25.02.2023.Piše: Jelena Stojčić
Gastro pregled: Izvedite sami sebe u restoran!
Sećate li se kada ste poslednji put otišli sami na ručak ili večeru? Pretpostavljam - nikad
Dok je u svetu to potpuno normalno, u našem društvu jedino je odlazak na kafu u solo varijanti, ali samo preko dana, pomalo prihvatljiv. Ali, ako poželite da pojedete nešto sami često ćete biti izloženi pogledima drugih gostiju, znatiželjnih da saznaju zašto sedite sami i šta vam se desilo.
Baš takvoj situaciji prisustvovala sam pre neko veče kada sam se sa drugaricom našla na pivu u prepunoj Kalenić kafani. Od jedina dva slobodna stola, za jedan sedamo nas dve, a za drugi, nekoliko minuta kasnije stiže mlada devojka, naručuje porciju ćevapa i pivo. Kako vreme prolazi i niko ne dolazi za njen sto, komentari sa okolnih stolova počinju da se nižu – od sigurno „nije naša“, preko šta će, jadna, mora da je ostavio dečko, do ćuti, može i tebi da se desi.
I pitam se, stvarno, šta sve čoveku može da se desi ako bi seo sam u restoran da jede. Realno, mogao bi da se najede, ali isto i da ostane gladan, ako mu se možda ne bi dopalo to što je naručio. Mogao bi možda i da upozna nove ljude, naročito ako se odluči da sedne za šank, umesto za sto. Mogao bi i da dobije piće na račun kuće, jer „jadan sedi sam“, a mogao bi i da se napije, ali onda „sigurno“ ima neki problem… A mogao bi i sam, u miru i sa svojim mislima, da uživa u porciji omiljene hrane, a za kraj radne nedelje, priušti sebi i jedno hladno pivo, zar ne?
I jasno vam je da nisu samo drugi gosti ti koji će komentarisati i iščuđavati se time što ste sami u restoranu, već i konobari, koji će vas, po nekom nepisanom pravilu, smestiti ili za sto u ćošku ili u nekom skrivenom kutu restorana „da vam ne bude neprijatno“. Zato, kada se odvažite da probate kako izgleda kada sami odete na ručak u Beogradu, ponesite knjigu da budete „manje sumnjivi“, ili sedite za šank ako vam je do priče, a za prvi put, možda je najbolje da birate kada nije baš najveća gužva u restoranu jer osim što ćete izbeći moguće komentare sa početka teksta, osoblje će vam verovatno biti više posvećeno nego kada je krcat restoran.
Idite, probajte i prepustite se!
Uostalom, kada ste poslednji put uradili nešto po prvi put?
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.
Baš takvoj situaciji prisustvovala sam pre neko veče kada sam se sa drugaricom našla na pivu u prepunoj Kalenić kafani. Od jedina dva slobodna stola, za jedan sedamo nas dve, a za drugi, nekoliko minuta kasnije stiže mlada devojka, naručuje porciju ćevapa i pivo. Kako vreme prolazi i niko ne dolazi za njen sto, komentari sa okolnih stolova počinju da se nižu – od sigurno „nije naša“, preko šta će, jadna, mora da je ostavio dečko, do ćuti, može i tebi da se desi.
I pitam se, stvarno, šta sve čoveku može da se desi ako bi seo sam u restoran da jede. Realno, mogao bi da se najede, ali isto i da ostane gladan, ako mu se možda ne bi dopalo to što je naručio. Mogao bi možda i da upozna nove ljude, naročito ako se odluči da sedne za šank, umesto za sto. Mogao bi i da dobije piće na račun kuće, jer „jadan sedi sam“, a mogao bi i da se napije, ali onda „sigurno“ ima neki problem… A mogao bi i sam, u miru i sa svojim mislima, da uživa u porciji omiljene hrane, a za kraj radne nedelje, priušti sebi i jedno hladno pivo, zar ne?
I jasno vam je da nisu samo drugi gosti ti koji će komentarisati i iščuđavati se time što ste sami u restoranu, već i konobari, koji će vas, po nekom nepisanom pravilu, smestiti ili za sto u ćošku ili u nekom skrivenom kutu restorana „da vam ne bude neprijatno“. Zato, kada se odvažite da probate kako izgleda kada sami odete na ručak u Beogradu, ponesite knjigu da budete „manje sumnjivi“, ili sedite za šank ako vam je do priče, a za prvi put, možda je najbolje da birate kada nije baš najveća gužva u restoranu jer osim što ćete izbeći moguće komentare sa početka teksta, osoblje će vam verovatno biti više posvećeno nego kada je krcat restoran.
Idite, probajte i prepustite se!
Uostalom, kada ste poslednji put uradili nešto po prvi put?
Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.
