21.09.2026.
Džensis Robinson: Vino je geografija u boci
U susret izlasku devetog izdanja knjige The World Atlas of Wine, vinska spisateljica objavila je tekst o 50 najvažnijih promena u svetu vina za 50 godina
foto: Elizabeth Clancy
Čuvena vinska spisateljica Džensis Robinson objavila je veliki autorski tekst povodom izlaska devetog izdanja The World Atlas of Wine, u kojem je kroz 50 taksativno navedenih promena napravila svojevrsni bilans sveta vina koji je pratila tokom više od pola veka karijere. Kao faktor koji u najvećoj meri oblikuje savremeno vinarstvo, Robinson ističe klimatske promene i izražava zebnju da bi u budućnosti vino moglo postati, u očima mnogih, nepotreban luksuz.
Njena priča počinje 1. decembra 1975, kada je kao pomoćna urednica počela da radi u britanskom vinskom časopisu Wine & Spirit, a stiže do današnjeg sveta vina u kojem se govori o regenerativnoj vitikulturi, zdravlju zemljišta, direktnoj prodaji potrošačima i klimatskim promenama.
- Čini se neverovatnim sada, ali kada sam počela da pišem o vinu, 1. decembra 1975, najprodavanije vino u Britaniji, dovoljno važno i u SAD da dobija velike reklamne kampanje, bio je slatki šeri Harveys Bristol Cream - piše Robinsonova. Prodavao se u čak 12 miliona boca godišnje i bio je praktično nezaobilazan. Šeri je tada bio toliko važan da je Džensis Robinson u prvim godinama karijere često odlazila u Heres de la Fronteru, u potrazi za vinskim vestima.
Danas je slika potpuno drugačija. Šeri je postao vino sa ograničenom ciljnom grupom, omiljeno među profesionalcima baš kao alzaška vina i rizling, ali limitiranog udela na masovnom tržištu.
Robinsonova svoju karijeru povezuje sa istorijom knjige koja je u međuvremenu postala jedna od najvažnijih vinskih referenci na planeti. Kada je počinjala, upravo je The World Atlas of Wine Hjua Džonsona, prvi put objavljen 1971, bio inovacija.
- Vino je, na kraju krajeva, geografija u boci - piše ona, podsećajući da je reč o jednom od retkih proizvoda koji apsolutno jasno ukazuje na tačno mesto na planeti iz kojeg potiče.
Ali, mapa sveta vina tada je izgledala potpuno drugačije. Prvo izdanje Atlasa posvetilo je Francuskoj 74 strane, Nemačkoj 24, dok je čitava Italija imala samo 14 strana i bila smeštena zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, Kiprom i Maltom pod široku kategoriju južne i istočne Evrope i Mediterana. Južna Amerika dobila je svega dve strane, a Novi Zeland samo sedam reči.
- Decenijama kasnije, spremamo se da objavimo deveto izdanje The World Atlas of Wine, peto u kojem sam autorka - podseća Robinsonova i dodaje da će buduće generacije verovatno sa istim čuđenjem gledati na činjenicu da je u izdanju iz 2026. Skandinaviji i Baltiku posvećeno svega dve strane.
Promena se, međutim, nije dogodila samo na karti, podseća Robinsonova u ovom važnom tekstu. Promenio se, kako ističe, način na koji kupujemo vino. Pre pola veka specijalizovane prodavnice mnogim kupcima delovala su zastrašujuće, jer se očekivalo da znaju kako da izgovore strana imena vina. Britanci su zato sa entuzijazmom prihvatili supermarkete kada su se krajem sedamdesetih uključili u prodaju vina.
U SAD se razvio sasvim drugačiji sistem, komplikovana posledica prohibicije i takozvani three-tier system, kroz koji vino prolazi od proizvođača ili uvoznika preko distributera do trgovca. Upravo zato je, smatra Robinsonova, DTC, odnosno direct-to-consumer prodaja, postao omiljena skraćenica američkih vinara.
- Više od polovine prihoda američkih vinarija sada dolazi ili preko vinskih klubova ili iz sala za degustaciju.
