Gastro pregled: Beogradski restorani su baš skupi!

Da li ste primetili da u Beogradu više ni za pet hiljada dinara dve osobe ne mogu da pojedu pristojan obrok u restoranu i popiju po piće ili dva, pa čak ni u picerijama?

Baš se skoro povela rasprava na društvenim mrežama oko toga da li u prestonici ima negde da se pojede pica a da ne košta više od hiljadu dinara. Ima, mala margarita ili marinara i to je to. Ali, ako vam se jede kaprićoza ili možda pica sa pršutom, cena često prelazi i 1500 dinara, a gde su tu piće, desert? O restoranima fine dining kuhinje da i ne govorim, jer cena degustacionog menija za dve osobe sa uparivanjem vina ovih dana premašuje i 300 evra.

To mogu i da razumem, jer su u tu cenu ukalkulisane luksuzne i premijum namirnice, ozbiljne etikete vina i trud i umeće šefa i njegovog tima iz kuhinje. Mada, što je mnogo - mnogo je!

Isto tako, mogu da razumem i više cene u picerijama sa pedigreom, jer brašno koje se koristi nije obično, nije ni burata jeftina, a nije ni prava italijanska salama, ali zaista ne mogu da razumem da deset „ništa posebnih“ ćevapa košta skoro hiljadu dinara, da najobičnije kuvano jelo u običnoj kafani u Beogradu itekako prelazi razumnu cenu, da se najobičniji koh prodaje po ceni tiramisua, da se točeni Lav, pivo koje je često toliko loše da ne može da se popije, prodaje kao da je ga je lav lično pravio, da se masovna vina, jeftina u nabavci, prodaju po tri i četiri puta višim cenama...

Eto, ne mogu, iako sam gotovo uvek na strani ugostitelja jer sam svesna koliko je teško biti ugostitelj u Srbiji.

Republički zavod za statistiku objavio je da su ugostiteljske usluge u februaru bile za 16,5 odsto skuplje nego u februaru prošle godine, a da su samo cene alkoholnih pića (svih!) povećane za 14, 4 odsto što stvarno nije fer, budući da se dobar deo piva, vina i rakija proizvodi ili puni kod nas. Topla i hladna predjela u restoranima poskupela su za 20 odsto, a samo prilozi koji idu uz glavno jelo skuplji su u odnosu na prošlu godinu i za više od dvadeset odsto. Zanimljivo je i to da su restorani u Vojvodini, prema RZS, više poskupeli nego u Beogradu, što mi na prvu, deluje skoro pa nemoguće, ali ako statistika tako kaže, ko sam ja da im sudim.

Do sledećeg vikenda,

Vidimo se.