svetskom ocenjivanju Decanter World Wine Awards i mnogim drugim takmičenjima, među kojima je i naš Open Balkan Wine Trophy.

- Ne postoji jedan idealan stil ocenjivanja vina, veoma zavisi od kvaliteta sudija, ali ono što mi se dopada kod konsenzusnog ocenjivanja je to što svako ima priliku da iznese mišljenje o svakom vinu, pa bi konačna ocena trebalo da bude što je moguće pravičnija. Pošto se vina degustiraju u “flajtovima”, sudije mogu da procene vina jedna naspram drugih, kao i prema ličnim merilima o kvalitetu vina. Naravno, sudije su ljudi i ponekad propuste dobra vina, ili ona jednostavno ne daju sve od sebe tog dana – vino je ipak živa stvar. U drugom velikom sistemu, vina se degustiraju jedno po jedno i računa se prosek, obično nakon uklanjanja ekstremnih ocena, što znači da svi teže davanju prosečnih ocena - i nema diskusije. Mislim da postoji dobar razlog zašto najveće svetsko takmičenje vina koristi konsenzusno ocenjivanje, i pretpostavljam da je to pravac za budućnost.Kada je budućnost vina Srbije u pitanju – u ovom trenutku ne možemo imati boljeg i iskrenijeg saborca nego što je Kerolajn Gilbi MW, naš glasnik u velikom vinskom svetu, po potrebi oštar kritičar i u svakom trenutku veran prijatelj i saveznik.