Promenio se i odnos prema sortama. Kada je Robinsonova počinjala da radi, mnogo manje ljudi znalo je imena sorti vinove loze. Šardone i kaberne sovinjon postali su globalne zvezde zato što su proizvođači širom sveta pokušavali da naprave sopstvene verzije velikih burgundijskih i bordoških vina. Primer šardonea pokazuje koliko je taj fenomen bio snažan. Australija je 1980. imala svega oko 30 hektara ove sorte, dok ih danas ima više od 21.000. U međuvremenu su se promenili i ukusi, pa su se na tržištu smenjivali lambrusko, božole nuvo, australijski šardone i širaz.
Globalizacija je u jednom trenutku izgledala kao najveća pretnja vinskoj različitosti. Svet je bio podeljen na Stari i Novi svet: prvi je navodno predstavljao tradiciju i teroar, drugi tehnologiju i pouzdaniju klimu. Robinsonova, međutim, smatra da je globalizacija imala i pozitivnu stranu.
- Imala je koristan uticaj na kvalitet vina - piše ona.
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina australijski „leteći vinari“ obilazili su neke od manje uspešnih evropskih vinarija, donoseći sa sobom nova tehnička znanja i viši nivo higijene. Danas je situacija obrnuta: malo je mladih vinara iz klasičnih evropskih regija koji nisu radili negde drugde, često u više zemalja i na obe hemisfere.
Rezultat je, smatra Robinsonova, „erozija razlika između Novog i Starog sveta“, ali istovremeno i nova potreba da se lokalni karakter izrazi što snažnije. Zato autohtone sorte ponovo dobijaju na značaju.
Promenio se i fokus samih vinara. Devedesetih su se - a ovo je promena kojoj svedočimo i u Srbiji tokom poslednje decenije - hvalili novim buradima i enolozima-konsultantima, dok se danas mnogo više govori o vinogradu nego o podrumu: organskoj proizvodnji, biodinamici, zdravlju zemljišta, biodiverzitetu i regenerativnoj vitikulturi.
- Golo zemljište u vinogradu više nije vrlina - piše Robinsonova.
Pokrovni usevi sve češće se koriste radi očuvanja vlage i podsticanja mikrobiološkog života, dok se u monokulturnim područjima sade stabla. U tom preokretu vidi se možda i najveća promena u filozofiji proizvodnje vina. Nekada je cilj bio da se tehnologijom kontroliše što više procesa u podrumu; danas je sve važnije razumeti šta se događa u vinogradu i zemljištu.
Promenilo se i tržište. Tokom devedesetih i dvehiljaditih Robert Parker imao je, prema Robinsonovoj, veći uticaj nego bilo koji vinski kritičar pre ili posle njega.
- On je uveo ocenjivanje vina na skali od 100 poena - podseća ona, a trgovci su brzo shvatili da je numerička ocena vina jednostavna i razumljiva potrošačima širom sveta.
Parkerov sistem pomogao je i u usponu kineskog tržišta, naročito nakon što je Hongkong 2008. ukinuo carinu na vino. Kineski kupci počeli su masovno da kupuju velika bordoška vina, a interesovanje za berbe 2009. i 2010. doprinelo je dramatičnom rastu cena.
foto: James Sandy/FT
Od svih promena koje Robinsonova navodi, jedna se izdvaja po posledicama koje više nisu samo tržišne ili stilske.
- Najveći pojedinačni fenomen koji je uticao na proizvodnju vina u ovom veku jesu klimatske promene - piše ona.
Berba je u proseku pomerena unapred za oko dve nedelje, dok vinogradari sve češće moraju da se nose sa požarima, mrazom, gradom i poplavama. Vinska karta sveta pomera se prema polovima, što je jedan od razloga zbog kojih deveto izdanje Atlasa donosi dodatnu stranu o Engleskoj i dve nove strane o severnoj Evropi.
Još ozbiljniji problem predstavlja voda. Dugotrajne suše ugrožavaju vinogradarstvo u mnogim toplijim regionima, dok se evropske vinske regije sve češće pitaju da li treba dozvoliti navodnjavanje. Robinsonova pritom izgovara jednu od najneprijatnijih misli u ovom izuzetnom tekstu:
- U svetu koji očajnički oskudeva u vodi, vino bi se sve više moglo smatrati, poput golf terena, nepotrebnim luksuzom.
