24.08.2026.
Burgundija beleži najraniju berbu u pola milenijuma
Domaine Leflaive započeo je 13. avgusta berbu na položaju Le Montraše, jednom od najčuvenijih burgundijskih grand cru vinograda
Vinogradi u Šabliju u Burgundiji
Vinogradari u Burgundiji ove godine su ušli u istorijske knjige. Berba grožđa za mirna vina u kući Domaine Leflaive počela je 13. avgusta u vinogradima na položaju Le Montraše, čime je oboren rekord koji je, prema istorijskim zapisima, opstajao gotovo pet vekova - berba u Bonu 1556. počela je sredinom avgusta.
Za Burgundiju, gde se berba tradicionalno vezuje za septembar, pomeranje termina za više od mesec dana predstavlja izuzetan događaj. Istovremeno, ovo nije samo pitanje datuma u kalendaru. Rana berba sve direktnije pokazuje koliko klimatske promene menjaju vegetativni ciklus vinove loze i način na koji burgundijski vinogradari donose odluke.
- Izuzetno je, zaista izuzetno rano - ocenio je Bris de la Morandije iz Domaine Leflaive, navodeći da su uzastopni toplotni talasi tokom sezone naveli vinariju da ranije pristupi berbi. Ipak, stanje grožđa bilo je ohrabrujuće: prema njegovim rečima, grožđe je bilo zdravo, šećeri visoki, ali je kiselina ostala na dobrom nivou, dok je aromatska zrelost bila zadovoljavajuća.
Istraživanje Tomasa Labea i njegovih saradnika, zasnovano na seriji podataka o datumima berbe u Burgundiji koja obuhvata više od šest vekova, pokazuje izrazito pomeranje početka berbe u periodu savremenog zagrevanja. Između 1354. i 1987. godine berba je u proseku počinjala oko 28. septembra, dok je u periodu 1988–2018. prosečan početak bio približno 13 dana ranije.
Ovogodišnja berba, međutim, pokazuje i drugu stranu klimatskih ekstrema. Iako je toplota ubrzala sazrevanje, visoke temperature i suša mogu smanjiti veličinu bobica i prinose. U pojedinim delovima Burgundije vinogradari su zbog suše i ekstremne toplote čak morali da sačekaju sa berbom, jer je fiziološko sazrevanje loze privremeno usporeno.
Za proizvođače je zato ključno pitanje šta će se dogoditi sa odnosom šećera, kiselina, fenolne i aromatske zrelosti. Veoma rana berba sama po sebi ne znači nužno i lošiju berbu. Ukoliko vinograd uspe da zadrži dovoljno kiselina i razvije kompleksne arome pre nego što koncentracija šećera postane previsoka, rezultat mogu biti vina izuzetne svežine i ravnoteže. Upravo to trenutno ohrabruje pojedine burgundijske proizvođače.
Ipak, slika nije svuda ista. Berba za crémant penušavac u pojedinim delovima Burgundije počela je već 8. avgusta, dok se kod mirnih vina termini razlikuju od vinograda do vinograda - što ne umanjuje značaj ovogodišnjeg rekorda koji oslikava šire trendove u evropskom i svetskom vinogradarstvu.
Za Burgundiju, gde se berba tradicionalno vezuje za septembar, pomeranje termina za više od mesec dana predstavlja izuzetan događaj. Istovremeno, ovo nije samo pitanje datuma u kalendaru. Rana berba sve direktnije pokazuje koliko klimatske promene menjaju vegetativni ciklus vinove loze i način na koji burgundijski vinogradari donose odluke.
- Izuzetno je, zaista izuzetno rano - ocenio je Bris de la Morandije iz Domaine Leflaive, navodeći da su uzastopni toplotni talasi tokom sezone naveli vinariju da ranije pristupi berbi. Ipak, stanje grožđa bilo je ohrabrujuće: prema njegovim rečima, grožđe je bilo zdravo, šećeri visoki, ali je kiselina ostala na dobrom nivou, dok je aromatska zrelost bila zadovoljavajuća.
Istraživanje Tomasa Labea i njegovih saradnika, zasnovano na seriji podataka o datumima berbe u Burgundiji koja obuhvata više od šest vekova, pokazuje izrazito pomeranje početka berbe u periodu savremenog zagrevanja. Između 1354. i 1987. godine berba je u proseku počinjala oko 28. septembra, dok je u periodu 1988–2018. prosečan početak bio približno 13 dana ranije.
Ovogodišnja berba, međutim, pokazuje i drugu stranu klimatskih ekstrema. Iako je toplota ubrzala sazrevanje, visoke temperature i suša mogu smanjiti veličinu bobica i prinose. U pojedinim delovima Burgundije vinogradari su zbog suše i ekstremne toplote čak morali da sačekaju sa berbom, jer je fiziološko sazrevanje loze privremeno usporeno.
Za proizvođače je zato ključno pitanje šta će se dogoditi sa odnosom šećera, kiselina, fenolne i aromatske zrelosti. Veoma rana berba sama po sebi ne znači nužno i lošiju berbu. Ukoliko vinograd uspe da zadrži dovoljno kiselina i razvije kompleksne arome pre nego što koncentracija šećera postane previsoka, rezultat mogu biti vina izuzetne svežine i ravnoteže. Upravo to trenutno ohrabruje pojedine burgundijske proizvođače.
Ipak, slika nije svuda ista. Berba za crémant penušavac u pojedinim delovima Burgundije počela je već 8. avgusta, dok se kod mirnih vina termini razlikuju od vinograda do vinograda - što ne umanjuje značaj ovogodišnjeg rekorda koji oslikava šire trendove u evropskom i svetskom vinogradarstvu.