Klimatske promene menjaju čak i ambalažu. Staklene boce i njihov transport predstavljaju najveći doprinos vinske industrije ugljeničnom otisku, pa Robinsonova, u zaključku teksta koji se može besplatno pročitati na sajtu JancisRobinson.com, pozdravlja činjenicu da sve više proizvođača smanjuje njihovu težinu.
Deveto izdanje The World Atlas of Wine biće objavljeno u Velikoj Britaniji 24. septembra, a u ostatku sveta 6. oktobra.
Njena priča počinje 1. decembra 1975, kada je kao pomoćna urednica počela da radi u britanskom vinskom časopisu Wine & Spirit, a stiže do današnjeg sveta vina u kojem se govori o regenerativnoj vitikulturi, zdravlju zemljišta, direktnoj prodaji potrošačima i klimatskim promenama.
- Čini se neverovatnim sada, ali kada sam počela da pišem o vinu, 1. decembra 1975, najprodavanije vino u Britaniji, dovoljno važno i u SAD da dobija velike reklamne kampanje, bio je slatki šeri Harveys Bristol Cream - piše Robinsonova. Prodavao se u čak 12 miliona boca godišnje i bio je praktično nezaobilazan. Šeri je tada bio toliko važan da je Džensis Robinson u prvim godinama karijere često odlazila u Heres de la Fronteru, u potrazi za vinskim vestima.
Danas je slika potpuno drugačija. Šeri je postao vino sa ograničenom ciljnom grupom, omiljeno među profesionalcima baš kao alzaška vina i rizling, ali limitiranog udela na masovnom tržištu.
Robinsonova svoju karijeru povezuje sa istorijom knjige koja je u međuvremenu postala jedna od najvažnijih vinskih referenci na planeti. Kada je počinjala, upravo je The World Atlas of Wine Hjua Džonsona, prvi put objavljen 1971, bio inovacija.
- Vino je, na kraju krajeva, geografija u boci - piše ona, podsećajući da je reč o jednom od retkih proizvoda koji apsolutno jasno ukazuje na tačno mesto na planeti iz kojeg potiče.
Ali, mapa sveta vina tada je izgledala potpuno drugačije. Prvo izdanje Atlasa posvetilo je Francuskoj 74 strane, Nemačkoj 24, dok je čitava Italija imala samo 14 strana i bila smeštena zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, Kiprom i Maltom pod široku kategoriju južne i istočne Evrope i Mediterana. Južna Amerika dobila je svega dve strane, a Novi Zeland samo sedam reči.
- Decenijama kasnije, spremamo se da objavimo deveto izdanje The World Atlas of Wine, peto u kojem sam autorka - podseća Robinsonova i dodaje da će buduće generacije verovatno sa istim čuđenjem gledati na činjenicu da je u izdanju iz 2026. Skandinaviji i Baltiku posvećeno svega dve strane.
Promena se, međutim, nije dogodila samo na karti, podseća Robinsonova u ovom važnom tekstu. Promenio se, kako ističe, način na koji kupujemo vino. Pre pola veka specijalizovane prodavnice mnogim kupcima delovala su zastrašujuće, jer se očekivalo da znaju kako da izgovore strana imena vina. Britanci su zato sa entuzijazmom prihvatili supermarkete kada su se krajem sedamdesetih uključili u prodaju vina.
U SAD se razvio sasvim drugačiji sistem, komplikovana posledica prohibicije i takozvani three-tier system, kroz koji vino prolazi od proizvođača ili uvoznika preko distributera do trgovca. Upravo zato je, smatra Robinsonova, DTC, odnosno direct-to-consumer prodaja, postao omiljena skraćenica američkih vinara.
- Više od polovine prihoda američkih vinarija sada dolazi ili preko vinskih klubova ili iz sala za degustaciju.
Promenio se i odnos prema sortama. Kada je Robinsonova počinjala da radi, mnogo manje ljudi znalo je imena sorti vinove loze. Šardone i kaberne sovinjon postali su globalne zvezde zato što su proizvođači širom sveta pokušavali da naprave sopstvene verzije velikih burgundijskih i bordoških vina. Primer šardonea pokazuje koliko je taj fenomen bio snažan. Australija je 1980. imala svega oko 30 hektara ove sorte, dok ih danas ima više od 21.000. U međuvremenu su se promenili i ukusi, pa su se na tržištu smenjivali lambrusko, božole nuvo, australijski šardone i širaz.
Globalizacija je u jednom trenutku izgledala kao najveća pretnja vinskoj različitosti. Svet je bio podeljen na Stari i Novi svet: prvi je navodno predstavljao tradiciju i teroar, drugi tehnologiju i pouzdaniju klimu. Robinsonova, međutim, smatra da je globalizacija imala i pozitivnu stranu.
- Imala je koristan uticaj na kvalitet vina - piše ona.
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina australijski „leteći vinari“ obilazili su neke od manje uspešnih evropskih vinarija, donoseći sa sobom nova tehnička znanja i viši nivo higijene. Danas je situacija obrnuta: malo je mladih vinara iz klasičnih evropskih regija koji nisu radili negde drugde, često u više zemalja i na obe hemisfere.
Rezultat je, smatra Robinsonova, „erozija razlika između Novog i Starog sveta“, ali istovremeno i nova potreba da se lokalni karakter izrazi što snažnije. Zato autohtone sorte ponovo dobijaju na značaju.
Promenio se i fokus samih vinara. Devedesetih su se - a ovo je promena kojoj svedočimo i u Srbiji tokom poslednje decenije - hvalili novim buradima i enolozima-konsultantima, dok se danas mnogo više govori o vinogradu nego o podrumu: organskoj proizvodnji, biodinamici, zdravlju zemljišta, biodiverzitetu i regenerativnoj vitikulturi.
- Golo zemljište u vinogradu više nije vrlina - piše Robinsonova.
Pokrovni usevi sve češće se koriste radi očuvanja vlage i podsticanja mikrobiološkog života, dok se u monokulturnim područjima sade stabla. U tom preokretu vidi se možda i najveća promena u filozofiji proizvodnje vina. Nekada je cilj bio da se tehnologijom kontroliše što više procesa u podrumu; danas je sve važnije razumeti šta se događa u vinogradu i zemljištu.
Promenilo se i tržište. Tokom devedesetih i dvehiljaditih Robert Parker imao je, prema Robinsonovoj, veći uticaj nego bilo koji vinski kritičar pre ili posle njega.
- On je uveo ocenjivanje vina na skali od 100 poena - podseća ona, a trgovci su brzo shvatili da je numerička ocena vina jednostavna i razumljiva potrošačima širom sveta.
Parkerov sistem pomogao je i u usponu kineskog tržišta, naročito nakon što je Hongkong 2008. ukinuo carinu na vino. Kineski kupci počeli su masovno da kupuju velika bordoška vina, a interesovanje za berbe 2009. i 2010. doprinelo je dramatičnom rastu cena.
foto: James Sandy/FT
Od svih promena koje Robinsonova navodi, jedna se izdvaja po posledicama koje više nisu samo tržišne ili stilske.
- Najveći pojedinačni fenomen koji je uticao na proizvodnju vina u ovom veku jesu klimatske promene - piše ona.
Berba je u proseku pomerena unapred za oko dve nedelje, dok vinogradari sve češće moraju da se nose sa požarima, mrazom, gradom i poplavama. Vinska karta sveta pomera se prema polovima, što je jedan od razloga zbog kojih deveto izdanje Atlasa donosi dodatnu stranu o Engleskoj i dve nove strane o severnoj Evropi.
Još ozbiljniji problem predstavlja voda. Dugotrajne suše ugrožavaju vinogradarstvo u mnogim toplijim regionima, dok se evropske vinske regije sve češće pitaju da li treba dozvoliti navodnjavanje. Robinsonova pritom izgovara jednu od najneprijatnijih misli u ovom izuzetnom tekstu:
- U svetu koji očajnički oskudeva u vodi, vino bi se sve više moglo smatrati, poput golf terena, nepotrebnim luksuzom.
Klimatske promene menjaju čak i ambalažu. Staklene boce i njihov transport predstavljaju najveći doprinos vinske industrije ugljeničnom otisku, pa Robinsonova, u zaključku teksta koji se može besplatno pročitati na sajtu JancisRobinson.com, pozdravlja činjenicu da sve više proizvođača smanjuje njihovu težinu.
Deveto izdanje The World Atlas of Wine biće objavljeno u Velikoj Britaniji 24. septembra, a u ostatku sveta 6. oktobra.
